Svet je 7. oktobra 2023. bio svedok jednog od najbrutalnijih napada u istoriji savremenog Izraela kada je Hamas izvršio invaziju na južne naseljene centre zemlje.

Kao rezultat ovog napada, koji je postao početak rata punog obima, ubijeno je oko 1.200 civila, a 251 osoba je kidnapovana i proterana iz pojasa Gaze. Posle godinu dana neprijateljstava, izraelska vojska je sumirala svoje privremene rezultate u vezi sa gubicima.

Izraelske odbrambene snage (IDF) su tokom ove godine izgubile 728 svojih vojnika i oficira – kako rezervista i vojnih obveznika, tako i pripadnika obezbeđenja.

Od ovog broja, 346 vojnika je poginulo tokom kopnene vojne operacije u Pojasu Gaze, koja je počela nakon terorističkih napada. Pored toga, tokom kopnenih borbi ranjeno je 2.299 vojnika. Ukupno je tokom sukoba povređeno 4.576 ljudi.

IDF je takođe morala da pozove 300 hiljada rezervista širom zemlje u rat, od kojih su 82% muškarci i 18% žene.

Tvrde kako je 46,56% ovih rezervista bilo u dvadesetim, 27,65% u tridesetim, a 12,56% u četrdesetim. 4,81% je bilo u pedesetim, 1% u šezdesetim, a oko 7% u drugim godinama.

Izrael tvrdi da je uništio 40.000 meta Hamasa i Hezbolaha

Izraelska vojska nastavlja da sagledava svoje operacije u Libanu, Gazi i na Zapadnoj obali. Prema zvaničnim podacima, ID je tokom borbi uništila više od 40 hiljada ciljeva i nanela ozbiljnu štetu neprijateljskoj infrastrukturi.

U Libanu su izraelske snage pogodile 4.900 ciljeva iz vazduha i napale oko 6.000 ciljeva na zemlji. Prema izraelskoj strani, tokom ovih operacija ubijeno je više od 800 pripadnika Hezbolaha, što je značajno oslabilo poziciju pokreta na južnoj granici Libana.

U Pojasu Gaze, iz ID su objavili likvidaciju visokih komandanata militantnih grupa. U borbenim dejstvima poginulo je osam komandanata brigada, oko 30 komandanata bataljona i 165 komandira četa.

Izraelska vojska je takođe primetila kako je uspešno uništila 4.700 tunela koje su palestinski militanti koristili za kretanje i skladištenje oružja, kao i za izvođenje napada.

Pored toga, pronađeno je i uništeno oko 1.000 raketnih bacača, što, prema izraelskoj strani, smanjuje sposobnost neprijatelja da nastavi raketne napade na izraelsku teritoriju.

IDF procenjuje da postoji velika verovatnoća da će oko 14 hiljada terorista koji pripadaju Hamasu, palestinskom Islamskom džihadu i drugim terorističkim grupama u Pojasu Gaze biti ubijeno.

Na severu se procenjuje da je eliminisano preko 800 terorista Hezbolaha zajedno sa 90 komandanata libanske terorističke organizacije.

Izraelska centralna komanda je takođe eliminisala skoro “700 terorista od početka rata”, tvrde.

Pored toga, Jedinica 504 IDF-a sprovela je oko 7.000 istraga od početka rata, koje su uključivale optužbe osumnjičenih za terorizam – od kojih su neki bili umešani u masakr 7. oktobra. IDF je navela da se relevantni osumnjičeni ispituju u Pojasu Gaze ili odvode na dalje zadržavanje i ispitivanje u Izraelu.

Oni za koje se utvrdi da nisu umešani u terorističke aktivnosti pušteni su nazad u pojas Gaze, na mesto gde nisu u opasnosti, saopštila je ID u ponedeljak.

Koliko je raketa ispaljeno na Izrael?

Brojke od 2. oktobra govore o desetinama hiljada raketa ispaljenih na Izrael u poslednjih 12 meseci.

Iz Pojasa Gaze je ispaljeno 13.200 raketa , 12.400 iz Libana, 60 iz Sirije, 180 iz Jemena i 400 iz Irana u vazdušni prostor Izraela – što uključuje njihove raketne napade u aprilu i početkom ovog meseca.

Medicinski timovi ID takođe su izvršili oko 4.100 evakuacija za lečenje ranjenih vojnika.

Godinu dana kasnije, još se broje mrtvi, Pojas Gaze sravnjen sa zemljom, dok se rat širi

U izraelskom ekonomskom i kulturnom centru, Tel Avivu , mnogi gradski neboderi imaju izraelske zastave zajedno sa dve hebrejske reči: Yachad Nenatzeach (יחד ננצח) — Zajedno ćemo pobediti.

Pažljiviji pogled na ulice grada otkriva sasvim drugačiju sliku: na jednoj strani su posteri porodica talaca u Gazi, koji zahtevaju dogovor o njihovom oslobađanju – čak i po cenu okončanja rata protiv Hamasa. Dok na drugoj strani su i plakati poginulih vojnika koji pozivaju na nastavak rata do “potpune pobede”.

Ova slika odražava podelu koja postoji u izraelskom društvu oko jednog pitanja: da li je vredno okončanja rata da bi se vratili taoci?

Društvo u apsolutnom šoku

Podela u izraelskom društvu bila je očigledna čak i uoči napada 7. oktobra. Već mesecima mnogi ljudi demonstriraju protiv reforme pravosuđa koju je predložila desničarska vlada u zemlji.

U napadima Hamasa 7. oktobra poginulo je više od 1.200 ljudi, uglavnom civila, dok je Hamas, kojeg zemlje kolektivnog zapada nazivaju terorističkom organizacijom, takođe uzeo više od 250 talaca u Gazi.

Izraelsko društvo je bilo u stanju potpunog šoka. Mnogi su smatrali da njihova vlada nije sposobna da upravlja krizom, a mnogi građani su preuzeli deo njenog upravljanja.

Urgentni centri su počeli da niču na raznim mestima, koje organizuju i vode građani sa ciljem da prikupe novac za kupovinu opreme za vojnike, ponude skloništa za hiljade ljudi koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove ili nađu posao za poljoprivredni sektor kako bi zamenili imigrante koji su zbog rata napustili zemlju. Na neki način, civilno društvo i privatne inicijative su tako obavljale ulogu vlasti.

Izrael podeljen

Godinu dana kasnije izgleda da je ovaj osećaj solidarnosti skoro potpuno nestao. Društvo je ponovo podeljeno, samo što se ovoga puta podela vrti oko rata i držanja talaca u Gazi.

Na kraju, pozivi na sporazum o oslobađanju talaca postali su sinonim za preziran stav prema politici premijera Netanjahua i izraelske vlade u vezi sa vođenjem rata.

Rođaci talaca sve češće se vređaju, kako na društvenim mrežama, tako i na ulicama, a ponekad su i meta napada. Najčešća uvreda rodbine talaca je reč „Smolanim“, koja je sinonim za „levičar“.

Mnogi čak kritikuju rođake da njihova kampanja za povratak talaca jača Hamas u pregovorima sa Izraelom. I naravno, sve ovo ide u prilog jednoj osobi: „premijeru Netanjahuu“, kako kaže jedan od rođaka.

Izraelska nesigurnost

Nakon dramatičnih dešavanja u prošloj godini, anketa Izraelskog instituta za nacionalne bezbednosne studije (INSS) iz septembra prošle godine pokazuje da se Izraelci osećaju nesigurnije.

Prema anketi, 31 odsto Izraelaca ima „nizak“ ili „veoma nizak“ osećaj sigurnosti, dok samo 21 odsto kaže da se oseća veoma bezbedno.

Od 7. oktobra 2023. broj Izraelaca koji su odlučili da napuste zemlju u stalnom je porastu – više građana je otišlo 2023. nego 2022. godine, a očekuje se da će broj biti još veći 2024. godine.