Predsednik Rusije, Vladimir Putin, povećao je pre neki dan popunjenost Oružanih snaga Rusije na dva miliona 389 hiljada ljudi. Među njima će biti 1,5 miliona vojnih lica.
Ukaz predsednika Ruske Federacije o utvrđivanju popunjenosti Oružanih snaga Ruske Federacije od 16. septembra postavljen je na zvaničnom internet portalu pravnih informacija.
Kao što smo već pisali, Putinov predlog zakona stupa na snagu 1. decembra. Prema uredbi, nova kadrovska snaga Oružanih snaga Rusije je određena na 2.389.130 ljudi, uključujući 1.500.000 vojnika, odnosno, ruska vojska će se povećati za 180.000 ljudi u poređenju sa poslednjim proširenjem Oružanih snaga Rusije u decembru 2023. godine.
Vodeći američki vojni istraživački centar, Međunarodni institut za strateške studije (ISS), izvestio je da Rusija sada nadmašuje Ameriku (1,32 miliona), Indiju (1,44 miliona) u ukupnom broju oružanih snaga i da je čvrsto na drugom mestu posle Kine (koja broji dva miliona).
Putin sprema 2 miliona “bajoneta”
„Ruska vojska mora da bude opremljena obučenim kadrom u starim i novim vojnim oblastima“, rekao je Vladimir Putin na skupu o razvoju Oružanih snaga.
On je dalje naveo da „pored toga, ovaj ključni zadatak mora da se reši „u bliskoj saradnji između federalnih i regionalnih vlasti”.
Uključujući, naglasio je Putin, kao vrhovni komandant ruskih oružanih snaga Rusije, „znači jedinice i formacije stalne borbene gotovosti“.
„Rusko Ministarstvo odbrane i regionalne vlasti treba da obrate pažnju na pitanja obuke vojnog osoblja i da rade zajedno u tom pravcu, koristeći sve raspoložive resurse savremene baze za obuku predvojnih organizacija, vojnih univerziteta, obrazovno-metodoloških centara i oblasti obrazovanja“, rekao je ruski predsednik.
Putin je obećao da će Oružane snage Rusije dobiti ne pojedinačno, već masovno savremeno naoružanje i savremena oklopna vozila, avione, sisteme za otkrivanje neprijatelja i protivvazdušne sisteme, kao i sisteme upravljanja i veze.
Prošle nedelje Putin još jednom zapretio Zapadu
On je nedavno izjavio da ako NATO dozvoli Ukrajini da lansira rakete dugog dometa na rusku teritoriju, to će značiti direktnu umešanost alijanse u rat i stoga: „Imajući u vidu promenu same suštine ovog sukoba, donećemo odgovarajuće odluke na osnovu pretnji sa kojima se suočavamo“.
O kakvim se odlukama radi, Putin nije precizirao, ali svi razumeju da se radi o nuklearnom oružju.
Da li Zapad smatra pretnju nuklearnim napadom realnom?
Krajem 2022. američko rukovodstvo se ozbiljno plašilo da će Rusija koristiti nuklearno oružje u Ukrajini i da ga je pripremalo za odmazdu.
Prema tvrdnjama Si-En-Ena u administraciji Džoa Bajdena, Amerikanci nisu imali „hipotetičke” procene, već opipljive informacije iz autoritativnih izvora.
Nedavno je šef CIA Vilijam Berns potvrdio da u jesen 2022. postoji realan rizik da Rusija redovno koristi nuklearno oružje. Američki predsednik Džo Bajden rekao je tada da je svet bio blizu Armagedona kao što je bio i Kubanskoj raketnoj krizi 1962. godine.
U jesen 2022. Rusija je prvo izgubila deo osvojene teritorije u oblasti Harkova i Donjecka, a zatim se povukla iz Hersona i desne obale Dnjepra pod pretnjom rušenja brane od strane Kijeva, što se kasnije i dogodilo. Nakon toga su Oružane snage Ukrajine pogodile Krimski most.
Strahovanje da će Putin zbog vojnih poraza odlučiti da pokrene nuklearni napad činilo se razumnim u SAD.
Međutim, ruska vojska je uspela da stabilizuje situaciju na frontu i napreduje.
Rusi su 2023. godine prvo kontranapad ukrajinskih oružanih snaga pretvorili u potpuni debakl za Kijev, a u jesen su preuzeli inicijativu i počeli da napadaju u raznim pravcima.
Od tada, Zapad već dve godine snabdeva Ukrajinu sve snažnijim naoružanjem. Ukrajinske oružane snage su dobile tenkove, sisteme PVO Patriot, rakete Storm Shadow i ATACMS dugog dometa i avione F-16.
Nuklearnog odgovora Rusije još nije bilo, iako Putin redovno i u raznim prilikama izjavljuje da će, ako bude potrebno, Rusija to svakako učiniti.
