Veliki ruski napad sa 105 dronova: Dok Kijev tvrdi uspešnost obranja od 97%, Moskva crpi ukrajinsku odbranu i zalihe PVO municije

Ruske snage su u noći između 2. i 3. oktobra 2024. godine izvele drugi najveći napad kamikaza dronovima Geran od početka eskalacije sukoba u Ukrajini.

Generalštab Oružanih snaga Ukrajine (OSU) saopštio je da je u noći između 2. i 3. oktobra Rusija napala teritoriju Ukrajine sa 105 bespilotnih letelica Shahed (Geran, Geranium).

„Ukupno 105 neprijateljskih bespilotnih letelica tipa ‘Šahid’ otkriveno je i praćeno radarima Vazduhoplovnih snaga (područja lansiranja: Orel, Primorsko-Ahtarsk, Kursk – Ruska Federacija, rt Čauda – Krim)“, navodi OSU u saopštenju za javnost, 3. oktobra ujutru, koje prenose ukrajinski mediji.

Ruski dronovi su neutralisani u procentu od 97%

„Kao rezultat protivvazdušne borbe, oboreno je 78 neprijateljskih napadačkih UAV-ova tipa ‘Shahed’ (…) Jedan dron je leteo u pravcu Belorusije, dok je 23 neprijateljskih UAV-a izgubljeno u različitim regionima Ukrajine, verovatno kao rezultat aktivnih kontramera elektronskog ratovanja“, tvrde Oružane snage Ukrajine.

Međutim, snimci sa društvenih mreža prikazuju da ruski dronovi svakodnevno pogađaju ciljeve širom Ukrajine, pa čak i da nije tako intenzitet i konzistentnost napada drastično crpi ukrajinsku PVO.

Najveći ruski napad dronovima Geran zabeležen je pre skoro mesec i po dana. Tada je u noći između 25. i 26. avgusta 2024. Rusija izvela veliki kombinovani napad koristeći 127 raketa i 109 dronova ovog tipa.

Od tog trenutka, ruske snage su zadržale visok tempo napada dronovima, sa prosekom od 49 bespilotnih letelica po napadu, pri čemu je Ukrajina pogođena gotovo svakog dana ovim sistemima oružja.

Udari dronovima pored toga što su svakodnevni, sada traju daleko duže

Pored povećanja intenziteta napada, ruske snage su ih učinile stalnim. Tako su od 31. avgusta dronovi svakodnevno pogađali teritoriju Ukrajine, dok je septembar bio prvi mesec kada su ukrajinske protivvazdušne odbrambene trupe morale bukvalno svakodnevno da dejstvuju.

Još jedna karakteristika upotrebe ruskih dronova, koja je postala očigledna u poslednjim napadima, jeste dugačak period trajanja napada.

Tako se trajanje napada kreće ka 12 sati, približavajući se maksimalnom vremenu leta od oko 14–15 sati (2.500 km pređenih prosečnom brzinom od 170 km/h).

Naravno, neki od ovih napada se izvode u više talasa, poput ovih u noći između 2. i 3. oktobra, koji je počeo u 21.00 i završio se u 07.00 po lokalnom vremenu, a prema ukrajinskim vazduhoplovnim snagama sastojao se iz dva talasa.

Drugi talas Shahed-Geran dronova lansiran je oko 4.00 ujutru.

Učestalo menjanje taktike napada

Noćašnji napad nije bio usmeren na jednu određenu metu kao što je to ranije bio slučaj, kada je, na primer, više od 50 dronova napadalo samo mete u glavnom gradu Ukrajine, Kijevu.

Ukrajinska protivvazdušna odbrana tvrdi kako je oborila dronove Shahed u 15 regiona Ukrajine (od ukupno 24): Kijev, Čerkasi, Vinica, Hmeljnicki, Kirovograd, Žitomir, Poltava, Černigov, Herson, Odesa, Harkov, Sumi, Dnjepropetrovsk, Rovno i Ivano-Frankovsk, prema saopštenju Oružanih snaga Ukrajine.

Ako se uzmu u obzir i regioni preko kojih su dronovi preleteli, poput Černovaca i Ternopolja, primećuje se da je potreban neviđeni napor ukrajinske protivvazdušne odbrane širom cele zemlje i tokom izuzetno dugog vremenskog perioda, pri čemu su vojnici pod konstatnim pritiskom.

Ukrajina je imala 27 administrativnih divizija: 24 regiona, dva grada od federalnog značaja (glavni grad Kijev i Sevastopolj) i jednu autonomnu republiku – Krim. Iako to sada više nije slučaj, pod kontrolom Rusije je nešto manje od 20% nekadašnje Ukrajine. Ukrajina je idalje 1,5 puta veća od Nemačke.

Nove karakteristike napada dronovima Geran ukazuju na to da su ruske snage prešle na novu strategiju upotrebe ovih sredstava.

Čak iako poželimo da poverujemo u tvrdnje Kijeva, da se dronovi gotovo u potpunosti obaraju, ukrajinske jedinice protivvazdušne odbrane dovedene su u stanje iscrpljenosti koje je daleko veće nego ranije.

Glavno rešenje Ukrajinaca bi bilo formiranje novih jedinica protivvazdušne odbrane, čak i duplo više nego što imaju trenutno, što bi značilo daleko manje vojnika i borbene tehnike na mestima gde su najpotrebniji, odnosno na prvoj liniji fronta. Čak i uređaje za elektronski rat mora neko da opslužuje.

Takođe, Ukrajina bi u tom slučaju još brže trošila zalihe raketa kratkog dometa za protivvazdušnu odbranu, posebno zapadnih, od kojih se neke koriste za presretanje dronova.

Ovakav pristup Moskve sukobu je novi pokazatelj da rat može trajati duže nego što se trenutno predviđa, a ekonomska komponenta rata je jednako relevantna kao i ona vojna.