Vojni brodovi SAD i drugih nacija često plove kroz Tajvanski moreuz, ali prema nemačkim medijima, ovo je prvi put u više od dve decenije da je berlinska mornarica to učinila.
Kina je u subotu optužila Nemačku za eskalaciju bezbednosnih rizika u Tajvanskom moreuzu, dan nakon što su dva nemačka vojna broda prošla kroz osetljive vode.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus potvrdio je u petak da su fregata Baden-Virtemberg (F222) i brod za snabdevanje Frankfurt na Majni prošli kroz Tajvanski moreuz.
„Ponašanje nemačke strane povećava bezbednosne rizike i šalje pogrešne poruke“, rekao je portparol kineske vojske Li Si u saopštenju.
Peking tvrdi da je Tajvan “pokrajina” koja se odvojila od kineske države i da ima vlast nad vodama koje razdvajaju ostrvo od kontinentalne Kine.
Nakon 20 godina, nemački brodovi prošli kroz sporni moreuz
Umesto toga, Nemačka i mnoge druge nacije tvrde da su takva putovanja rutinska, pozivajući se na slobodu plovidbe.
Portparol Kine rekao je da je Narodna oslobodilačka armija (PLA) rasporedila pomorske i vazdušne snage da „nadgledaju i upozoravaju“ nemačke brodove. On je dalje upozorio da će se „kineske trupe u regionu odlučno nositi sa svim pretnjama i provokacijama”.
Prema zvaničnicima nemačkog ministarstva odbrane, dva broda su bila na putu iz Južne Koreje za Filipine.
Pistorijus je branio izbor rute, rekavši u petak: “To je najkraći put. To je najsigurniji put s obzirom na vremenske uslove. A ovo su međunarodne vode, pa mi plovimo kroz njih.”
Iako Tajvan ima samo 12 diplomatskih saveznika, on održava snažne veze sa zapadnim zemljama, prvenstveno SAD, njegovog najvećeg dobavljača oružja.
Poslednjih godina, Peking je pojačao vojni pritisak na Tajvan, izvodeći velike vežbe u blizini ostrva.
Inače odmerena, Kineska retorika je takođe eskalirala, a Peking je ranije ove godine upozorio da će „tajvanske snage za nezavisnost ostati slomljene glave i tećiće krv“.
U junu su kineski državni mediji izvestili da bi smrtna kazna mogla biti izrečena za “posebno ozbiljna” dela secesije od Tajvana.
Sa svoje strane, nemački kancelar Olaf Šolc, upitan o prolasku brodova, rekao je u petak: „Nema mnogo toga da se kaže… ovo je međunarodni plovni put“.
Ranije ove nedelje, Tajvan je izrazio svoje odobravanje, rekavši da „pozdravlja i potvrđuje Nemačku, zajedno sa SAD, Kanadom i Holandijom, što preduzima korake da dokaže pravni status Tajvanskog moreuza kao međunarodnih voda, dok brani slobodu plovidbe i održava regionalni mir u isto vreme“.
Fregate klase Baden-Württemberg
Fregate klase Baden-Virtemberg (poznate i kao klasa F125) su serija naprednih višenamenskih fregata napravljenih za nemačku mornaricu.
Prvi brod u klasi, Baden-Virtemberg (F222), pušten je u rad 2019. godine. Klasa F125 je namenjena da zameni zastarele fregate klase Bremen u nemačkoj mornarici.
Nazvani po nemačkoj državi Baden-Virtemberg, ovi brodovi su dizajnirani za širok spektar pomorskih operacija, uključujući sprečavanje sukoba, upravljanje krizama i mirnodopsko prisustvo.
Klase brodova Baden-Virtemberg su zvanično klasifikovane kao fregate, ali su po veličini uporedive sa razaračima, jer su sa deplasmanom većim od 7.200 tona najveća klasa fregata na svetu.
Na dužini od skoro 150 metara, klasa brodova Baden-Virtemberg je sposobna da nosi širok spektar sistema naoružanja, uključujući: 127 mm Oto Melara glavnu topovsku cev za površinske ciljeve, RIM-116 Rolling Airframe Missiles (RAM) za odbranu od projektila, Harpoon protivbrodske rakete i Mk 41 VLS sistem za lansiranje raketa vazduh-zemlja.
Jedna od najvažnijih inovacija ove klase brodova je optimizacija posade. Tradicionalni ratni brodovi zahtevali su velike posade, dok su fregate klase Baden-Virtemberg dizajnirane za dugotrajne misije sa znatno manjim brojem mornara.
Standardna posada iznosi oko 120 ljudi, što je značajno smanjenje u poređenju sa sličnim plovilima. Ova smanjenja su omogućena zahvaljujući visokim nivoima automatizacije i naprednim sistemima kontrole broda.
Takođe, brodovi klase F125 su izuzetno sposobni u mrežnocentričnom ratovanju, sa naprednim senzorima i komunikacionim sistemima koji omogućavaju integraciju sa drugim pomorskim snagama, bilo da su u pitanju NATO operacije ili multinacionalne misije.
Ovakav pristup podseća na mnoge moderne vojne strategije, gde se saradnja i interoperabilnost sa saveznicima smatraju ključnim faktorima uspeha.
Kineski komunistički pacovi se boje , znaju jako dobro da ne smeju jer bi im USA i EU udarile odmah sankcije zabranom pristupa svojim trzistima a to bi znači smrt za njihovu produkciju govno-robe koju uvaljuju Silama Zapadne Demokratije ! Taiwan nikada nije bio dio komunističke Kine i nikada neće da bude , niti milom niti silom !