Jurišnik, presretač ili nešto treće: Za koje borbene misije je pogodan novi ruski avion Jak-130M?

Ruska Ujedinjena avioindustrijska korporacija (UAC, United Aircraft Corporation) je nedavno na izložbi Armija-2024 predstavila značajno modernizovanu verziju aviona Jak-130M.

Jak-130 je inače kompanija Jakovljev u svoje vreme konstruisala kao zamenu za stare ruske trenažne avione L-39. Glavni cilj modernizacije koja je u toku je proširenje borbenih sposobnosti aviona radi povećanja njegove konkurentnosti na inostranom tržištu.

Kao rezultat modernizacije, umesto borbenog trenažnog aviona nastao je aparat koji može biti laki jurišni avion, lovac dronova, ili nešto treće. Ruski analitičari sada razmatraju za kakve zadatke bi Jak-130M mogao biti najkorisniji. 

Modernizacija Jak-130 na Jak-130M

Borbeni trenažni avion Jak-130 razvijen je za potrebe ruskog vazduhoplovstva kao zamena za čehoslovački L-39 Albatros/Delfin kompanije AERO Vodochody. Na ovom dvosedu piloti se mogu obučavati da izvode manevre tipične za lovce četvrte i pete generacije.

Zanimljivo je da Jak-130 ima u Italiji blizanca u vidu Aermacchi M-346 Master. Razvoj M-346 su u kooperaciji započele kompanije AO Opitno-konstrukcioni biro Jakovljeva i Alenia Aermacchi.

No, Italijani su se povukli iz projekta u završnoj fazi razvoja i na osnovu tehničke dokumentacije kreirali sopstveni avion, dobivši prava na distribuciju i plasman širom sveta, sa izuzetkom članica Zajednice nezavisnih država.

Važna karakteristika Jak-130 bila je to što je praktično predstavljao borbenu letelicu, koja može biti opremljena različitim naoružanjem. No, za ovakvu ulogu imao je jednu bitnu manu – nedostatak radio-lokacione stanice odnosno savremenog radara.

Međutim, na izložbi Armija-2024 predstavljena je verzija Jak-130M, naizgled lišena ovog nedostaka.

Predstavnik Javnog akcionarskog društva Jakovljev izjavio je da je glavni cilj modernizacije bilo proširenje borbenih mogućnosti aviona Jak-130. Primera radi, na Jak-130M je ugrađena nova radarska stanica, kontejner sa optičko-lasersko-termovizijskim nišanskim uređajem i palubni odbrambeni sistem. 

Istraživanje i razvoj kompanije Jakovljev na modernizaciji borbenog trenažnog aviona Jak-130 podržava Rosoboroneksport, koji planira da Jak-130M plasira na ino-tržište – kako klijentima koji već koriste Jak-130, tako i onima koji žele nove aparate. Među potencijalnim kupcima su i azijske zemlje.

Zahvaljujući produženju nosa, na avion je bilo je moguće ugraditi unutrašnju radio-lokacionu stanicu (Advanced/Airborne Fixed-Array Radar) AFAR BRLS-130r, čiji domet verovatno dostiže 100 km.

Ovo je sasvim pristojno za borbeni trenažni avion, ali su i njegove mogućnosti za otkrivanje vazdušnih ciljeva povećane zbog postavljanja optičke lokacijske stanice. Ovo poslednje povećava sposobnost Jak-130M da presreće nisko leteće objekte kao što su primitivni napadni dronovi napravljeni od šperploče, kartona i plastike.

Ugradnjom avionskog odbrambenog sistema L-370 Vitebsk (President-S) kompanije Radio-elektronske tehnologije, znatno je povećana i bezbednost letelice. Ovaj sistem omogućava presretanje protivvazdušnih MANPADS raketa.

Istovremeno, Jak-130M može da odgovori na napad zahvaljujući borbenim sistemima mase do 3000 kg; ovde su uključene vođene rakete vazduh-vazduh i nevođene rakete vazduh-zemlja, kao i četiri navođene planirajuće bombe UPAB-250, ili dve do tri UPAB-500 sa modulima za korekciju i planiranje (UMPK).

Tako je dobijen prilično moćan mali borbeni avion, koji konstruktori pozicioniraju kao laki jurišni avion.

Međutim, korišćenje Jak-130M kao jurišnika bez oklopljene pilotske kabine, u realnostima sukoba u Ukrajini, gde protivnik ima savremene PVO sisteme i velike količine prenosnih MANPADS, značio bi izlaganje života pilota velikom riziku. 

Kako bi Jak-130M pomogao Rusima u aktuelnom sukobu u Ukrajini? Kao jurišnik ili presretač?

Pretpostavlja se da bi Jak-130M mogao biti najkorisniji kao laki lovac-presretač za organizovanje PVO u ruskoj pozadini. U trećoj godini rata Ukrajinci sve više udaraju jurišnim dronovima, nanoseći ozbiljne udarce ruskoj civilnoj i vojnoj infrastrukturi. 

Kada su ukrajinske bespilotne letelice prvi put poletele ka Moskvi, stvoren je sistem protivvazdušne odbrane od bespilotnih letelica da pokrije prestonicu od vazdušnih napada na prilazima gradu.

Za ovu svrhu uglavnom su bili predviđeni jurišni helikopteri. Rešenje je prilično dobro, ali nedostatak je u ograničenom broju raspoloživih helikoptera i obučenih posada, a udari bespilotnim letelicama se kontinuirano šire u geografskom smislu. 

To znači da je Jak-130M, opremljen radarom i optičko-lokacionim sistemom (OLS), najoptimalniji avion za organizovanje slojevite PVO protiv dronova.

Njegovi piloti ne moraju da izvode akrobatske manevre tako da čak i polaznici škole letenja mogu da sede za kontrolnim komandama kako bi odmah stekli praktično iskustvo. Kabina u kojoj bi bio samo pilot obezbedila bi dovoljno prostora i za instaliranje snažnijeg radara. 

Smatra se da Jak-130M nije pogodan za napadne operacije. Umesto da dejstvuje po protivničkoj opremi i položajima sa male visine i tako rizikuje da bude oboren MANPADS-om, Jak bi bio korisniji kao vazduhoplovna kontrolna tačka za dronove.

Za dejstvo protiv ciljeva u niskom letu daleko su korisnije mlazne bespilotne letelice tipa  Grom ili Molnija. Njihov let bi mogao da kontroliše pilot pratećeg lakog aviona sa sigurne daljine.

No, ako se ukaže potreba, iz spremišta Jak-130M mogu se na protivničke glave baciti do četiri UPAB-250, što predstavlja ubedljiv argument i za ovakvu primenu.

Jak-130M bi mogao da bude koristan i za borbu protiv ukrajinskih pomorskih dronova u Crnom moru kao i za potrebe Pograničnih snaga FSB tokom patroliranja duž ruske granice. Sve ovo ukazuje da se modernizovani Jak može koristiti u više namena.

Šta predstavlja sistem L-370 Vitebsk

Borbeni odbrambeni sistem President-S (L-370 Vitebsk), javnosti prvi put predstavljen 2021 godine, razvijen je u Istraživačkom institutu Ekran. 

Ovaj uređaj je dizajniran za zaštitu aviona od protivvazdušnih vođenih projektila i raznih artiljerijskih sistema. President-S takođe može da se brani od raketa vazduh-vazduh. 

Sposoban je da nezavisno otkrije pretnju, odredi njenu snagu i aktivira elektronske ometače koji će sprečiti da pogodak. 

Otkrivajući i prateći napadačku raketu, kompleks usmerava kodirano lasersko multispektralno zračenje na njegovu optičku glavu za navođenje ili stvara aktivne radio smetnje na radarskoj glavi za navođenje ove rakete. To kod rakete dovodi do ometanja praćenja cilja njenog udaljavanja sa referentne putanje prema  zaštićenom avionu ili helikopteru.

Koncern Radioelektronske tehnologije (KRET) Državne korporacije Rostec je još 2013. godine isporučio Ministarstvu odbrane nekoliko jedinstvenih avijacijskih kompleksa President-S i aktivnih stanica za ometanje SP-14/SAP-518, koje je razvio i proizveo Istraživački institut Ekran i Kaluški naučno-istraživački radiotehnički institut (KNIRTI).

Ovi sistemi ometaju sisteme navođenja raketnih sistema aviona i sistema protivvazdušne odbrane, uzrokujući da ispaljene rakete odstupe od predviđenog cilja.

Kompleksi SAP-14/SAP-518 obezbeđuju zaštitu lovca-bombardera Su-34 generacije 4+, Su-35S generacije 4++ super manevarskog višenamenskog mlaznog lovca i Su-27SM višenamenskog lovca četvrte generacije. No, Prezident-S je tada dizajniran za zaštitu helikoptera i vojno-transportnih aviona.

Novi sistemi i naoružanje će obezbediti korišćenje aviona Jak-130M u trenažne i borbene svrhe danonoćno i u nepovoljnim vremenskim uslovima.