Budućnost je već počela: Novi rod u vojsci – Snage bespilotnih sistema

Kako se Oružane snage Ruske Federacije snalaze u novim okolnostima? Hoće li pobediti rutinu, konzervativizam i birokratiju velikog vojnog lobija? Često se na portalu bavimo bespilotnim sistemima, dronovima svih vrsta. To nije ništa čudno jer su oni postali ”zvezde” SVO.

Prema onome što se može pročitati na brojnim kanalima i naći na otvorenim izvorima, uglavnom ruskim, koji su nemilosrdni kritičari mnogih poteza vojnog vrha, OS Ukrajine pre su počele i prednjače u trci primene BPL u odnosu na ruske oružane snage; to se u medijskoj zasićenosti i ne zapaža mnogo, ali tako jeste.

Rusi sada ubrzano ulažu velike napore u razvoj svih vrsta bespilotnih sistema, pa time i protivoružja, ali još uvek formacijski, sistemski zaostaju za Ukrajincima, bez obzira na atraktivne rezultate koje viđamo na brojnim kanalima. 

Imaju više FPV dronova s većim doletom od ruskih, uz manju izloženost oružja za elektronsko ratovanje. Ukrajinci su se izveštili i u borbama treće dimenzije, pa imamo zabeležene slučajeve napada i dvoboja protiv ruskih helikoptera, kamikaza dronova i izviđačkih letilica na visinama do četiri kilometra. Dronovi su postali bezbedna, produžena ruka vojnika.

Kako je došlo do ovakvog odnosa snaga?

Najpre, proizvodnja i upotreba BPL u sklopu SVO imaju mnoge specifičnosti koje se ne mogu zapaziti u drugim vidovima i rodovima oružanih snaga. Prve BPL pojavile su se još sredinom XX veka tokom arapsko-izraelskih sukoba i ostale su u senci globalnog odnosa prema razvoju konvencionalnog naoružanja.

Međutim, tek krajem veka oni izbijaju u prvi plan demonstriranjem mogućnosti američkih ”MQ-1 Predator”. One su tada bile raspoređene po različitim vidovima i rodovima i korišćene su za izviđanje, korekciju artiljerijske vatre, itd. U suštini, one su dopunjavale sisteme naoružanja s ljudskom posadom, tamo gde su bile raspoređene.

No, tokom SVO rojevi dronova su u mnogim slučajevima uspeli da gotovo u potpunosti zamene tradicionalne vrste oružja. Njihovo korišćenje bilo je kako izviđačko, tako i ofanzivno, a razvoj je tekao i teče neverovatnom, nepredvidivom brzinom.

To ne znači da će se rat voditi samo bespilotnim letilicama, ali je njihov uticaj iz korena promenio borbena dejstva i shvatanje odnosa na bojnom polju. Obratite pažnju: od početka SVO prošlo je samo nešto više od dve i po godine, a mi već sada raspravljamo o novom rodu u oružanim snagama.

Prednost dronova koji se maksimalno koriste u toku SVO pre svega je u tome što se razvijaju i proizvode u komercijalnim pogonima privatnih preduzeća, pri čemu je disperzija tih mesta uveliko otežala njihovo uništenje.

Cena, rokovi pripreme i izrade, pa i modernizacije, daleko je manja od klasičnih napadnih sredstava s kojima se po tt karakteristikama mogu porediti. To važi ili će važiti i za sve države na svetu. Otkriven je način za brzo, jevtino i masovno proizvođenje veoma opasnog oružja.

Mogu se sklapati, takoreći, u garažama. Upravo su te mogućnosti – brzina nadogradnje, modernizacije i primena iskustava iz borbe ono što razlikuje efikasan dron od onog beskorisnog. Ukrajinci su dobro razumeli značaj ovog napadnog sredstva, posebno  sa stanovišta čuvanja žive sile.

Kada ”pogine” dron, niko ne piše čitulju, već ubaci novi u borbu. Stoga su Ukrajinci, braneći se, bili prinuđeni da ponude i omoguće potpunu slobodu privatnom komercijalnom sektoru. To je činjenica. U suštini, funkcija oružanih snaga Ukrajine svela se u tom segmentu na naručivanje najrazličitijih BPL, stalno ih testirajući u realnim uslovima.

Glavni faktor ”evolutivne selekcije” postalo je ono što treba – efekat na bojnom polju i interakcija između ”naručioca” i proizvođača (privatnih kompanija). Na taj način ciklus ”razrada-izrada-primena-analiza efikasnosti-veza s proizvođačem – dorada – primena” sveden je na vremenski minimum, maksimalno povećavajući efikasnost i fleksibilnost upotrebe.

Snage bespilotnih sistema jedne protiv drugih 

Saradnja na izradi perspektivnih dronova koordinisana je od strane GUR, odnosno Glavne obaveštajne službe Ukrajine, čiji je cilj i da animira dobrovoljce, sponzore i volontere. Smatra se da je za revoluciju u upotrebi dronova  najviše zaslužan Zalužni.

Tako se dogodilo da je šestog februara ove godine formiran nov rod Oružanih snaga Ukrajine – Snage bespilotnih sistema. U Oružanim snagama Ruske Federacije BPL ”razbacane” su po vidovima i rodovima. Zašto je to problem?

Zato što sistem komandno-štabne organizacije OS RF ima složenu strukturu, tradiciju, iskustvo i praksu borbe u kojoj do skora nije bilo mesta za samostalno dejstvo BPL kakvo sada svi poznajemo.

Kako se to očitavalo u praksi? U KoV priroritet su imali tenkovi i artiljerijski sistemi, u Ratnom vazduhoplovstvu (Воздушно-космическиe силы) favorizuju se lovci-presretači i PVO, a u Ratnoj mornarici primarni cilj je razvoj brodova određenih klasa kao i atomskih podmornica. Pri tom svi oni koriste dronove, ali kao sekundarno ili tercijalno sredstvo.

Tradicija, inertnost i konzervativizam u ovom slučaju predstavljaju značajnu kočnicu…A sukob traje i dronovi brzo evoluiraju, postajući sve opasniji. Stoga je od životne važnosti da i Ruska Federacija uvede u svoje Oružane snage novi rod – Snage bespilotnih sistema (Войска беспилотных систем – ВБпС).To je i zahtev stručne javnosti, uz stalan pritisak tim povodom.  

Odakle ideja i kako bi izgledao novi rod?

Istina je da su Oružane snage RF jedan ogroman, pa i intertan sistem, s mnoštvom unikatnih rodova i podvrsta. Takođe je tačno i to da je pritisak i uticaj javnosti (brojni veoma ozbiljni portali, influenseri, analitičari, profesionalna i penzionisana vojna lica) veliki, značajan i sadržajan.

Ne može se poreći činjenica da su Rusi neočekivano brzo reagovali na pojavu dronova i da je srazmerno više vesti o njihovom dejstvu i uspesima, nego s ukrajinske strane. Stoga ne bi trebalo da začudi i to da stvarno dođe do formiranja ovih novih Snaga.

Rusi su se veoma brzo prilagodili novoj vrsti ratovanja. Neizbežni gubici zasnovani su na sporijem tempu popunjavanja jedinica PVO i jedinica za protivelektronska dejstva, što je razumljivo, ali daleko veći problem s tim ima protivnička strana.

Da li će Rusi ovom prilikom pokazati fleksibilnost ne samo na nivou trupe, već i u krugovima gde se stvarno odlučuje – među najvišim političkim i vojnim rukovodiocima, vojno-industrijskom lobiju i drugim strateškim faktorima?  

Ideja da se formira zasebna struktura nije nova jer su se u svakodnevnoj praksi već više puta pojavljivali neformalni nazivi – ”snage bespilotnih sistema” kao i  ”snage bespilotnih robotizovanih aparata”. Kako će se stvarno zvati nije toliko važno, koliko je važno da se načini taj neophodni i vrlo ozbiljni korak.

I pre ove inicijative u ruskoj stručnoj javnosti su se oglašavali i s drugim idejama koje se odnose na specifičnost novog ratovanja; predlagano je da se oforme Strateške konvencionalne snage koje koriste neatomsko, visokoprecizno oružje.

Međutim, to oružje još uvek je raspoređeno po tradicionalnim vidovima. Da bi zaživele, Snage  bespilotnih sistema bi trebalo da budu hibridni rod, spoj borbenih jedinica i neborbene formacije koja bi se bavila nabavkom i logističkim pitanjima.

Svakako će vrlo važan faktor u formiranju ovog roda biti prikupljanje i selekcija komandnog sastava. Njega bi trebalo da sačinjavaju nove, mlade generacije starešina koji su odrastali uz džojstik, video-igre i animacije, a pri tom imaju iskustvo iz SVO.

Ovde ne bi trebalo da se primenjuje klasičan formacijski kriterijum – godine provedene u službi ili činu, položeni kursevi, itd, jer je borba dronovima i s dronovima nešto što je prestiglo sadašnjost i već zakoračilo u budućnost s posledicama koje nije lako sagledati. 

Ne bi ni sve BPL i drugi robotizovani kompleksi trebalo da uđu u ovaj novi rod. Artiljerija treba da zadrži svoje dronove zbog načina dejstva i koordinacije, a teške BPL (”Ohotnik”, ili budući ”Grom”) bi trebalo da budu u sastavu Ratnog vazduhoplovstva.

Autonomni podvodni aparati (tipa”Surogat -V”) treba da budu u sastavu RM, a BPL kamikaze strateškog dometa treba prebaciti u Strateške konvencionalne snage, koje, kako smo naveli, tek treba da se formiraju. Sve to, pored tehničkih zahteva, traži i administrativno-birokratsku proceduru u obliku preformiranja, imenovanja, školovanja, licenciranja, itd, itd.  

Očigledno je da ruske Oružane snage očekuje neminovno, dramatično i životno važno prestrojavanje i to u hodu, što jeste teško, ali država je odabrala svoj put zaštite ljudi, teritorije i suvereniteta i sada se mora ići dalje, ako misli da je drugi ne preteknu.

Ciljevi SVO su zacrtani, a formalni neprijatelj, Ukrajina, brže se prestrojila i prilagodila novom načinu ratovanja. To joj je svakako omogućila i strana vojna pomoć, ali ni Rusima niko ne brani da objedine iskustva i učine korake koji će ih držati u toku zbivanja i omogućiti im ne samo da ostvare svoje ciljeve, već i da spremno odgovore zahtevima budućih ratova. Vidljivi su njihovi napori i na tom planu, stoga se niko ne usuđuje da olako ocenjuje ruske domete u ovoj oblasti.  

Ono što je svima očigledno i jasno jeste činjenica da su tokom SVO bespilotne letelice svih vrsta doživele nagli i do sada neviđen razvoj i procvat veći i brži nego što je to u celoj istoriji ovog sredstva bilo.

Efektivnost dejstva ”Snaga bespilotnog dejstva” obezbediće samo sloboda u radu, kreativni pristup i odbacivanje svih šablona i konzervativizma, što je gotovo nezamislivo u OS Ruske Federacije…bar je do sada tako bilo.

Bez obzira što se Rusi vrlo brzo prilagođavaju i dominiraju ratištem, ostaje činjenica: da bi ovaj novi rod zaživeo, moraće da se učine brojni rezovi u organizaciono-štabnoj strukturi, pristupu razvoju novih oružja i ratne tehnike kakva do sada nije viđena.

Moraće da se stvori materijalno-logistička baza koja će bezuslovno omogućiti vrlo brzo reagovanje prilikom razvoja, opitovanja i usvajanja novih sredstava, njihove dopune, zanavljanja, itd.

Niko više neće imati vremena, a možda ni šanse, da se bavi višegodišnjim testiranjem, provlačenjem kroz mnoštvo komisija i sličnim uhodanim rutinama. Dok pritisak javnosti i vojske raste, podsetimo da, ako ništa drugo, SVO je još jednom dokazala da su ratovi (nažalost) najbolji generatori inovacija i brzog promišljanja.