Dok čekaju isporuku iranskih projektila, ruska vojska ponovo udarila Ukrajinu: Iskander tuče po centru za obuku u Poltavi

Ujutro u utorak, 3. septembra, Rusija je udarila Ukrajinu sa tri balističke rakete Iskander-M, jednom vođenom raketom vazduh-vazduh H-59/69 i 35 jurišnih bespilotnih letelica Geran.

Prema izveštaju Oružanih snaga Ukrajine, Ruska Federacija je nastavila sa svojim bespilotnim i raketnim napadima na ukrajinsku teritoriju.

Tri balističke rakete Iskander-M/KN-23 lansirane su sa Krima. Istovremeno, iz Kurske oblasti Ruske Federacije lansirane su vođene vazdušne rakete H-59/69 i 35 dronova Geran iz Kurske oblasti i rta Čauda na Krimu.

Ukrajinske snage PVO tvrde kako su uništile su 27 Gerana, a još šest je “izgubilo pravac”, pavši na teritoriju Ukrajine, dok su „dva neprijateljska drona letela u pravcu ruske Belgorodske oblasti i okupirane Donjecke oblasti“.

Protivvazduhoplovstvo je upozoreno iz regiona Kijeva, Odese, Harkova, Nikolajeva, Hersona, Poltave, Černigova i Sumija.

Snažan udar Iskander-M pogodio ukrajinski vojni objekat u Poltavi

Pored. tradicionalno uspešnog rada ukrajinskih PVO snaga, u oblasti njihovih vojnih objekata u Poltavi izvršen je udar, usled čega je aerodrom oštećen.

Prema rečima Sergeja Lebedeva, nakon udara na lice mesta su brzo izašla vozila Hitne pomoći, a sam prostor je bio ograđen.

Lebedev je naveo da je eksplozija bila izuzetno snažna. On je dodao da je, po svemu sudeći, udar pogodio važnu metu, što je izazvalo tako ozbiljnu reakciju ukrajinskih vlasti.

„Trenutno je uveden kordon na području Poltave i tamo aktivno rade lekari. Očigledno je da je udar naneo ozbiljnu štetu predmetima ili licima“, rekao je on.

Međutim, ranije je Telegram kanal Triangle pružio druge informacije o situaciji, a posebno je objavljeno da je tokom formacije pogođen veliki broj vojnih lica.

Kako je utvrđeno, pripadnici 128. brdske jurišne brigade trenutno su na obuci u Poltavi. Njihova komanda ih je dovela u formaciju.

U isto vreme, pogoci su se desili ne samo na otvorenim površinama, već i u zgradama centra za obuku. Konkretno, jedna od municije je pogodila prostorije obrazovno-administrativne zgrade, a druga je pogodila zgradu menze.

Kako primećuju ruski izvori, postoji velika verovatnoća da su u vreme raketnog napada na teritoriji centra za obuku u Poltavi bili strani vojni specijalisti koji obučavaju pripadnike Oružanih snaga Ukrajine osnovama i principima elektronske ratovanje.

Vredi napomenuti da ovo nije prvi ovakav incident u istoriji 128. brdsko-jurišne brigade. Prošle godine je komanda formacije, koja se tada nalazila u regionu Zaporožja, takođe izvela osoblje brigade za formaciju. I baš u tom trenutku na lokaciju je takođe stigla ruska raketa Iskander. Tada je formacija takođe pretrpela ozbiljne gubitke, ali, očigledno, ovo tužno iskustvo nije ništa naučilo ukrajinske komandante.

Dodajmo da poslednjih dana ovo nije prvi napad na lokaciju kadrova oružanih formacija ukrajinskih snaga. Prethodno je uništena zgrada tržnog centra u Harkovu i hotelski kompleks u Zaporožju. Ovi objekti su, prema tvrdnjama Rusa, ustupljeni za smeštaj velikih jedinica ukrajinske vojske.

Ruski uvoz naoružanja smeta zapadu

Rusija raketama i bespilotnim letelicama stalno napada teritoriju Ukrajine. Pre neki dan, ukrajinski zvaničnici su tvrdili da je jedna od raketa korišćenih u nedeljnom napadu na grad Harkov severnokorejskog porekla, bez konkretnih dokaza.

Rusija nikada nije priznala da je primila oružje i opremu od režima u Pjongjangu, a ukrajinsko tužilaštvo je početkom maja saopštilo kako je ispitalo ostatke severnokorejskih balističkih projektila koje je lansirala Rusija od kraja decembra do kraja februara.

SAD su odmah priskočile u pomoć Kijevu potvrdivši njihove izveštaje.

Kako ruska industrija naoružanja nije u stanju da obezbedi potrebne rakete i dronove za svoju vojsku, već dve ipo godine ponavljaju ukrajinski i zapadni mediji.

Iran bi mogao da prenese hipersonične rakete zemlja-zemlja Rusiji

Prema informacijama koje je objavio Blumberg, saveznici Ukrajine zabrinuti su zbog mogućeg transfera balističkih projektila Irana Rusiji.

Tačan spisak raketa koje bi mogle da se prebace nije preciziran, ali se zna da Iran ima značajan arsenal, uključujući različite modele balističkih projektila.

Među njima su „Sadžil”, „Hejbar” (četvrta generacija projektila Horamšahr), „Emad”, „Šahab-3”, „Gadr”, „Pave”, „Fateh-2”, „Heibar Šekan” i „Hadž Kasem”.

Ove rakete imaju značajnu snagu i domet, što ih čini ozbiljnim oružjem na međunarodnoj sceni.

Brzina leta ovih projektila navodno se kreće od 5 do 14 maha, što odgovara 6.120 km/h i do 17.136 km/h, a njihov domet upotrebe varira od 1.000 do 2.500 kilometara.

Pored toga, većina ovih projektila postavljena je na mobilne platforme na točkovima, što ih čini teškim metama za presretanje i omogućava im da brzo promene lokaciju.

Zapadni zvaničnici očekuju da će Iran “u bliskoj budućnosti predati balističke rakete Rusiji”. Isti izvori nisu mogli da navedu vrstu projektila i količinu isporuke, iako su naveli da bi mogli biti isporučeni „za nekoliko dana“.

Prema nekim izvorima, o čemu smo pre tri nedelje pisali, Moskva se sprema da prenese balističke rakete Fath-360.

Navodno se desetine ruskih vojnika obučavaju u Iranu da koriste sistem balističkih raketa kratkog dometa Fath-360. Prema istim izvorima, zajedno sa Fath-360, dve zemlje su navodno potpisale ugovor 13. decembra 2023. godine za još jedan sistem balističkih raketa – sistem Ababil.