Rusija će uneti izmene u svoju nuklearnu doktrinu kao odgovor na akcije Zapada po pitanju sukoba u Ukrajini.
Kremlj pokušava da odvrati Zapad da vojno pomaže Ukrajinu. Rusija će modifikovati svoju nuklearnu doktrinu kao odgovor na akcije Zapada u kontekstu sukoba u Ukrajini, izjavio je u nedelju zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, prenosi TASS, a od njih Rojters.
Rjabkov nije naveo konkretne detalje o prirodi promena koje treba primeniti. Ipak, invazija Ukrajine na Kursk mogla bi biti razlog zašto Moskva planira da promeni svoju nuklearnu doktrinu.
Aktuelna ruska nuklearna doktrina, uspostavljena ukazom predsednika Vladimira Putina 2020. godine, predviđa da se nuklearno oružje može upotrebiti u slučaju nuklearnog napada od strane neprijatelja ili u slučaju konvencionalnog napada koji ugrožava postojanje države.
„Kao što sam više puta rekao, posao je u poodmakloj fazi i postoji jasan pravac prilagođavanja“, rekao je Rjabkov.
On je naglasio da je odluka vezana za eskalaciju aktivnosti njihovih zapadnih protivnika u kontekstu sukoba u Ukrajini.
Rusija, koja optužuje Zapad da vodi rat protiv nje preko Ukrajine, ranije je sugerisala da razmišlja o promeni svoje nuklearne doktrine. Međutim, Rjabkovljeva izjava je do sada najeksplicitnija o ovim promenama, navodi Rojters.
Podsetimo, Putin je davao nagoveštaje ovog tipa Zapadu još od prvog dana eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba u februaru 2022. Ruski predsednik je tada izjavio da će svako ko pokuša da ometa Rusiju ili joj zapreti imati „posledice sa kojima se nikada nisu suočili u svojoj istoriji“.
Od tada je dao niz dodatnih izjava da Zapad smatra nuklearnim pretnjama i najavio raspoređivanje ruskog taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji.
Ukrajina je iznenadila Moskvu prošlog meseca probijanjem njene zapadne granice u rusku oblast Kursk u upadu sa hiljadama vojnika koji Rusija još uvek pokušava da odbije. Međutim, jasan cilj ove invazije Kijeva idalje nije ni uočen, ni postignut. Jedina stvar koja jeste postignuta i koja je sada apsolutno jasna je da mira uskoro biti neće.
Rusija ima više nuklearnog oružja od bilo koje druge zemlje, a Putin je u martu rekao da je Moskva spremna za eventualni nuklearni rat „sa vojno-tehničke tačke gledišta“.
Koliko Rusija ima nuklearnog oružja?
Nuklearno oružje postoji skoro 80 godina i uglavnom je tretirano kao ”sredstvo odvraćanja” koje je garantovalo ravnotežu sila i garanciju nacionalne bezbednosti.
Stvaran broj nuklearnog oružja se uglavnom zasniva samo na procenama, ali, prema Federaciji američkih naučnika, Rusija ima 5977 nuklearnih bojevih glava, gde je uračunato i oko 1500 koje su ”penzionisane” i predviđene za deaktivizaciju i uništenje odnosno odlaganje.
Ono upotrebljivo (aktivno), znači oko 4500, uglavnom se se smatra strateškim nuklearnim oružjem – balističkim projektilima ili raketama, kojim se mogu gađati ciljevi na velikim udaljenostima. Ovo oružje se obično tretira kao potencijalno opasno za opšti nuklearni rat.
Ostale rakete se smatraju manje destruktivnim nuklearnim oružjem, namenjneim za upotrebu na kraćim distancama na kopnu i na okeanima.
Ove procene ne znače da Rusija zaista ima vise hiljada nuklearnih projektila dugog dometa spremnih za upotrebu. Stručnjaci procenjuju da je oko 1500 ruskih bojevih glava trenutno „raspoređeno“ u kopnenim bazama, na bombardera ili na podmornicama.
Kakva je situacija u drugim nuklearnim silama?
Nuklearno oružje, osim Rusije, ima još osam zemalja: Kina, Francuska, Indija, Izrael, Severna Koreja, Pakistan, SAD i Velika Britanija.
Kina, Francuska, Rusija, SAD i Velika Britanija se nalaze na spisku od 191 države koje su potpisale Ugovor o neširenju nuklearnog oružja (NPT). Prema sporazumu, oni moraju da smanje svoje zalihe nuklearnih bojevih glava i, teoretski, posvećeni su njihovoj potpunoj eliminaciji. U navedenim zemljama se tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka zaista smanjio broj uskladištenih bojevih glava.
Indija, Izrael i Pakistan nikada nisu pristupili NPT – a Severna Koreja ga je napustila 2003. godine. Izrael je jedina od devet zemalja koja nikada nije zvanično priznala svoj nuklearni program – ali je široko prihvaćeno da ima nuklearne bojeve glave.
Ugovor o potpunoj zabrani nuklearnih proba, poznat kao CTBT (Comprehensive Nuclear–Test–Ban Treaty) prihvatilo je 146 zemalja na svetu. No, neke nuklearne sile, poput SAD, iako su potpisale Ugovor, do danas ga nisu ratifikovale. Istina, nuklearne probe se izvode vrlo retko. Posle uzajamnih proba Indije i Pakistana iz 1998. godine, navodne nuklearne probe izvodila je još samo Severna Koreja, 2006. godine.
Koliko je nuklearno oružje razorno?
Nuklearno oružje je dizajnirano da izazove maksimalnu devastaciju.
Obim uništenja zavisi od niza faktora, uključujući veličina bojeve glave, visinu na kojoj ona detonira i lokalne sredine. No, i najmanja bojeva glava mogla bi da izazove ogroman gubitak života i trajne posledice. Bomba koja je tokom Drugog svetskog rata ubila do 146.000 ljudi u Hirošimi bila je od 15 kilotona a današnje nuklearne bojeve glave su veće i od 1000 kilotona.
Skoro je sigurno da u zoni neposrednog nukearnog udara niko ne bi preživeo eksploziju. Nakon zaslepljujućeg bljeska, postoji ogromna vatrena lopta i udarni talas uništavaju zgrade i infrastrukturu na nekoliko kilometara.
Šta znači „nuklearno odvraćanje“ i da li je funkcionisalo?
Argument za održavanje velikog broja nuklearnog oružja je da tako imate sposobnost da potpuno uništite neprijatelja i tom činjenicom ga odvraćate od napada.
Najpoznatiji izraz za ovo je postao obostrano osigurano uništenje (Mad). Iako je bilo mnogo nuklearnih proba i stalnog povećanja njihove tehničke složenosti i razorne moći, nuklearno oružje nije korišćeno u oružanom sukobu od 1945. godine. Kao i svaki put kada je ova tema u pitanju, napomenimo da SAD ostaje jedina zemlja u istoriji čovečanstva koja je zaista upotrebila nuklearno oružje.
Ruska politika takođe priznaje nuklearno oružje samo kao sredstvo odvraćanja i navodi četiri slučaja njegove upotrebe: lansiranje balističkih projektila na teritoriju Ruske Federacije ili njene saveznike, upotreba nuklearnog oružja ili drugih vrsta oružja za masovno uništenje protiv Ruske Federacije ili njenih saveznika, napad na kritične vladine ili vojne objekte Ruske Federacije koji bi ugrožavali nuklearnu sposobnost zemlje, kao i agresija na Rusku Federaciju upotrebom konvencionalnog naoružanja kojom bi bila ugrožena i sama egzistencija države.
Taktičke moraju uskoro da lete u EU.
”Ко желео рат – у кући му био!”
Јел’ ти стварно верујеш да би ти и твоји укућани преживели армагедон??
Ti rat već imaš u kući😉
Признај, јеси ли ту последњу реченицу сам смислио, или ти је неко помагао!