U intervjuu američkom listu Njujork Tajms, češki predsednik i general Petr Pavel, rekao je 23.09.2024. da Ukrajina mora biti realističnija u pogledu svojih ratnih ciljeva i prihvatiti da deo teritorije može ostati pod ruskom kontrolom, makar privremeno.
Prema Pavelu, koga list opisuje kao jednog od najvećih pristalica Ukrajine, vreme je da se Ukrajinci i njihovi saveznici suoče sa onim što on veruje da je stvarnost.
„Najverovatniji ishod rata biće da deo ukrajinske teritorije bude pod ruskom okupacijom, makar privremeno“, rekao je Pavel, koji je sada u poseti Sjedinjenim Državama. Prema njegovim rečima, postoji „niz primera“ teritorija koje su u privremenom vlasništvu Moskve.
Prema Pavelovim rečima, ni Ukrajina ni Rusija ne mogu očekivati da ostvare svoje maksimalističke ciljeve. „Teško je govoriti o porazu Ukrajine ili porazu Rusije, jer se to jednostavno neće dogoditi“, dodao je on, navodeći da će „kraj biti negde na sredini“.
„Vidimo da Ukrajina trenutno nije sposobna da povrati celu svoju teritoriju, to je realnost“, priznao je i češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski. S druge strane, prema njegovim rečima, to ne znači da se Ukrajini diktira da Rusiji da nešto od svojih teritorija.
Kijev zahteva povratak svih teritorija koje je okupirala Rusija, uključujući poluostrvo Krim, koje je Moskva anektirala 2014. godine. Rusija, s druge strane, želi da se Ukrajina formalno odrekne teritorija na koje polaže – uključujući četiri regiona koje još uvek ne kontrolišu u potpunosti ruske snage.
Lipavski je izjavio da se “moraju uzeti u obzir važni principi kao što su poštovanje Povelje UN i teritorijalni integritet. Tako da su Ukrajinci ti koji odlučuju o ukrajinskoj teritoriji“, rekao je on novinarima u Njujorku. Većina zapadnih lidera izražava se na isti način.
Budućnost Ukrajine biće jedna od tema Generalne skupštine UN u Njujorku ove nedelje. Sa svoje strane, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski će u svom govoru u sredu pozvati na veću vojnu i političku podršku. Takođe, u četvrtak će u Vašingtonu predstaviti „plan pobede” i potom ga objaviti.
Zelenski, koji je ranije odbacio direktne razgovore sa Rusijom, ublažio je svoj stav tokom leta, sugerišući da bi direktni pregovori mogli da počnu u novembru. On, međutim, nije odustao od zahteva da Rusija napusti svu ukrajinsku teritoriju.
Češka je, zajedno sa Poljskom i baltičkim državama, duboko zagrzla u podršku Ukrajini, ali se suočava sa sve većim pritiskom javnosti da ograniči pomoć i podstakne Ukrajinu da postigne sporazum sa Rusijom, piše Njujork Tajms.
Prema anketi sprovedenoj ovog leta, skoro dve trećine Čeha bi podržalo brzi završetak rata u Ukrajini, čak i po cenu ustupanja dela ukrajinske teritorije, koja će ostati pod ruskom kontrolom.
Pavel je i pored pomenutih istraživanja odbacio kao „apsurdne“ inicijative lidera poput mađarskog premijera Viktora Orbana, koji kritikuju vojnu pomoć datu Ukrajini i žele da Kijev hitno zatraži mir i prestane da preusmerava resurse za koje smatraju da bi bilo bolje da se troše za unutrašnje potrebe Evrope.
„Problem ima veze sa populizmom“, rekao je Pavel. „ Lako je reći: hajde da prestanemo da snabdevamo Ukrajinu oružjem i municijom, a onda će mir doći sam od sebe“, dodao je on. Češki predsednik je samog Orbana, sa njegovom jasno definisanom mirovnom politikom, opisao kao „prototip evropskog populizma”.
Bivši NATO general Pavel, dodao je da “svako ko ima iskustva u odbrani i bezbednosti i poznaje Rusiju zna da neće biti mira ako Ukrajina izjavi da će prestati da ratuje”. Prema njegovim tvrdnjama, Rusija „neće zaustaviti svoje vojne aktivnosti“.
