Evo jedne interesantne priče koja dokazuje standardnu birokratizaciju vojske (koja, pak, ima neku svoju gvozdenu logiku koju građanska lica teško prihvataju).
Kao što znamo, okružuje nas dve trećine vode koja već vekovima služi za razne svrhe – otkrivanje novih zemalja, kolonijalizaciju, pljačke, pustolovne i avanturistička putovanja i rat.
U vodi se nalazi možda i kapitalan deo nuklearne trijade. Najopasnije su, svakako podmornice, ali one nisu predmet ove priče. Nosači aviona sa svojim pratećim grupama (task force) jesu ta čudovišta koja se vide i kojih je se vrlo teško rešiti.
Uostalom, podsetimo da kada jedan (američki) nosač stane pred obalu neke zemlje, u 80% slučajeva on ima više aviona nego ta zemlja. I nije reč o bilo kakvim avionima. To su mašine povećanog doleta, znatno ojačane kako bi trpele poletanja i sletanja, nagla ubrzanja, ali i tako konstruisane da se mogu sklapati, i stati u što većem broju na sigurno mesto u brodu.
Sve to znamo i to nije nikakva novost. U novije vreme, posebno u US NAVY, nije se dešavalo da se koriste standardni avioni iz USAF na brodovima. Obratno je naravno moguće, jer avion predviđen za nosač aviona može s lakoćom da sleti na bilo koju pistu za slučaj nužde, što se dešava i kod vežbi, prilikom preleta, itd, itd.
S kopnenim avionima je drugačije. Njima treba dodati šipku za sletanje, popraviti preglednost, ojačati spojeve, podesiti podvesne tačke radi što bržeg naoružavanja, itd, itd. Najkraće rečeno, ako nije neka velika muka, kopneni avion može da sleti, pod tim uslovima, na nosač.
No, nije bilo tako oduvek. Zašto?
Odgovor znamo, ali hajde da ga apsolviramo. Ljudi su pravovremeno uočili vrednost ratne mornarice i stalno su je unapređivali. Uočili su i nepopravljive mane – sporost, domet, dopunu, teskobu, bolesti na brodovima, lak cilj na ogromnoj ravnoj površini (brod se može otkriti i iz satelita). Domet i autonomiju su nekako rešili, ali izviđanje (s obzirom na blisku optičku liniju horizonta, malo teže).
U pomoć su stigli avioni. S improvizovanim zaletištima (katapultima), spuštanjem u more i poletanjem kao hidroavion, instrumentima za javljanje i osmatranje, itd. Trebalo se samo setiti. Prvi su to uradili, naravno, Britanci, tada najjača svetska pomorska sila.
Seržant E.H. Dunning prvi je poleteo s broda u pokretu na avionu ”Sopwith Pup”. Bio je to brod ”Furious”, a let se dogodio drugog avgusta 1917. Tako je počela istorija korišćenja aviona s brodova.
Ovim tekstom pobrojaćemo samo avione koji se mogu korisiti i na nosačima, a glavna osobina su im fiksna krila. Dakle, nisu specijalno konstruisani za nosače, sa onim osobinama koje smo već naveli.
U to ne spadaju avioni koji imaju hidroavionske osobine, poletanje s podmornica ili odvajanje od dirižabala. Kada spominjemo helikopere, u njih ubrajamo samo one koji su redovno stacionirani na nosačima, a ne i one kojima se poleće s drugih tipova brodova, naftnih platformi ili kopnenih baza.
Mnogi neće biti iznenađeni ovom listom jer su TT mogućnosti kopnenenih aviona (a o helikopterima da i ne pričamo) takve da mogu da bez katapulta polete, a bez kuke slete. Borbene, odnosno namenske osobine su već druga priča jer su im gotovo neograničene.
Od početnog zadatka, izviđanja zaštite konvoja, napada na podmornice, većo broj tih aviona jeste formalno deo Obalske garde. Mnogi su prinudno poleteli kao lovci ili bombarderi (setimo se osvetničkog bombardovanja Tokija), a mnogi su kao ponirući ili torpedni avioni stigli na crnu listu knjigovodstva, kao najpromašeniji primeci ove vrste.
Danas se mnogo koriste helikopteri (pomoć, spasavanje, pretraga, dotur sredstava, itd), naravno, zbog svojih visokomanevarskih sposobnosti i mogućnosti da čak i ne sleću na samu pistu nosača, već s male visine prihvate teret ili posadu, bolesnika i slično.
Šta će vas, međutim, iznenaditi? Njihova neverovatna brojnost! Približna brojka (i to samo najvećih korisnika) je gotovo 330!
Amerikanci imaju 53 takva aviona, odnosno letelice (mlazne, elisne, helikoptere, Francuska 125 (!), Indija 5, Japan 29, Velika Britanija 85, Nemačka 7, Ruska Federacija 19, Kina 3 i NATO samo jednu.
Treba reći i to da je od ukupnog broja veći deo odavno otišao u rashod istorije, pa se može reći da se trenutno koristi oko petina letilica, što takođe nije mali broj. U svakom slučaju, ova brojka jeste značajna i korisna, čim se nalazi u operativnoj upotrebi.
Podsetimo da je lista originalnih aviona, konstruisanih pre svega za potrebe stalnog baziranja na nosačima veoma ekskluzivna i da se na njoj trenutno nalazi svega 15 aviona koji na različite načine poleću i da se koristi još šest bespilotnih letilica.
Može se reći da su i jedna i druga grupa ekskluzivno društvo i da je sasvim sigurno da nisu nastali slučajno, kao nijedno drugo oružje, uostalom.