Zelenski ismijava Putina: ‘Ne možemo da pregovaramo o miru sa bolesnim manijakom, starcem koji preti svetu crvenim dugmetom’

Volodimir Zelenski želi da vidi konkretne diplomatske korake pre nego što pređe na mirovne pregovore, ističući da oni ne bi trebalo da se rade na račun 30 odsto teritorije Ukrajine i na račun ukrajinskog stanovništva.

Rusija je htela da nas „uništi“, ali joj se rat „vratio“, naglašava Zelenski. Kijev je „još jednom iznenađen“, dodaje ukrajinski predsednik, obećavajući da će Rusija „naučiti šta znači odmazda“.

„Svojom invazijom u februaru 2022. Rusija je tražila samo jedno: da nas uništi.”

„Ko hoće da seje zlo u našoj zemlji, požnjeće plodove na svojoj teritoriji. Ovo nije ni predviđanje, ni hvalisanje, ni slepa osveta. Radi se samo o pravdi“, naglašava on.

„Mislim da je naš pristup, ako govorimo o našim koracima i na bojnom polju i diplomatski, bliži miru. Ovaj put je, međutim, veoma težak i svi predlozi koji postoje i koje ste već čuli iz mnogih zemalja sveta su samo političke izjave. Ovo nije put, to nisu formule, nisu detalji“, naglasio je on tokom izjava koje je davao predstavnicima štampe iz Indije.

Šef ukrajinske države je naglasio da razni eksperti daju različite izjave o završetku rata, ali niko od njih nema konkretan plan.

„Kad god neko govori o diplomatskom rešenju, ja to uvek podržavam. Svi mi želimo sutra da nijedan vojnik, pa ni jedan naš građanin, ne pogine. Mi to želimo. Ali sa manijakom (Putinom) se ne može pregovarati. To ne ide tako. To ne funkcioniše sa ovom osobom“, nastavio je Zelenski.

Zelenski je ismevao 71-godišnjeg ruskog predsednika i nuklearnu retoriku. „Bolesni starac sa Crvenog trga koji stalno svima preti crvenim dugmetom neće nam diktirati nijednu crvenu liniju“, rekao je on u snimku na Telegramu.

Zelenski paralelno vrši pritisak na saveznike Kijeva da mu dozvole da koristi zapadno oružje nad ruskom teritorijom, kao što je napad na ruske vazduhoplovne baze.

„Želim još jednom da istaknem da su naše odluke o novom oružju, uključujući Paljanicu, naš pragmatičan pravac delovanja, dok neki od naših partnera, nažalost, odlažu odluke“, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare.

„Sve zemlje sveta mu (Putinu) govore o njegovoj agresiji. 143 zemlje u Generalnoj skupštini UN priznale su Rusku Federaciju kao agresora, priznale njih (Ruse) kao krivce i okupatore. Šta je uradio posle toga? Ukrajina je otišla na samit NATO-a nakon čega je usledio ruski udar na bolnicu. Tokom Generalne skupštine UN, u napadu na naše kuće poginulo je oko 100 ljudi. A on (Putin) ne ide (u Generalnu skupštinu UN). Pogledajte njegove odgovore diplomatiji“, izjavio je ukrajinski predsednik.

Govoreći o diplomatiji, on je objasnio da bi voleo da vidi konkretne korake i da to ne bi trebalo da bude na štetu 30 odsto ukrajinskih teritorija, i ne na račun ukrajinskog stanovništva. Ako postoji takav plan, svi smo za to“, rezimirao je Zelenski, ističući da je završetak rata moguć samo ako se obnovi teritorijalni integritet.

Ne postoji nijedna naznaka da će invazija Kijeva na Kursk dovesti do prevremenog okončanja sukoba

Od invazije ukrajinske vojske na rusku teritoriju ranije ovog meseca, stručnjaci i drugi posmatrači su se pitali šta bi to moglo značiti za izglede za rešenje sukoba pregovorima. U stvari, to bi čak moglo biti i meta invazije.

U pozadini vakuuma zvaničnih komunikacija o ciljevima invazije, ukrajinska strana je takve pretpostavke iznosila češće nego inače. Sada, naprotiv, nema ni jednog znaka da će prekogranična agresija Kijeva okončati sukob.

Mislim da svi, pa i naša komanda, misle da se to radi da bi se borbe stavili na kraj, rekao je komandant jedinice dronova, koji je pomogao u planiranju napada Oružanih snaga Ukrajine.

Ali izgleda, barem kratkoročno, da je ofanziva imala suprotan efekat. Prema izveštaju Vašington Posta prošle subote, čini se da je upad Ukrajine u rusku oblast Kursk poremetio planirane indirektne razgovore koji su trebalo da „stvore značajan sporazum kojim se okončaju napadi na energetsku infrastrukturu sa obe strane“.

Naime, prema pisanju lista, neki od učesnika u pregovorima, koje je trebalo da posreduje i organizuje Katar, nadali su se da će prvi sastanak kasnije dovesti do sveobuhvatnijeg sporazuma.

Kasnije su mnogi zvaničnici ruske vlade demantovali izveštaje Vašington Posta i mogućnost pregovora sa Kijevom kao takvim.

Očigledno, sada možemo da govorimo o pravim ciljevima invazije ukrajinskih oružanih snaga na Rusiju. Već posle skoro tri nedelje možemo da izvučemo određene zaključke.

Jedino što je ukrajinska komanda sigurno postigla jeste narušavanje čak i potencijalnih kontakata Moskve i Kijeva. Neki smatraju da je to verovatno bio pravi cilj invazije, a ne onaj koji je naknadno izneo Vladimir Zelenski, što je više ličilo na populizam nego na pravi vojni zadatak.