Može biti veoma rizično izvući konačne zaključke iz povratnih informacija o sukobu koji još nije završen. Tako je u prvim mesecima sukoba u Ukrajini turska taktička bespilotna letelica Bayraktar TB-2 koju koriste ukrajinske snage bila nadaleko istaknuta i predstavljena kao „wunderwaffe“. Međutim, to nije dugo potrajalo.
Svakog dana vidimo stalnu reakciju prilagođavanja mača i štita, tako da određene sposobnosti koje su predstavljene kao ikone u određenim vremenima rata više nisu iste nakon nekog vremena.
“Najbolji primer je turska bespilotna letelica TB2, o kojoj se mnogo pričalo pre godinu dana i potpuno je nestala iz narativa, jer je pronađeno rešenje da ograniči njena efikasnost“, izjavio je general Žak Langlad de Montgros, direktor obaveštajne službe Francuske [DRM] tokom parlamentarnog saslušanja u julu 2023. godine.
Da li Japan otvara Pandorinu kutiju?
Čini se da su Japanci spremni da odustanu od jurišnih helikoptera u korist dronova. SAD su takođe prerano okončale program FARA za razvoj izviđačkog i jurišnog helikoptera.
Krajem 2022. godine, japansko ministarstvo odbrane pokrenulo je ideju o povlačenju izviđačkih i jurišnih helikoptera.
Takođe u februaru 2024, američka vojska je prerano okončala svoj program FARA [Future Attack Reconnaissance Aircraft], koji je imao za cilj da razvije izviđački i jurišni helikopter sposoban da leti brzinom od oko 370 km/h i sposoban da se samostalno razvija za misije u visoko spornim sredinama. Odluka da se odustane od programa FARA doneta je sa ciljem da se helikopteri zamene dronovima.
„U pregledu programa FARA u svetlu novog tehnološkog razvoja, evoluciji bojnog polja i trenutnih budžetskih projekcija, osetilo se da se napredne mogućnosti koje nudi mogu postići povoljnije i efikasnije kroz kombinacije različite opreme kao što su dronovi i svemirska sredstva“, tvrdila je američka vojska.
U Francuskoj je pitanje budućnosti izviđačkog i jurišnog helikoptera pokrenuo još u februaru 2023. Sebastijen Lekornu, ministar oružanih snaga, tokom saslušanja u Senatu, dok je projekat da se Tiger dovede do standarda MK3 osakaćen povlačenjem Nemačke.
„Helikopter Tigar će nastaviti da leti do 2040/45. Posle toga, prava tema je tehnološki skok. Zamolili smo […] oružane snage da vide da li ono što je predviđeno za standard MK3 odgovara onome što želimo tehnološki. […] Zar nećemo imati super helikopter koji je već zastareo [u odnosu na dronove]? Pretpostavljam da ću to pitanje postaviti javno“, izjavio je ministar.
Na kraju, laka avijacija kopnenih snaga Francuske moraće da se zadovolji sa samo 42 helikoptera Tiger nadograđena na standard Mk2+ od 67 koliko ih trenutno ima.
S druge strane, britanska vojska nikada nije izrazila sumnju u korisnost helikoptera AH-64E Apache/Guardian, objašnjavajući da je dovoljno da se njihova upotreba prilagodi novim realnostima na bojnom polju. Isto važi za Poljsku, koja je nedavno potvrdila kupovinu 96 letelica ovog tipa, ili za Južnu Koreju koja planira da udvostruči svoju flotu.
Kakve pouke stižu iz sukoba u Ukrajini?
Počev od 24. februara 2022. godine izgubljen je solidan broj helikoptera. Ovo borbeno habanje bilo je naročito bilo primetno u prvih deset meseci sukoba.
U časopisu Combats Futurs, načelnik štaba francuskih kopnenih snaga, general Pjer Šil se bavio pitanjem da li postoji budućnost za izviđački i jurišni helikopter.
„U sukobu u Ukrajini, jasno je da je napredak u odbrani zemlja-vazduh bio brži nego u slučaju vazdušnih sredstava za prodor. U taktičkim fazama odbrambena sredstva preovladavaju u odnosu na konvencionalna ofanzivna sredstva. […] Zaraćene strane zaobilaze ovo [odbrambeno] usko grlo kroz masovnu upotrebu dronova različitih veličina, dometa i misija.”
Međutim, da li je relevantno izvući konačan zaključak o zastarelosti tradicionalnih vazdušnih sredstava [udarnih helikoptera ili borbenih aviona]? Mislim da nije, izjavio je general Šil.
Da li je pametno brzo odbaciti jurišne helikoptere?
Ipak, priznao je, „izvesno je da su u sukobu visokog intenziteta obeleženom prostorima sa velikom gustinom odbrambenih sistema [zemlja-vazduh], helikopteri jesu ranjiviji“.
Međutim, nastavio je CEMAT, „tema je složenija od tvrdnji koje su iznete u prvim mesecima ovog rata“.
Kasnije se situacija promenila i „nakon što je u početnoj fazi došlo do njihovog skoro potpunog nestanka sa bojnog polja, jurišni helikopteri se sada efikasno koriste u defanzivi kako bi se sprečilo bilo kakvo približavanje oklopnih vozila liniji kontakta. To je posebno bio slučaj tokom ukrajinske kontraofanzive u leto 2023. godine, tokom koje su ruski protivtenkovski helikopteri igrali glavnu ulogu“, objasnio je general Šil.
Pored toga, primetio je, malo vojskovođa poseduje i „zna kako da koristi“ jurišne helikoptere. „Zbog toga bi bilo opasno napustiti vrstu naoružanja zasnovanu na jedinom iskustvu“, ocenio je general. I tim pre što će „efikasnost vojske i dalje biti zasnovana na kombinaciji svih sposobnosti“.
„Složenost moderne opreme takođe zahteva oprez u napuštanju sposobnosti, jer bi bilo opasno ponovo stvoriti napuštene industrijske kapacitete“, dodao je general Šil.
I da zaključim: „U svakom slučaju izvesno je da moramo uzeti u obzir određene pomake i inovacije. Razmišljam o dronovima ili paru helikopter-dron, na primer, koji su suštinski putevi za istraživanje“, rekao je general Šil, a prenosi francuska publikacija Opeks360.
Implementacija elektronskog ratovanja i stelt tehnologije mogla bi biti odlučujuća za dronove
Odavno je poznata visoka ranjivost helikoptera i borbenih aviona na vođeno oružje. Pre 24. februara 2022. godine, kada su počele operacije velikih razmera u rusko-ukrajinskom sukobu, borbena efikasnost avijacije četvrte generacije bila je više nada nego izvesnost, inače brzo opovrgnuta realnošću na ratištu.
I ruska i ukrajinska vojska odlučile su da zaobiđu ove ranjivosti upotrebom što je moguće više raketa za kopneni napad lansiranih iz relativno sigurnih područja, kao i masovnom upotrebom dronova.
Razvoj inovacija u oblasti jeftinih i dronova kratkog dometa je apsolutno neophodan jer predstavlja, u trenutnoj fazi sukoba, osnovni način da svaka zaraćena strana efikasno ograniči dejstva druge na liniji fronta.
Međutim, ovaj pristup je više prilagođavanje situaciji sa postojećim sredstvima, dronovi postoje već neko vreme, u stvari su lako dostupno rešenje za koje već postoje kontramere, ali su trenutno skuplje od dronova.
Drugi pristup koji omogućava da taktička vazdušna sredstva sa posadom ostanu održiva na bojnom polju je elektronsko ratovanje i stelt tehnologija.
Razviće se nešto kombinovano, kao dron i leteći automobil što su proizveli dronomobil, samo što će ovo biti dronokopter. Ovo će se postići kombinovanim dizajnom i upotrebom razvijene AI. O će moći da bude upravljan i čovekom i AI autopilotom, kao ruski avioni 5te i 6te generacije, samo po potrebi. Ide se ka tome. Udaljeni smo deceniju ili deceniju i po, ali se ide ka tome, tako da je sasvim sigurno da će helikopteri budućnosti biti dronokopteri.
Ti ruski avioni s 5. i 6. generacije u zajlista nevidljivi jer ih niko nece videti jos 20 godina. A ideja za kombinovanje drona i helikoptera je zanimljiva i do sad nevidjena, tako bi smo dobili recimo dron sa propelerima, koji vertikalno polece, ili helikopter sa dva rotora, ili, pazi sad, bespilotni helikopter.
Verovatno će u jednom momentu dron da zameni helikopter, ali je taj trenutak još uvek daleko iz više razloga.
Pa dronovi ce vec u skorijoj buducnosti posedovati i vestacku inteligenciju,osim borbene upotrebe dron je i jeftiniji za proizvodnju pa je i to primamljivo,za razliku od helikoptera koji su skupi i zahtevaju obuku pilota,rezervne delove, itd.a sto se tice transporta ili logistike sa helikopterom i to ce polako preuzeti dronovi.pred nama je nova era….usudio bih se reci Strašna.
Хеликоптер може осим напада да обавља и неке секундарне функције:превоз рањеника, ратног материјала и залиха, евакуација пјешадије и превоз војника код десанта,..Може да се употријеби у у цивилне сврхе током елемантарних непогода.Високо употребљива, вишефункционална летећа машина.Њоме управља човјек и јако га је тешко одвратити од његове намјере.Мораш ликвидирати пилота или срушити његову летјелицу.Са друге стране, дрон обично има мањи транспортни капацитет и домет.Већина дронова су управљани радио везом.Подложни су ометању и потпуном онеспособљавању у условима јаке радиоелектронске борбе противника.Дронови повезани оптичким кабловима са оператером су отпорни на ометање али имају кратак домет условљен дужином оптичке везе.Више су погодни за отворене терене а мање за градске борбе гдје високе грађевине могу да представљају проблем.Не бих се тако лако одрекао хеликоптера , мада дронови у савременим ратовима све више добијају свој значај, оправдавају своју улогу по формули :много за мало.
Са тим да се овде говори о одбацивању јуришних хеликоптера а не транспортних,осим Ми 35 ни један други јуришни не може да врши функције које си навео,тако да грешка у корацима.
@Vojvoda86
Временом ће се гасити и цивилна верзија јер неће бити исплатив. Јуришни хеликоптери ду потребни јер дрон не може да обавља операције као човек. Нпр не може да мисли и реагује. Има само циљ и опет није сигурно да ће то одрадити 100%
Како ћеш вршити специјалне операције, додаву хране,лекова…..
Наша Газела је у рату била јуришни хеликоптер, транспортни па и цивилни за превоз рањених и болесних .