Zapad vriši pritisak na Kijev: Ukrajina da postavi „realistične ratne ciljeve“, ono što sada žele nije ostvarivo

Rat u Ukrajini je došao do tačke u kojoj nijedna strana nije u stanju da ostvari svoje ciljeve – Rusija da potpuno osvoji 4 ukrajinska regiona, a Ukrajina da oslobodi teritorije pod ruskom kontrolom, logika je koju počinju da šire pojedini sa Zapada.

“Mogućnost pravednog mira za sada je nemoguća”, izjavio je prošle nedelje češki predsednik Petr Pavel, koji smatra da Ukrajinu treba primiti u NATO čak i ako nije povratila svoje teritorije od Rusije.

„Naš cilj je da Ukrajina oslobodi što veći deo svoje teritorije. Ako bude bilo mirovnih pregovora, najverovatnije ćemo još dugo pričati o ruskoj okupaciji dela ukrajinske teritorije“, objasnio je češki predsednik.

Američko izdanje Volstrit Žurnal (WSJ), citirajući nekoliko zapadnih diplomata, šalje sličan signal: Nemoguće je da Ukrajina oslobodi čitavu svoju teritoriju, a da Evropu i Sjedinjene Države ne košta stotine milijardi dolara, što je praktično neostvarivo.

Iako Zapad odavno sponzoriše Ukrajinu stotinama milijardi, uključujući njen cilj da protera Ruse sa svoje teritorije, vojna pomoć zaostaje i nije ono što je bila.

Sagovornici Volstrit Žurnala ističu da će, uz „podršku Zapada koja pokazuje umor“, biti neophodno da „Ukrajina predstavi realniji plan“, „barem za narednu godinu rata“.

Prema diplomatama, koje WSJ naravno ​​nije identifikovao, Ukrajina treba da bude pragmatičnija u svojim „ratnim ciljevima i strategiji“, što bi moglo da pomogne zapadnim liderima da “ubede svoje birače” da je Ukrajini potrebno više zaliha oružja i više pomoći u vreme kada Rusija u istoku zemlje, posebno u Donjeckoj oblasti, sporo napreduje.

Takođe su rekli da je Kijevu već jasno stavljeno do znanja da će za punu pobedu Ukrajine biti potrebno od Zapada da pruži Ukrajini stotine milijardi dolara podrške, što Vašington i Evropa realno nisu u stanju da urade.

Čini se da nemački kancelar Olaf Šolc ima sličan pristup. Postojanje bilo kakvog projekta tipa „mir naspram teritorija“ oštro je demantovao Berlin, reagujući na članak u italijanskom listu La Repubblica u kojem se tvrdi da Šolc, zajedno sa svojim partijskim kolegama, radi na planu pod nazivom „neka vrsta Minska 3“, a koji predviđa da se Ukrajina odrekne dela svoje teritorije i preda je Rusiji.

Koje su trenutne pozicije?

Rusija tvrdi da pre nego što može da sedne za pregovarački sto, Ukrajina mora da se povuče iz četiri regiona koje Moskva smatra svojim: Zaporožja, Hersona, Donjecka i Luganska. Kijev to odbacuje.

Ukrajina, nakon prekinutih pregovora u Turskoj i instrukcija sa zapada, insistira na tome da Rusija mora biti uklonjena sa svih ukrajinskih teritorija, uključujući poluostrvo Krim, pre nego što počnu bilo kakvi mirovni pregovori.

Ukrajina bi sada da Indija bude „moderator” pregovora sa Rusijom

Prema rečima ukrajinskog ambasadora u Indiji Aleksandra Poliščuka, Kijev želi da Indija „moderira“ pregovore, kao i da iskoristi svoje veze sa Moskvom da ubedi Kremlj da sedne za pregovarački sto.

On je napomenuo da bi Indija trebalo da igra aktivniju ulogu u okončanju rata Rusije protiv Ukrajine, prema navodima Blumberga.

Poliščuk je rekao da je Ukrajina ponudila Indiji da održi drugi mirovni samit do novembra 2024. godine kako bi se okončao rat. Međutim, nije jasno da li će Nju Delhi pristati na ovo.

„Ako Indija pokušava da dobije stalno mesto u Savetu bezbednosti UN da bi zadovoljila sopstvene interese, to postavlja prenisko letvicu“, istakao je ambasador. Prema njegovim rečima, Indija ne treba da se zadovolji ulogom „poštara koji prenosi poruku“, već bi trebalo da igra „pouzdaniju ulogu“, arogantno prenosi poruke ambasador, verovatno ne iz Kijeva, već sa Zapada.