Sinoć kasno uveče, agencija Rojters je, pozivajući se na šefa izraelske vojske, javila da se ta zemlja sprema za mogući kopneni napad na libansko tlo. Vest je stigla kada su tenzije na izraelsko-libanskoj granici dostigle vrhunac.
Tačnije, šef izraelske vojske rekao je da će se vazdušni udari na Liban nastaviti sve dok Hezbolahova infrastruktura ne bude uništena. On je naglasio da je cilj izraelskog vazdušnog udara stvaranje pravih uslova za moguću buduću kopnenu operaciju izraelskih snaga.
„Čuli ste kako avioni lete iznad nas, oni udaraju [Liban] svaki dan“, rekao je general-potpukovnik Herci Halevi svojim trupama na mestu blizu granice sa Libanom. „Vazdušni napad se vrši kako bi se pripremio teren za mogući ulazak naše vojske i da bi se degradirale sposobnosti Hezbolaha.
Halevijeve reči su došle kao dodatak ranijim komentarima izraelskih komandanata, koji su potvrdili da su u Jerusalimu zaista u toku razgovori o mogućnosti kopnenog napada na južni Liban.
Podsetimo, poslednji sličan napad dogodio se 2006. godine, kada je izraelska vojska naišla na snažan otpor snaga Hezbolaha.
Analitičari i eksperti, naravno, smatraju da su ova otkrića izraelske vojske možda napravljena da bi se zastrašio Hezbolah, a posebno njegov vođa Hasan Nasralah.
Izjavom da sprema kopnenu invaziju na Liban, Jerusalim naglo pojačava pritisak na lidera libanske organizacije, pokušavajući tako da ga natera da pristane na primirje.
Jevrejska država takođe želi da protera borce Hezbolaha sa izraelsko-libanske granice jer smatra da predstavljaju značajnu pretnju po bezbednost Izraela.
Ranije tokom dana se saznalo da su još dve rezervne brigade izraelske vojske postrojene na granici sa Libanom. Šef Severne komande, general-potpukovnik Ori Gordin, rekao je da ove jedinice moraju biti „potpuno pripremljene za kretanje i akciju“.
S obzirom na sve ovo, kao i bezrezervnu podršku SAD koju uživaju, niko ne može isključiti mogućnost da će izraelske kopnene snage u bliskoj budućnosti zaista napasti libansku teritoriju.
Rat u Libanu 2006. godine ukratko
Rat u Libanu 2006. godine, poznat i kao Julski rat, bio je 34-dnevni vojni sukob u Libanu, severnom Izraelu i Golanskoj visoravni. Počeo je 12. jula 2006. godine, nakon prekograničnog napada Hezbolaha, šiitske militantne grupe i političke partije sa sedištem u Libanu, protiv izraelskih snaga. Hezbolah je zarobio dva izraelska vojnika, što je dovelo do velike vojne reakcije Izraela, sa ciljem eliminacije vojnih kapaciteta Hezbolaha.
Izraelske odbrambene snage (IDF) sprovele su vazdušne napade, pomorske blokade i kopnenu invaziju u južnom Libanu. Hezbolah je uzvratio lansiranjem hiljada raketa na severni Izrael i vođenjem gerilskog rata.
Više od 1.100 ljudi u Libanu je poginulo, uglavnom civila. Oko 150 Izraelaca je stradalo, uključujući i vojnike i civile.
Rat je privukao međunarodnu pažnju, uz pozive na primirje i pregovore. Ujedinjene nacije su posredovale u prekidu vatre kroz Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1701, koja je stupila na snagu 14. avgusta 2006. godine.
Smatra se da je sukob bio neuspeh Izraela, jer je Hezbolah ostao operativan, a njihov lider Hasan Nasrala je proglasio pobedu.
Politički, sukob je uticao na regionalnu dinamiku, uključujući sile poput Irana i Sirije (koje su podržavale Hezbolah) i doveo do veće međunarodne kritike izraelskih vojnih akcija.
Međunarodni pozivi na deeskalaciju, Iran preti sveopštim ratom
Ambasador Izraela u UN uverio je nekoliko sati kasnije da bi njegova zemlja radije pronašla rešenje diplomatskim kanalima za obnavljanje bezbednosti duž svoje severne granice sa Libanom, ali „ako diplomatija ne dozvoli našim stanovnicima da se vrate svojim domovima, mi ćemo iskoristiti sva sredstva na raspolaganju, poštujući međunarodno pravo“.
„Ako bismo to mogli da postignemo diplomatijom, bilo bi bolje za Izrael, bilo bi bolje za Liban“, dodao je Deni Danon.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš govorio je o „paklu“ na zemlji tokom hitnog sastanka Saveta bezbednosti posvećenog krizi, insistirajući da je Liban na „ivici ponora“ i da mu se ne sme dozvoliti da postane nova „Gaza“.
Američki predsednik Džo Bajden, čija je zemlja glavni međunarodni saveznik Izraela, ponovo je upozorio na rizik od „generalizovanog rata“ u regionu, iako je Pentagon rekao da izraelska kopnena invazija na Liban ne izgleda „neminovna“.
Iran: Podržaćemo Bejrut svim sredstvima
Iran, saveznik libanskog Hezbolaha, naglasio je da će podržati Bejrut „svim sredstvima“ u slučaju dalje eskalacije. Bliski istok je „na ivici potpunog uništenja“, upozorio je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči, koji je rekao da je Izrael prešao „sve crvene linije“.
Iran, saveznik libanskog Hezbolaha, naglasio je da će podržati Bejrut „svim sredstvima“ u slučaju dalje eskalacije.
Bliski istok je „na ivici potpunog uništenja“, upozorio je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči, koji je rekao da je Izrael prešao „sve crvene linije“.
