Britanska štampa: Iscrpljen ratom, Kijev bi mogao da prihvati kompromis, da se odrekne teritorija

Ukrajina bi bila spremna da pregovara o mogućem teritorijalnom kompromisu u sporazumu o prekidu vatre sa Ruskom Federacijom, piše britanski The Financial Times.

Evropske diplomate koje su prošle nedelje prisustvovale Generalnoj skupštini UN primetile su značajnu promenu u tonu ukrajinskih zvaničnika u vezi sa mogućim rešenjem sukoba u Ukrajini.

Britansko glasilo citira nekoliko evropskih diplomata koji su rekli da je novi ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibih zauzeo pragmatičniji pristup u razgovorima o potencijalnim kompromisima.

Prema diplomatama, Sibiha je koristio privatne sastanke sa zapadnim partnerima na svom prvom putovanju u Sjedinjene Države kako bi sa njima razgovarao o mogućim kompromisnim rešenjima, uključujući pregovore „teritorija nasuprot bezbednosti“.

„Sve otvorenije govorimo o tome kako će se završiti (agresorski rat Rusije) i čega bi Ukrajina morala da odustane da bi postigla trajni mirovni sporazum“, rekao je jedan od diplomata za britanski list. „Ovo je velika promena u odnosu na situaciju od pre šest meseci, kada su takve rasprave bile tabu“, dodao je zvaničnik za FT.

Na isti način govori i češki predsednik i general Petr Pavel, čije smo izjave od avgusta analiziri. Petr Pavel je tu ideju preuzeo u prošlonedeljnom intervjuu američkom listu Njujork tajms (NIT) rekavši da će „najverovatniji ishod rata biti da deo ukrajinske teritorije bude privremeno pod ruskom okupacijom“. Prema njegovim rečima, ni Ukrajina ni Rusija ne mogu da očekuju da ostvare svoje maksimalne ciljeve.

„Da se ​​priča o pobedi Ukrajine ili porazu Rusije, to se jednostavno neće desiti“, dodao je on i dodao da će „kraj biti negde na sredini“.

“U Ukrajini se vidi pravi zamor od rata”

Ukrajinsko društvo je iscrpljeno ratom i postaje sve otvorenije za mirovne pregovore, sa 57% koji to podržava, u odnosu na 33% pre godinu dana.

Rat je naneo veliki danak stanovništvu, sa 77% Ukrajinaca koji su izgubili svoje voljene; pre dve godine taj procenat je bio negde oko 20%. Pored toga, dve trećine ljudi reklo je da im je teško ili veoma teško živeti od ratnih prihoda.

Predsednik Zelenski i njegov tim su pod sve većim pritiskom zapadnih partnera da pronađu način za sporazumno rešenje. Međutim postoji bojazan da je pozicija Ukrajine suviše slaba da bi se trenutno osigurao fer dogovor, piše Financial Times.

Financial Times tvrdi da najveća pretnja zapadnom jedinstvu u daljoj podršci Kijevu dolazi od SAD. Tako bi eventualna pobeda na izborima republikanca Donalda Trampa Ukrajini mogla doneti nepovoljan mirovni sporazum pod pretnjom okončanja vojne pomoći.

Kijev takođe ne uspeva da ubedi Amerikance u dva važna zahteva: dobijanje dozvole za korišćenje zapadnog oružja za udare po ruskom tlu i napredak u pristupanju Ukrajine NATO-u.

Navodni „Plan pobede“ Zelenskog oslanja se na napade na ruske ciljeve, kao što su komandni centri i skladišta oružja, kako bi se oslabila sposobnost Rusije da nastavi rat.

Međutim, SAD i dalje odlažu dozvolu da Kijev gađa mete u Rusiji, što pokazuje da Vašington nije ubeđen u plan Ukrajine i da bi stvari mogle da se kreću ka teritorijalnom kompromisu.

Deo kompromisa mogao bi da bude i gest Džoa Bajdena koji bi mogao da otvori vrata NATO-a Ukrajini.

Bajden bi mogao pristati da ubrza status nastojanja Ukrajine za pridruživanje NATO-u, po uzoru na Zapadnu Nemačku. Cela Nemačka je ušla u NATO tek posle pada Berlinskog zida.

„Zapadnonemački model dobija na snazi, posebno u Beloj kući, koja je bila najskeptičnija po pitanju ulaska (Ukrajine) u NATO“, rekao je direktor Evropskog saveta za spoljne poslove Džeremi Šapiro. „Rusima se to ne bi svidelo, ali bi to barem mogao biti kompromisni potez“.