Ministarstvo odbrane Kine obavezalo se juče na preduzimanje akcija protiv Tajvana, ako se to bude smatralo neophodnim, nakon celodnevnih vojnih vežbi oko ostrva po imenu Joint Sword-2024B.
Atmosfera je zategnuta u istočnoj Aziji, iznad Japana i Tajvana.
Ministarstvo odbrane Tajvana objavilo je danas (15.10.2024) da je u poslednja 24 časa otkrilo 153 kineska vojna aviona koja su operisala oko ostrva, tokom perioda u kojem Peking sprovodi novi krug vojnih vežbi.
U međuvremenu, Japan je izrazio zabrinutost Kini zbog vojnih vežbi koje su juče sprovedene oko Tajvana, izjavio je zamenik ministra vlade, Kazuhiko Aoki, tokom konferencije za novinare.
„Svesni smo jučerašnjih vojnih vežbi koje je Kina sprovela oko Tajvana. Vlada pažljivo prati relevantne događaje i obavestila je kinesku stranu o našim zabrinutostima“, rekao je danas Aoki.
Ministarstvo odbrane Kine juče je potvrdilo svoju posvećenost preduzimanju akcije protiv Tajvana, ako to bude bilo potrebno, nakon celodnevnih vojnih vežbi oko ostrva.
Podsetimo, Peking smatra da Tajvan pripada kineskoj teritoriji. Sa Pekingom se slaže čitav svet pa i zapad, čak i SAD, ali samo na papiru. U realnosti, Tajvan odavno služi svrsi SAD u svakom smislu.
Ukratko, dugogodišnja politika Vašingtona prema Tajvanu i pitanju Tajvana i Kine predstavlja „stratešku dvosmislenost“ bez presedana.
Tajvan nema svoju stolicu u Ujedinjenim Nacijama, a samo 12 zemalja su ga zvanično priznale kao državu. U pitanju su: Belize, Gvatemala, Haiti, Sveta stolica, Maršalska ostrva, Palau, Paragvaj, Sveta Lucija, Sent Kits i Nevis, Sent Vinsent i Grenadini, Esvatini i Tuvalu.
Međutim i nažalost, kao što vidimo UN kao organizacija gubi autoritet rapidno. Najnovji primer za to je sukob u Libanu.
Zajednička vežba Sword-2024B fokusirana na patrole pripravnosti na moru i vazduhu i sposobnost blokiranja ključnih luka
Narodnooslobodilačka armija saopštila je u ponedeljak uveče da je završila vežbe blokade oko Tajvana, rekavši da je „u potpunosti testirala sposobnosti integrisanih zajedničkih operacija“ svojih trupa.
Vežbe Joint Sword-2024B počele su oko zore i uključivale su plovidbu nosača aviona Liaoning ka strateškom istoku ostrva.
“Manevri, koji su uključivali kopnene i morske udare, izvedeni su severno, južno i istočno od Tajvana i u Tajvanskom moreuzu, sa ciljem da se testiraju zajedničke operativne sposobnosti Narodnooslobodilačke armije”, rekao je portparol komande istočnog pozorišta Narodnooslobodilačke armije, stariji kapetan Li Ksi.
„Trupe će uvek biti u visokoj pripravnosti, jačati borbenu gotovost mukotrpnom obukom i odlučno osujetiti pokušaje separatista „Nezavisnosti Tajvana“,“ naglasio je portparol.
Preskupi rat za Tajvan
Prema mnogim analitičarima, potencijalni rat oko Tajvana bio bi toliko skup za njegove učesnike da čak i oni koji su najnezadovoljniji statusom kvo imaju razloga da ne rizikuju.
Međutim, ukoliko Peking nastavi razvoj i progres tempom kojeg smo svedoci poslednjih decenija, stiče se utisak da ništa nije preskupo.
Tako bi, prema procenama američke agencije Blumberg, ovaj rat koštao približno 10 biliona dolara, što je oko 10 odsto globalnog BDP-a.
Rastuća ekonomska i vojna moć Kine i zategnuti odnosi između Pekinga i Vašingtona zbog njegove podrške Tajvanu stvaraju uslove za krizu. Stručnjaci razmatraju razne opcije za razvoj događaja oko Tajvana. Međutim, malo ko ima pravu predstavu o tome koliki je ulog za globalnu ekonomiju.
Tajvan proizvodi većinu naprednih svetskih poluprovodnika, kao i mnoge druge čipove. Ukupna tržišna kapitalizacija 20 najvećih kupaca giganta čipova Taiwan Semiconductor Manufacturing Co iznosi oko 7,4 biliona dolara. A Tajvanski moreuz je jedan od najprometnijih brodskih puteva na svetu.
Bloomberg procenjuje da bi ekonomija Tajvana u slučaju rata bila poremećena za najmanje 40 odsto. Zbog prestanka odnosa sa glavnim trgovinskim partnerima i nedostatka pristupa naprednim poluprovodnicima, kineski BDP će pasti za 16,7%.
SAD, koje su dalje od centra akcije, smanjiće svoj BDP za 6,7%. Globalno, ekonomija će se smanjiti za 10,2%. Privredama Južne Koreje, Japana i drugih istočnoazijskih zemalja biće pričinjena značajna šteta.
Ako postoji svetla tačka u analizi Bloomberg-a, ona bi mogla biti da bi sukob (od 10 biliona dolara) bio toliko rizičan za sve igrače, da bi podsticaj da ga izbegnu bio jači.
