Kako NATO u svoju i korist Ukrajine izviđa, nadgleda i špijunira ruski odbrambeni sistem?

Ne morate da pratite FlightRadar da biste znali notornu činjenicu da NATO prati na sve moguće načine, u zakonskim granicama i uz povremene provokativne ispade, situaciju tokom SVO, pa i šire.

U nedavnom tekstu Kako ”oslepiti” Crno more bavili smo se pravnim aspektima i posledicama eventualnog obaranja i neutralisanja izviđačkih sredstava članica NATO.

Upoznajmo se nešto detaljnije s tim kako NATO u korist Ukrajine (i u svoju, naravno), izviđa, nadgleda i špijunira ruski odbrambeni sistem.

Avioni i dronovi pojavljivali su se nad Crnim morem i pre početka SVO. To su tada bili samo izolovani slučajevi, jer stalno dežurstvo u cilju izviđanja nije smatrano neophodnim.

Međutim, ova situacija eskalira već krajem 2021. godine kada su bile jasne naznake da može doći do ruske intervencije. Nije bilo teško čitati te ”znake” jer su vodeći stratezi NATO, učesnici globalnih geopolitičkih zbivanja, odavno uveli Ukrajinu u svoje proksi planove, dovodeći je tako u situaciju da postane ”poliveni polivač”, kako to lepo opisuje dramaturški postupak u filmu.

Neposredno pred početak operacije, NATO je počeo da organizuje stalna izviđačka dežurstva, a najaktivnije u tome bile su SAD koje su koristile i koriste izviđačke avione USAF i US NAVY.

U taj proces, koji je od početka operacije neprekidan, uključile su se Velika Britanija, Holandija i još neke države, dok su ruski susedi uveli izviđačka dežurstva (prisluškivanje, praćenje radio-saobraćaja, itd) s kopna. No, one pri tom obezbeđuju i neophodnu infrastrukturu ili ustupaju svoj vazdušni prostor, u skladu s načelima NATO. 

Čime se realizuje izviđačko-obaveštajna aktivnost NATO?

NATO koristi nekoliko glavnih i uhodanih tipova aviona i BPL:

• Radarski patrolni avion velikog dometa ”E-3 Sentry”.
• Višenamenski izviđački avion ”RC-135W  Rivet Joint”.
• Patrolni protivpodmornički avion ”P-8A Poseidon”.
• Tešku BPL (UAV) ”MQ-9 Reaper”.
• ”RQ-4 Global Hawk”.
• ”MQ-4C Triton” (pomorska verzija RQ-4).

Kako se oni koriste i po kojim kriterijumima se uključuju u operacije izviđanja?  To zavisi od trenutnih zadataka i situacije. Sve letilice baziraju se na aerodromima zemalja NATO, kako u blizini Crnog mora, tako i na znatnoj udaljenosti.

Teške BPL poleću iz baze Sigonela, sa italijanskog ostrva Sicilija. Letovi se obavljaju iznad neutralnih voda ili iz vazdušnog prostora susednih zemalja.

Uz vrlo malo izuzetaka, ove letilice se ne približavaju previše ruskim teritorijalnim vodama ili zatvorenim akvatorijama. Na taj način izbegavaju se incidenti ili provokacije, a uspešno sprovodi zadata misija. 

Šta sve mogu NATO letilice?

”E-3 Sentry” je tipični predstavnik AWACS klase. Leti velikom brzinom i na velikim udaljenostima na platformi koja je razvijena iz aviona ”Boing 707”. Poseduje poseban radarski kompleks. Radari ”AN/APY-1” ili ”AN/APY-2” koji se koriste na različitim modifikacijama, otkrivaju vazdušne, kopnene i površinske ciljeve na vodi.

Nakon detekcije objekta, obrađuju se podaci i šalju u štab ili neki drugi avion po potrebi. Kakve su realne mogućnosti ovog aviona? Smatra se da on može otkrivati velike vazdušne ciljeve na srednjim i velikim visinama na udaljenosti do 650 kilometara, a ciljeve na malim visinama do 400 kilometara.

Ono što je kod njega dragoceno, to je da istovremeno može pratiti do sto ciljeva, pri čemu ih on označava i ”zaključava” radi stalng praćenja.

RC-135W  Rivet Joint se bavi radioelektronskom i radiotehničkim izviđanjem. I on je zasnovan na podzvučnoj vazdušnoj platformi (razvijen na osnovi ”Boeing C-135 Stratolifter”). Poseduje elektronski izviđački sistem ”AN/AMQ-15”, kao i razne merače pravca i uređaje za prijem i obradu signala.

Ovaj avion konstruisan je za traženje radio-komunikacionih signala, signala radara i svih drugih vrsta zračenja. Primljene podatke i on u realnom vremenu prosleđuje komandi ili drugim korisnicima.

P-8A Poseidon je avion za protivpodmorničko ratovanje zanovan na platformi ”Boeing 737-800 Next Generation”, pa je tim zadacima određena i njegova osnovna oprema. Tokom razvoja ova oprema je dopunjavana, što je proširilo funkcije ovog aviona.

Radar ”AN/APY-10” traži površinske i kopnene ciljeve, elektronske izviđačke stanice i druge emitere. On u potpunosti može komunicirati s ”MQ-4C” kako bi proširio njegove mogućnosti.

Standardna oprema ovog aviona omogućuje otkivanje podmornica na površini i pod vodom. Generalno, on ima slične zadatke standardnom AWACS-u, ali zbog drugačije konfiguracije opreme ima različite taktičko-tehničke karakteristike, uključujući i napadne.  

Mogućnosti BPL

Osnovna BPL izviđačke službe NATO nad Crnim morem je ”RQ-4 Global Hawk” koji je formacijski u sastavu USAF. Ona nadgleda i traži različite objekte. Reč je o impozantnoj letilici čija je poletna masa više od 12 tona i nosi različite osmatračko-izviđačke sisteme.

Daljina doleta je preko 5.500 kilometara, a može da leti bez prekida duže od 24 sata. U službi USAF ona se dopunjava s kombinovanim sistemom izviđanja HISAR (Hisar-class offshore patrol vessel).

Ovaj kompleks uključuje optoelektronsku stanicu s dnevnim, termovizijskim i dalekomernim kanalima, kao i bočno izvišanje. Ima dva režima rada – u prvom režimu izviđa do 200 kilometara, s tačnošću do jednog metra.

U drugom režimu može pokrivati oblast površine 2×2 kilmetra s još većom tačnošću. Dobijene podatke predaje satelitskim kanalom.   

US NAVY koristi ”MQ-4C Triton” koji je zasnovan na modelu ”RQ-4”. Neznatno se razlikuje po opremi koja je instalirana za specifične potrebe Mornarice.

Koji su im ciljevi i zadaci?

Na javnim PR linkovima NATO, zvanično se ništa ne objavljuje o aktivnostima izviđačke avijacije u regionu Crnog mora. Ipak, dostupni podaci dozvoljavaju da razumemo kakvi se ciljevi i zadaci postavljaju avionima i BPL i kakve posledice ima njihov rad.

U najširem smislu reči,  oni čine sve da ometu ruske oružane snage, s minimalizacijom mogućih rizika. Oni prate rad ruske avijacije, lansiranje krilatih raketa i BPL. Podatke smesta prenose ukrajinskim snagama radi preduzimanja protivmera.

Praktično su sve ove izviđačke platforme deo PVO sistema Ukrajine čije su izviđačke mogućnosti značajno umanjene uništavanjem njenih elektronskih sredstava, radara, lokatora i drugih sistema.

Radom izviđača NATO i dobijanjem podataka, Ukrajina pokušava da kompenzuje nedostatak svojih mogućnosti, pa se može reći da je NATO aktivni učesnik SVO, s formalno neutralnim statusom.

Pored toga, izviđačka aktivnost je proširena i ne bavi se samo zadacima PVO, već i ukupnom situacijom i stanjem ruskih oružanih snaga, pozicija, objekata, itd. Oni prate i analiziraju rezultate dejstava, a takođe pokušavaju da ugroze i neutrališu ruske odbrambene sisteme kako bi ih Ukrajinci napali.

Na taj način, upravo zbog kolosalnih gubitaka koje je Rusija nanela ukrajinskom izviđačkom i ofanzivnom kompleksu, Ukrajina kritično zavisi od informacija NATO.

Izviđačke aktivnosti su samo deo opšte i sveobuhvatne pomoći koju NATO pruža Ukrajini. Na taj način se usporava demilitarizacija koja je, kao jedan od dva osnovna cilja, deo SVO.

Međutim, to su istovremeno i pretnje bezbednosti Ruske Federacije. Minstarstvo odbrane RF preduzima mere da suzbije izviđačke aktivnosti u reonu Crnog mora, a vreme će pokazati njihovu efikasnost i uticaj na dalja dejstva Ukrajine.