Helikopter Kamov Ka-52, “noćna mora” ukrajinske kontraofanzive 2023, ipak nije neranjiv

Sovjetske i ruske vazdušne snage imaju ogromno iskustvo u korišćenju helikoptera. Helikopter je inače vrlo popularno sredstvo u Rusiji.

Koristi se i kao taksi servis, za industriju, službe obezbeđenja, radni konj na velikim poljoprivrednim dobrima, pouzdano i nezamenjivo sredstvo u MČS, u elektroprivredi za montažu stubova i teško dostupnih objekata, itd, itd.

Uostalom, podsetimo se da im je to ”u krvi”. Sikorski (Игор Иванович Сикорски), naučnik rusko-poljskog porekla, rođen u Kijevu, tvorac je prvog serijskog helikoptera, a imena kao što su Kamov i Milov, takođe su svetski poznata. Pod njihovim znakom napravljeno je desetine hiljada komercijalnih i vojnih helikoptera.

SVO je, kao i svaka ratna operacija, bila idealan teren da se ispitaju stvarne upotrebne vrednosti glavnih udardnih helikoptera Rusije. U floti udarnih helikoptera Rusija zastupljene su dve porodice: ”Mil” (”Mi-24” do ”Mi-35”) s raznim modifikacijama.

Milov konstruktorski biro nalazi se u Moskvi, a helikopteri se proizvode u ”Progresu” (Прогресс авиационный завод, Арсеньев) u gradu Arsenjevu, na Dalekom istoku, u blizini Vladivostoka.

Nove varijante proizvodi ”Роствертол” u Rostovu na Donu. Druga porodica helikoptera je ”Kamov”. Njihovi modeli konstruisani su u ”Nacionalnom centru za izgradnju helikoptera” (”Национальный центр вертолётостроения имени М. Л. Миля и Н. И. Камова”) u predgrađu Moskve, a proizvode se takođe u ”Progresu”.

Dok su Milovi helikopteri udarni s mogućnošću transporta manje grupe vojnika, aparati ”Ka-50/52” su isključivo udarni. Iskustva stečena s jednosedim helikopterom ”Ka-50” (”Crna ajkula”, ”Hokum A”) iskorišćena su na dvosedom ”Ka-52” (”Aligator”, ”Hokum B”). Dovoljno je vremena prošlo od početka SVO da bi se ustanovilo da se ”Ka-52” pokazao upotrebljivijim u svojoj osnovnoj nameni od konkurentskih Milovih varijanti.

Prva prednost ovog helikoptera iskazana je u njegoj tradicionalnoj koaksijalnoj konfiguraciji. Kamovi nemaju repne rotore. Repni propeler kod klasične konfiguracije jeste takođe izvor toplotnog zračenja i veoma je izložen dejstvu MANPADSA.

Ukoliko raketa pogodi predeo repnog propelera kod helikoptera klasične konfiguracije (kakvi su milovi), može da uništi i glavnu gredu. Helikopter se ”prepolovi” i tragedija je neminovna.

Kamovi su toga pošteđeni jer je zaštita koaksijalne grupe mnogo lakša. Ti helikopteri znatno su žilaviji na udare sa zemlje nego klasični helikopteri. To omogućava posadi da bezbednije i hrabrije ulaze u rizični VaP i da se lakše ”dovuku” do svoje teritorije, ukoliko su oštećeni.

Za razliku od ”Mi-28”, repna greda ”Ka-52” je mnogo kraća i deblja, pri čemu nema unutrašnji prenos odvoda snage, toplotni odraz, niti momente uvijanja ili vibracija. Čak i da MANPADS otkine rep kamova, što je vrlo teško, gubitak kontrole nije tako fatalan kao kod ”Mi-28”.

Kada su se pojavili, helikopteri ”Ka 50/52” doneli su sa sobom jednu, za helikoptere, revolucionarnu novinu – izbaciva sedišta! Princip rada ovih katapulta veoma je jednostavan. Prvo se eksplozivnim punjenjem odbacuju glavne lopatice rotora, a zatim se piloti katapultiraju kao iz svakog borenog aviona. Već ova mogućnost ”Kamovim” helikopterima daje ogromnu prednost nad drugim modelima.

Istina je da je katapultiranje takođe rizično i da može da dovede do povreda, pa i pogibije pilota, ali – bolje išta nego ništa. Još jedan faktor, osim osećaja sigurnosti, da postoji i ”plan B” jeste sledeći: piloti su dragoceniji od helikoptera.

Školovanje helikopterskih pilota je složeno, a upravljanje je potpuno drugačije od rada u avionu. Stoga su ti piloti svakako vrlo značajan resurs, praktično nezamenjiv u savremenom ratovanju, pa je razumno tražiti i ovakva rešenja za njihovo preživljavanje.   

Ova prednost jeste kapitalna, ali nije jedina. Poznato je da je način oklopne zaštite ”Mi-28” rađen na osnovu zastarelog koncepta; taj koncept je pretpostavljao zaštitu od direktnog pogotka cevnom PVO, odnosno  teškim mitraljezima. ”Mi-28” ima dobro oklopljenu kapsulu za posadu, pa je jasno zašto se on naziva ”leteći tenk”.

Međutim, ta težina od helikoptera pravi i ”leteći rezervoar” jer troši mnogo više goriva na prenos te mase, ali i degradira druga svojstva.

Amerikanci su svojevremeno krenuli drugim putem – razvijali su napadno oružje koje je omogućavalo da helikopteri dejstvuju ne ulazeći u domet cevne artiljerije, pa su na taj način i afirmisali rakete ”Hellfire” koje imaju domet i do deset kilometara; što je još važnije, pripadaju porodici projektila ”ispali i zaboravi”, pa posada može da se okrene drugim zadacima ili se, jednostavno, povuče s bojnog polja.

Tako se i ”Ka-52” u svojoj zaštiti uzda u provereni koncept bezrepog upravljanja, veliku brzinu i, kao i Amerikanci, u korišćenje raketa velikog dometa.

Korišćenje takvih raketa omogućava posadi da se relativno kratko zadržava na pravcu napada – do deset sekundi; za to vreme ona mora da se uveri da je raketa sama zahvatila i ”zaključala” cilj, te da je mogu  ”zaboraviti” i skrenuti u bezbedni reon ili krenuti na novi zadatak.

Ovakav način dejstva, odnosno razvoja raketa koje to omogućavaju, znatno povećava šanse preživljavanja nad bojnim poljem i napuštanje koncepta teškog oklopa. Helikopter može biti ugrožen samo zasednim dejstvom, što je na savremenom ratištu znatno otežano.

”Ka-52” može da leti na ekstremno maloj visini sakriven ”leposadkom”, odnosno drvoredom, terikonom, zgradama, uzvišenjima, da iskoči na mestu koje mu odgovara, dejstvuje i skloni se. Da li neprijatelj baš tu ima spremne cevne ili raketne PVO sisteme? Na to se odgovor može dobiti na dva načina: obaveštajno-izviđačkim radom i – rizikom, odnosno ličnom hrabrošću.  

Vratimo se najvećoj razlici prednosti, zaštitnom znaku porodice ”Kamov”, a to je koaksijalni rotor. On letelici omogućava jedinstvene prednosti: već smo naglasilli da rotiranje propelera u suprotnim smerovima isključuje repni rotor. Osim što je uklonjen jedan izvor opasnosti, smanjena je i potrošnja jer on troši deseti deo dragocenog goriva – i snage.

Ovakav raspored propelera pokazao se odličnim i u morskim uslovima. Prečnik propelera je manji, pa su ovi helikopteri pogodni za smeštaj u brodskim hangarima. To istovremeno čini helikopter veoma stabilnim i manevrabilnim u režimu lebdenja, što je floti veoma važno kad treba sleteti na brod pri uzburkanom moru, ili lebdeti iznad površine u nekoj spasilačkoj ili izviđačkoj misiji.

Ruski piloti sugerišu da je ovaj helikopter prošao surov ratni ispit i pokazao da njegove prednosti nisu samo na papiru, pa treba povećati njegovu proizvodnju na račun ulaganja u porodicu ”Mi-28”. Proizvodnja većih serija odmah smanjuje i pojedinačnu cenu.

Rad na raketama koje su analogne američkoj raketi ”Hellfire” је u toku, a svedoci smo mnogih snimaka da ”Ka-52” za sada vrlo uspešno koristi PT vođene rakete ”Vihr” i ”Ataka” koje su dometa do osam kilometara. Nove verzije ”Atake” (9М120Д  i 9М127-1 Атака-ВМ)  imaju i traženi domet do deset kilometara.  

Nije tajna da postoji i modernizovana verzija ”K-52M”. Kad je reč o naoružanju, početni i osavremenjeni model su slični, ali među njima postoje i bitne razlike. Oba imaju isti top, ali novi helikpter je dobio poboljšane komande koje pružaju veću preciznost.

”Ka-52M” ima nadograđenu i unapređenu optoelektronsku opremu za lakšu detekciju. Unapređene su nišanske sprave u skladu sa zahtevima povećanog doleta raketa, kao i praksom na bojištu SVO. Svakako, ovaj unapređeni model još uvek je redak i proći će nekoliko godina dok sva flota ne bude modernizovana.

”Ka-52” nije neranjiv. Njegov najveći neprijatelj su beskrajne stepe bojnog polja, ispresecane ”leposadkama”, odnosno drvoredima koji su zaštita od vetra i erozije. Idealne su za zasedna dejstva, kao i šume, kojih takođe ima u izobilju.

Ratna zbilja iznedrila je mnoga rešenja, pa ne bi bilo čudno da Ukrajinci postavljaju po poljima isturene, ukopane ”mrtve straže” koje mogu najaviti nalet i eventualni pravac kretanja helikoptera u naletu.

I za ovo oružje važi vekovno pravilo: kada se koristi u skladu s borbenom situacijom, s anticipacijom neprijateljske reakcije i realnim zadacima, u rukama dobro uvežbane posade on je veoma opasno oružje. I obratno, naravno. I najbolji helikopter na svetu biće s lakoćom oboren ako u njemu sede neuvežbani avanturisti, misleći da je rat video-igra i da neće baš njih pogoditi.