Ko su 6 potencijalnih naslednika ubijenog Jahje Sinvara: brat, odsutni komandant ili glavni pregovarač?

Jahja Sinvar, vođa Hamasa koji je orkestrirao napad 7. oktobra 2023. na Izrael i izbegavao hapšenje više od godinu dana, sada je mrtav. Pitanje koje svi postavljaju trenutno je ko će ga naslediti.

Šezdesetjednogodišnji Jahja Sinvar proveo je dve decenije u izraelskim zatvorima pre nego što se vratio u Gazu i postao jedan od njenih najviših lidera.

Bio je jedan od glavnih arhitekata napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, kada je ubijeno više od 1.200 Izraelaca, a preko 200 ih je uzeto kao taoci i odvedeno u Gazu.

Sinvar je bio glavni cilj Izraela. Izrael je ponudio nagradu od 400.000 dolara za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja ili smrti.

Uprkos brojnim izraelskim vazdušnim napadima usmerenim na vođstvo Hamasa, Sinvar je uspeo da preživi mesecima skrivajući se u lavirintu tunela ispod Gaze.

Izrael sada smatra da je Hamas značajno oslabljen, a orkestratori krvavog napada od 7. oktobra – uključujući “arhitektu” tog smrtonosnog plana, Jahju Sinvara – više nisu među živima.

Za mnoge analitičare, pa čak i za samog Benjamina Netanjahua, njegova smrt znači početak kraja rata u Gazi.

Da li je to baš tako?

Za Izraelce ostaje ključno pitanje povratka talaca koji se još uvek drže u Gazi, i sada postoji strah za njihovu sudbinu.

Sinvar je na neki način “štitio” živote talaca jer su mu bili dragoceni. Uvek je bio u pratnji grupe talaca, uglavnom žena i dece, kako bi izbegao da postane meta izraelske vatre.

Sada kada je mrtav, borci Hamasa mogu želeti da se osvete za smrt svog vođe, izvršavanjem talačkih kazni. Kontakt sa naoružanim grupama unutar Hamasa može se izgubiti, a time i nade da će taoci biti pronađeni.

Sinvarova smrt ostavlja prazninu na čelu Hamasa, postavljajući pitanje ko će preuzeti vođstvo tokom ove kritične faze rata u Gazi i kakav će stav zauzeti novi vođa u vezi sa taocima.

Više visokih zvaničnika Hamasa, svi sa dugom istorijom borbenih operacija i političkih manevara, su potencijalni naslednici.

Još jedno pitanje je, kakav će stav zauzeti sledeći vođa Hamasa prema taocima? Da li će pokazati više popustljivosti, osloboditi ih i nastaviti pregovore sa Izraelom ili će slediti Sinvarov tvrdi pristup, koristeći taoce za očuvanje dominacije Hamasa u Gazi?

Potencijalni naslednici Jahje Sinvara:

Mahmud al-Zahar

Mahmud al-Zahar, jedan od osnivača Hamasa, je najozbiljniji kandidat da nasledi Sinvara. Poznat po svom tvrdokornom stavu, čak i za standarde Hamasa, Al-Zahar je odigrao ključnu ulogu u oblikovanju ideološkog okvira grupe, koji se fokusira i na borbeni otpor protiv Izraela i na islamističku vladavinu u Gazi.

Al-Zahar je takođe odigrao ključnu ulogu u usponu grupe na vlast posle palestinskih parlamentarnih izbora 2006. godine i bio je prvi ministar spoljnih poslova.

Uprkos tome što je preživeo više pokušaja atentata od strane Izraela – 1992. i ponovo 2003. godine – Al-Zahar ostaje ključna figura u političkoj strukturi Hamasa.

Mohamed Sinvar

Još jedan potencijalni naslednik je Jahjin brat, Mohamed Sinvar.

Kao i njegov brat, Mohamed je dugo bio vođa vojnog krila Hamasa, a njegov uspon na vlast mogao bi da znači kontinuitet u vođstvu.

Prema izveštajima, Mohamed deli Jahjin tvrdokorni pristup, a američki zvaničnici su izrazili zabrinutost da bi njegovo vođstvo dodatno otežalo mirovne pregovore.

Iako je Mohamed zadržao nizak profil, bio je ključna figura u vojnim operacijama grupe, preživljavajući više pokušaja atentata od strane Izraela.

Musa Abu Marzuk

Musa Abu Marzuk, visoki član političkog biroa Hamasa, je još jedan potencijalni kandidat. Pomogao je u osnivanju Hamasa nakon što se odvojio od Palestinske muslimanske braće krajem 1980-ih.

Abu Marzuk je nekada bio šef političkog biroa Hamasa i dugo je bio uključen u organizacione i finansijske aktivnosti grupe, uključujući podršku borbenim operacijama.

Uprkos tome što je bio zatvoren u Sjedinjenim Državama 1990-ih zbog učešća u terorističkim aktivnostima, Abu Marzuk je deportovan u Jordan i ostao je istaknuta ličnost u političkom mehanizmu grupe.

Iako je veći deo vremena proveo u egzilu, njegovo iskustvo i veze sa centralnom ideologijom Hamasa ga čine snažnim kandidatom za preuzimanje političkog vođstva.

Halil al-Haja

Halil al-Haja je vodeći pregovarač Hamasa, trenutno sa sedištem u Kataru, i bio je na čelu razgovora o prekidu vatre u Kairu i Dohi.

Vođstvo Al-Haje moglo bi se smatrati realističnom opcijom za grupu, posebno ako Hamas želi da pregovara o okončanju trenutnog rata u Gazi.

Njegovo učešće u razgovorima o prekidu vatre sa Izraelom 2014. godine naglasilo je njegovu sposobnost da učestvuje u pregovorima na visokom nivou, a njegovo vođstvo moglo bi ponuditi diplomatskiji put za Hamas.

Al-Haja je preživeo izraelski vazdušni napad 2007. godine, u kojem su poginuli članovi njegove porodice. Njegova politička oštroumnost, u kombinaciji sa vezama sa međunarodnim posrednicima, posebno u Dohi, čine ga ličnošću sa kojom bi i Izrael i Hamas mogli sarađivati u pregovorima o prekidu vatre.

Halid Mešal

Halid Mešal, koji je bio lider Hamasa više od decenije, od 2006. do 2017. godine, takođe se smatra mogućim kandidatom.

Tokom svog vođstva, Mešal je nadgledao neka od najznačajnijih vojnih i političkih dostignuća Hamasa.

Međutim, njegova javna svađa sa sirijskim predsednikom Bašarom al-Asadom tokom sirijskog građanskog rata narušila je njegove odnose sa Iranom, glavnim podržavaocem Hamasa. Sada iz Katara, Mešal bi i dalje mogao da ima uticaj.