Objavljen retki snimak uništenja ukrajinskog tenka udarom ruskog drona „Orion” naoružanog projektilima X-BPLA

Ruska vojska je navodno počela da koristi borbene bespilotne letelice Orion (Inohodec) za izvođenje udara na kijevske snage u pravcu Kurska.

Video snimak objavljen na društvenim mrežama 8. septembra pokazuje nedavni udar Oriona na glavni borbeni tenk T-64 ukrajinske sovjetske proizvodnje u neodređenom delu Kurska.

Prema drugim izvorima u pitanju je bio nemački tenk Leopard. Dron je ispalio projektil X-BPLA na tenk, potpuno ga uništivši.

X-BPLA je vazdušna verzija protivtenkovske rakete Kornet-D sa poluaktivnim laserskim navođenjem umesto sistema za upravljanje laserskim snopom. Raketa ima maksimalni domet dejstva od osam kilometara i naoružana je eksplozivnom fragmentacionom bojevom glavom od šest kilograma.

Ukrajinske snage pokrenule su iznenadni napad na rusku oblast Kursk 6. avgusta. Dronovi Orion su primećeni tamo u akciji samo nekoliko nedelja nakon početka napada. Na drugom video snimku objavljenom pre kraja meseca vidi se kako jedan takav dron upućuje raketni udar na veliki ukrajinski skup u blizini naselja Alešenka.

Orion je razvila ruska Kronštatska grupa za obavljanje i izviđačkih i borbenih misija. Ima trajanje leta od 24 sata i borbeni radijus od 250 kilometara. Dron je obično opremljen optičkim sistemom ciljanja. Međutim, može da nosi i radar ili elektronski i signalni sistem za prikupljanje obaveštajnih podataka.

Pored rakete X-BPLA, Orion može biti naoružan širokim spektrom precizno vođene municije iz serija Kab-20 i Kab-50. Najavu o upotrebi ovde prikazane kobinacije, X-BPLA plus dron Orion, dali smo još marta prošle godine.

Ruska vojska koristi Orion i nekoliko drugih tipova borbenih dronova protiv kijevskih snaga od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini pre više od dve godine. Detalji o radu ovih dronova se izuzetno retko otkrivaju. Koliko pamtimo, ima samo nekoliko snimaka rada Oriona dostupnih na internetu.

Da li Moskva planira da dron Orion pretvori u lovaca na ukrajinske pomorske dronove?

Pre neki dan se saznalo za upotrebu izviđačkih i jurišnih dronova na srednjim visinama tipa Orion u odbijanju još jednog napada ukrajinskih besposadnih čamaca (Unmanned Surface Vessel, USV).

Posle dve i po godine, i Crnomorska flota je konačno počela da koristi bespilotne letelice. Šta bi mogao biti sledeći korak?

Volodimir Zelenski je još u novembru 2022. godine, kada je počeo da prikuplja sredstva, najavio da se Ukrajina oslanja na bespilotnu flotu Moskito.

Prema njegovim rečima, Kijev će sledeće nedelje pokrenuti još jedan pravac prikupljanja sredstava – prikupljanje sredstava za flotu morskih dronova..

Kako je ova akcija uspela – već je viđeno a analitičari su informacije dobili iz izveštaja sa bojišta.

Mitraljezom protiv besposadnih čamaca na morskoj površini

Pod „već viđenim“ podrazumevao se prvi kombinovani napad jurišnih bespilotnih letelica i bespilotnih brendera (fireship) 29. oktobra 2022. na brodove Crnomorske flote i civilna plovila koja su se nalazila na spoljnim i unutrašnjim sidrištima baze u Sevastopolju. Rezultati ove akcije različiti izvori različito ocenjuju. 

No, mora se napomenti da su Ukrajinci još 11. jauara 2019. objavili „Strategiju razvoja Pomorskih snaga Oružanih snaga do 2035“ u kojoj je navedeno da se očekuje dinamičan razvoj površinske flote, uključujući u prvu etapu razvoj takozvane “Moscquito fleet” (flote komaraca).

Konkretno se mislilo na 30 multifunkcionalnih čamaca koji bi se floti isporučili do 2024. godine Mali, brzi, manevarski i dobro naoružani čamci i bespilotna vozila imala su mnogo veće šanse za pobedu u uslovima skučenog područja operacija i ruske dominacije u vazduhu i na moru.

Međutim, umesto da se u potpunosti ispuni ova ideja, iza kulisa su privatni projekti gurnuti ispred ovih strateških razmatranja, što je dovelo do rasipanja resursa, gubljenja vremena i usporavanja razvoja površinske flote.

Shodno tome, zaboravljena ukrajinska „Moskito flota“, potrebna za zaštitu priobalja, dovela je do toga da Kijev nije imao ni patrolne, raketne ili amfibijske čamce (na primer, patrolne čamce Mark VI ili jurišne brodove P-50U).

Tek u septembru 2023, Zelenski je izvestio o stvaranju ukrajinske pomorske flote dronova: Stvaramo prvu flotu pomorskih dronova u svetu… Takođe, počeli smo sa domaćom proizvodnjom topova i granata u NATO kalibrima.

Strukturno, ovi dronovi su bili čamci na daljinsko upravljanje natovareni snažnim eksplozivnim punjenjem, koje je trebalo da detonira nakon pogotka u trup broda. Za savremenu mornaricu, sa opremom za izviđanje, otkrivanje ciljeva i komunikaciju, takav dron uopšte ne bi trebalo da predstavlja pretnju.

U početnoj fazi, Ukrajinci su BEK (USV) koristili u odmerenim, manjim dozama: najviše 2-3 jedinice, koje napadaju ruske ratne brodove u severozapadnom delu Crnog mora.

S obzirom da su se napadi odvijali tokom dana, posade čak i neborbenih srednjih izviđačkih brodova Ratne mornarice Rusije uspele su da teškim mitraljezima i protivvazdušnim artiljerijskim sistemima uspešno suzbiju ove napade. 

Sve se promenilo kada je Kijev, koristeći inertnost i nedovoljnu budnost ruskih admirala, počeo noću da napada površinski sastav mornarice celim „vučjim čoporima“.

Vučje čopore (nazvane tako po taktici nemačkog podmorničkog sastava iz Drugog svetskog rata – Wolfsrudeltaktik) је činilo do 30 BEК odjednom. Uprkos snažnom otporu posada, Crnomorska flota je pretrpela značajne gubitke koji su  se ipak mogli izbeći.

Pomorska trka u naoružanju

Kako bi zaštitila ono što je ostalo od površinskog i podvodnog sastava ruske Ratne mornarice od napada ukrajinskih „čopora vukova“, krstarećih i balističkih raketa u zatvorenom akvatoriju Crnog, mora komanda je odlučila da flotu dislocira iz glavne baze u Sevastopolju na udaljenija mesta poput Novorosije, Feodosije, pa čak i Abhazije.

Kao glavno sredstvo za borbu protiv pomorskih površinskih bespilotnih letelica Rusi i dalje koriste mobilnu platformu u vidu mitraljeza postavljenih na helikopterima pomorske avijacije.

No, sudeći po brojnim video snimcima, rotorkraft mora da se spusti prilično nisko kako bi nišandžija uspešno pogađao metu koja je aktivno manevrisala po površini. Pokazalo se, što je i logično, to je ova taktika prilično opasna; naime, Ukrajinci su počeli da eksperimentišu sa protivvazdušnim projektilima instaliranim na BEK. 

Pre ili kasnije, Ukrajinci će naučiti i osposobiti se da u vazduhu uoče i vatrom presretnu ruske helikoptere. Moskva se sa druge strane nada da će pojava UAV tipa Orion (MALE, Medium Altitude, Long Endurance, kopmanije  OOO Kronštat) u akvatoriju Crnog omogućiti razvoj podjednako efikasnog, ali bezbednijeg načina uništavanja ukrajinski „vučjih čopora“ i brendera.

Činjenica je da je na bazi iskustava stečenih tokom dosadašnjih operacija u Ukrajini pomorska avijacija ruske ratne mornarice iskazala sve veću potrebu za dronovima avionskog tipa osposobljenog za letove na srednjim visinama. Na prvoj liniji fronta, na primer u Donbasu, prilično veliki Orion neće trajati duže od turskog Bajraktara.

Za vazdušno izviđanje u dubokoj ukrajinskoj pozadini Oružanim snagama Rusije su pre potrebne strateške bespilotne letelice osposbljene za let na velikim visinama. Ovde se prvenstveno misli na Altius (Aljtair) sa podvesnim kontejmerskim izviđačkim sistemom (radarom) Sič, koji deluju iz ruskog vazdušnog prostora. No, postavlja se pitanje gde su oni u već trećoj godini rata? 

Na nebu iznad Crnog mora, Orion srednje visine je u stanju da maksimalno iskoristi svoj potencijal ne samo kao izviđački avion, već i kao razarač. Ovde se misli na Oriona kao nosača raketa Light Multipurpose Guided Rocket LMUR Izdelije-305 ili X-39.

Ovo je laka višenamenska raketa vazduh-zemlja težine 105 kg, sa maksimalnim dometom od 14,5 km. Može se koristiti u dva režima: „ispali i zaboravi“ i sa direktnom kontrolom od strane operatera. Ovo poslednje je važno ako je potrebno pogoditi cilj koji manevriše Nosivost Oriona od 200 kg omogućava mu da ponese 1-2 rakete navedenih tipova. 

Smatra se da bi možda i efikasnija bila upotreba ovog drona tipa aviona srednje visine kao nosača drugih bespilotnih napadnih letelica. To može biti Laka višenamenska vođena municija ZALA Lancet 51/52 ili ZALA Skalpel.

Prema nekim izvorima, Orion je i sam sposoban da luta, manevriše i pogađa ciljeve na udaljenosti od 40 do 80 km. Tako bi jedan ruski mornarički „Orion“ mogao da u borbenoj misiji eliminiše čitav „vučji čopor“ ukrajinskih BEK, a da pritom ne dovede u opasnost živote pilota helikoptera. 

Među perspektivnim rešenjima razmatra se i upotreba lakog jurišnika Jak-130M  OKB Jakovljeva kao lovca na morske bespilotne letelice, koji bi mogao da ih uništava raketnom i topovskom vatrom i izvodi protivvazdušne manevre izbegavanja.