Na novoj listi National Interest-a, jedne od popularnijih američkih publikacija kada je reč o naoružanju i geopolitici, T-14 Armata se nalazi na visokim pozicijama liste “10 najboljih glavnih borbenih tenkova danas”.
Zaista, ruski super-tenk je jedno od najperspektivnijih borbenih vozila koje je Moskva ikada razvila.
Međutim, zašto ga još uvek nismo videli na bojnom polju i u kojoj fazi je trenutno njegova proizvodnja?
T-14 Armata: Da li smo na kraju ili na početku?
Prošlo je nekoliko godina od kada je T-14 Armata prvi put javno predstavljen, supermoderni glavni borbeni tenk koji je impresionirao čak i najtvrdokornije rusofobe.
Tenk je opremljen izuzetnim sistemima, donosi tehnološke inovacije i mnogi ga smatraju najkompletnijim i najmoćnijim glavnim borbenim tenkom današnjice.
Problem za Ruse je što ga nemaju u velikim količinama, jer je proizvodnja platforme doživela značajna kašnjenja. Zbog toga Armata nije učestvovala u rusko-ukrajinskom ratu, barem ne u značajnim brojevima.
Kritičari Rusije smatraju ga “neuspešnim programom”. Među njima je naravno i američki National Interest, koji navodi da je dizajn Armate bio toliko ambiciozan i složen da je rezultirao stvaranjem veoma skupog borbenog vozila koje Moskva ne može finansijski podržati.
Što se tehničkih specifikacija tiče, nećemo reći mnogo jer smo ih već analizirali ranije. Podsetićemo vas samo da posadu čine samo tri člana, tenk teži 55 tona i ima glavno oružje od 125 milimetara sa automatskim sistemom za punjenje municije.
Razlog kašnjenja masovne proizvodnje su neki (verovatno ozbiljni) problemi koji su se pojavili tokom proizvodnje prvih jedinica. To sugerišu neke nepotvrđene izveštaje, koje dodaju da je za rešavanje tih problema potrebna značajna investicija iz ruskog budžeta za odbranu.
Sa druge strane, kao što i sam Zapad Kijevu isključivo šalje stare pa čak i prastare borbene sisteme, tako i Rusi čuvaju svoju novu tehnologiju. Velika je verovatnoća da je Armata prvenstveno tehnološki demonstrator novih tehnologija koje moraju biti sačuvane od očiju neprijatelja.
Kako su i Rusija i Zapad zaključili, rusko-ukrajinski rat je pokazao da je možda prošlo vreme teških i skupih borbenih tenkova zbog revolucije koju su doneli bespilotni letelice.
Verovatno je to i glavni razlog zašto je Kremlj odlučio da odloži Armatu, barem privremeno. Možda je modifikuju na osnovu lekcija stečenih iz tekućih sukoba u Ukrajini, i stoga bi mogla biti uskoro predstavljena u obnovljenom obliku.
Tenk T-14 Armata
Tenk T-14 (Объект 148) praktično po svim karakteristikama prevazilazi sve tenkove koji se serijski proizvode globalno i u Rusiji. U suštini, radi se o osnovnom tenku sa bezposadnom kupolom na univerzalnoj guseničnoj borbenoj platformi Armata koji pokreće motor А-85-3А (12N360).
Kao što smo napomenuli, njegove glavne karakteristike su visok stepen pasivne i aktivne oklopne zaštite, zatim odlična pokretljivost i prohodnost, kao i velika vatrena moć.
Osnovno naoružanje tenka je nova generacija glatkocevnog tenkovskog topa 2А82 kalibra 125 mm, sa perspektivnom municijom i digitalizovanim sistemom za upravljanje. Članovi posade raspolažu kamerama i senzorima koji im omogućavaju kkretanje, dejstvo i odbranu. Prilikom njegove izrade je korišćena tehnologija redukcije toplotne i radarske refleksije, čime su se dobile visoke „steltne“ karakteristike tenka.
„Armata” je takođe prvi „stelt tenk” sa drastično smanjenom vidljivošću u infracrvenom, magnetnom i radio spektru i naoružan novom generacijom aktivnih “Afganit“ i dinamičkih “Malahit“ zaštitnih sistema.
Novi oklop je sposoban da presretne protivtenkovske granate i „slepe“ protivtenkovske vođene rakete korišćenjem zaštitnog omotača „dim i metal“. U Rusiji je stavljena primedba da posada smeštena u korpusu, bez članova u kupoli, nema dovoljnu preglednost terena a zapadni izvori iskazuju skepsu kada je u pitanju zaštita “Afganit“ i “Malahit“.
Kada je pilot Belenko prebegao avionom MiG-25 u Japan i sleteo na tokijski aerodrom daleke ’76.g. Amerika je konačno likovala kako se domogla sovjetskog prestižnog lovca presretača … nakon prebacivanja aviona i proučavanja nastupilo je vreme smejanja, ponižavanja i omalovažavanja sovjetskog oružja. Na avionu su našli pregršt nedorečenosti, a prvi je bio radar tkz. “lampaš” čemu su se smejali naravno i kako mu je curelo gorivo na sve strane te izrada od legura čelika ne i titanijuma da bi jedan kongresmen ustao i prekinuo smeh rečima “… ako to njima leti na toj visini i tom brzinom šta tek sada imaju od naprednijeg oružja …” i dodao “… oni prave jeftino i efikasno oružje dok mi skupo i neefikasno …” što je dokaz i u Ukrajini da se masovno kod povlačenja ostavlja zapadno oružje, a sa sobom nosi lagano i efikasno iz vremena sovjeta. Tako i “Armata” GDE bi taj tenk našao sebe na borbenoj liniji ako može da ga uništi jedan jeftin dron kamikaza ili raketa iz ručnog bacača ako ne nagazi na protivtenkovsku minu. Ispostavilo se da su se najbolje u ratnim uslovima u Ukrajini pokazali napušteni teški tenkovi T-80 koje ponovo vaskrsavaju. Dobro su amerikanci rekli – Rusija će iz ovoga rata izaći mnogo jača što podrazumeva i modifikaciju oružja. Gde će “Armata” naći svoje mesto prvo pitanje je – koliko to košta (ako su rusi potegli i za onim protivtenkovskim topovima iz sredine 50-tih godina prošlog veka koji takođe uništava skupu i najmoderniju opremu).