Infiltracija izraelskih ili američkih obaveštajnih službi u Hezbolah bio je „cena njihove podrške Asadu“.
Informacije koje je Izrael prikupljao o Hezbolahu tokom svih ovih godina, posebno u kontekstu umešanosti te grupe u građanski rat u Siriji, omogućile su nedavne napade Izraela na Hezbolah.
Kulminacija ovih napada je eliminacija vođe organizacije Hasana Nasralaha, piše “Financial Times”.
Tokom rata 2006. godine sa Hezbolahom, Izrael je tri puta pokušao da ubije Hasana Nasralaha.
Jedan vazdušni napad nije uspeo, vođa Hezbolaha je ranije napustio mesto događaja. Sve do prošlog petka, niko nije uspeo da probije betonske zidove njegovog podzemnog skloništa, prema informacijama dve osobe koje su upoznate s pokušajima atentata.
Izraelska vojska je pratila Nasralaha i preciznim udarom na sklonište, izgrađeno duboko ispod stambenog kompleksa na jugu Bejruta, bacila do 80 bombi kako bi osigurala da je ubijen.
„Dohvatićemo svakoga, svuda“, pohvalio se pilot lovca F-15, za koga je izraelska vojska rekla da je bacio smrtonosnu bombu, uništivši najmanje četiri stambene zgrade.
Šta se promenilo?
Ono što se promenilo, rekli su sadašnji i bivši zvaničnici, jeste dubina i kvalitet informacija na koje je Izrael mogao da se osloni u poslednja dva meseca, počevši sa ubistvom Fuada Sukra 30. jula, jednog od najbližih Nasralahovih saradnika.
Ti zvaničnici su opisali široku reorganizaciju izraelskih obaveštajnih napora prema Hezbolahu, nakon iznenađujućeg neuspeha mnogo snažnije izraelske vojske da zada odlučujući udarac Hezbolahu 2006. godine ili čak da eliminiše njegovo vrhovno rukovodstvo, uključujući Nasralaha.
Naredne dve decenije, specijalna izraelska jedinica za elektronsku špijunažu 8200 i matična vojna obaveštajna služba Aman počele su da prikupljaju ogromne količine podataka kako bi mapirale brzo rastuću miliciju na „severnoj areni“ Izraela.
Bivši visoki obaveštajni oficir Miri Ejzin je rekao da je bila potrebna fundamentalna promena u načinu na koji je Izrael posmatrao Hezbolah – libanski gerilski pokret koji je narušio volju i izdržljivost Izraela tokom osamnaestogodišnje okupacije južnog Libana.
Za Izrael je ta okupacija okončana 2000. godine neslavnim povlačenjem, praćena značajnim gubitkom u obaveštajnim podacima.
Nasuprot tome, Ejzin je rekao da su izraelske obaveštajne službe proširile svoj fokus kako bi obuhvatile čitavu strukturu Hezbolaha, posmatrajući ne samo njihovo vojno krilo već i političke ambicije i rastuće veze sa Iranskom revolucionarnom gardom, kao i Nasralahove odnose sa sirijskim predsednikom Bašarom al Asadom.
Hezbolah razotkriven u Siriji
Prema članku „Financial Times-a“, dok je Hezbolah povećavao svoj uticaj u Siriji, proširio je i prostor kroz koji je Izrael mogao da prodre do njega.
U Siriji, Hezbolah je morao da regrutuje nove članove i da komunicira s drugim organizacijama ili grupama, poput vlasti i ruskih obaveštajnih službi.
Dodatno, žalopojke i sahrane pripadnika Hezbolaha pružile su dodatne informacije o njihovim članovima, gde se nalaze i koji su viši zvaničnici.
Kako je Hezbolah jačao, uključujući raspoređivanje u Siriji 2012. godine kako bi pomogao predsedniku Bašaru al Asadu da uguši oružanu pobunu protiv vlasti, dao je Izraelu priliku da preduzme mere, zaključuje britanski Financial Times.
Izraelske obaveštajne službe gotovo deceniju nazivaju Hezbolah „terorističkom vojskom“, a ne samo terorističkom grupom. Upravo je u toku okupacija južnog Libana, sa navodnim ciljem da se Hezbloah potisne na sever.
Pokušaj okupacije smrdljivi od toga nema ništa