SR-72: budući hipersonični avion sa budućim hipersoničnim raketama, sa kojim SAD nastoje da promene igru

Dok je Rusija sa ponosom objavila da je uspešno nadogradila svoju fabriku u Komsomolsku na Amuru kako bi povećala broj proizvedenih stelt lovaca pete generacije Su-57, američko ratno vazduhoplovstvo (USAF) se nada da će uskoro dobiti najbrži avion na svetu, „nevidljiv” i sa brzinama od čak 6 maha, nazvan SR-72 „Darkstar”.

Iako nema mnogo informacija o američkom projektu kojim upravlja Lockheed Martin, nedavni članak Aviation Week-a govori o poverljivom programu kompanije koji uključuje „ekstremno složen dizajn i integraciju sistema“ koji je premašio budžet za još 45 miliona dolara u drugom kvartalu 2024. godine.

Praćenje finansijskih zahteva kompanije Lockheed za program pokazuje da je do 2022. godine izdvojeno oko 335 miliona dolara, što je iznos koji, kako raste, postavlja sve više pitanja o finansiranju projekta.

Još jedan u moru sajtova, Sandbox News, zaključio je da „iako se čini da su napori SR-72 nastavili da napreduju od početka 2018. pod velom klasifikacije, sumnje o finansijskim gubicima, u kombinaciji sa brzim širenjem objekata Lockheed Martina i osoblja u Skunk Works-u, ukazuju na proizvodnju novog klasifikovanog aviona, ne samo za testiranje, već verovatno i za operativnu službu.”

Podsetimo, stručnjaci iz Skunk Worksa su odgovorni za: P-38 Lightning, P-80 Shooting Star, KSF-90, F-104 Starfighter , SR-71 Blackbird i D-21, F-117 Nighthawk, F-22 Raptor, F-35 Lightning II, U-2 Dragon Lady i dron nove generacije X-59 QueSST, koji još nije imenovan.

Još neke informacije dodatno podrivaju nadu u SAD da Vazduhoplovstvo Sjedinjenih Američkih Država planira da uvede SR-72 u upotrebu 2030. godine. Međutim, nestrpljivi su ranije spominjali razne datume, od 2020. pa sve do 2025. godine.

Ne otkriva se previše detalja o ovom avionu, pošto je projekat visoko poverljiv, ali zvaničnici Lockheeda nisu izdržali da se ne pohvale kako sa avionom SR-72 žele da postignu brzinu veću od 6.437 km/h, čime bi to postala najbrža letelica ikada razvijena.

Podsetimo, najbrži na svetu, trenutno operativni i odavno borbeno dokazani avioni su MiG-25 i MiG-31. Maksimalne brzine MiG-25 i MiG-31 iznose 2.83 maha što je 3,000 kilometara na čas pri visini od 21,500 metara..

Ako uspeju to da prestignu i dostignu skoro duplo veću brzinu koju najavljuju (6 maha), SR-72 bi američkom ratnom vazduhoplovstvu pružio neuporedive sposobnosti za udar, potencijalno savladavajući čak i neke od najboljih sistema protivvazdušne odbrane.

Inače, najbrži avion koji je do sada leteo u istoriji čovečanstva bio je upravo „otac“ SR-72, SR-71 „Blackbird“. Zabeležio je rekordnu maksimalnu brzinu od 3,2 maha 1974. godine na nadmorskoj visini od oko 26.000 metara, što je još uvek rekord.

USAF ga je penzionisao 1998. godine, a SR-71 Blackbird, izviđački avion koji je razvio Lockheed Martin, nikada nije korišćen u borbi tokom svoje operativne istorije. Prvenstveno se koristio za strateške izviđačke misije, pružajući mogućnosti prikupljanja obaveštajnih podataka pri velikim brzinama i visinama.

Njegovo održavanje se pokazalo preskupo tokom godina, s obzirom da su izviđačke misije mogle da se obavljaju mnogo jeftinije korišćenjem satelita, te se avion ispostavio potpuno neisplativim.

U međuvremenu se paradigma promenila, a špijunski sateliti su takođe pokazali svoje granice. Potencijalni protivnici mogu predvideti kretanje satelita u orbitama i više ne mogu da prelete područja koja žele, a da ostanu neprimećeni.

Dakle, najmodernije vojne baze su izgrađene da spreče špijunažu iz svemira i da obezbede što bolju pokrivenost vazduha, uključujući maskiranje osetljivih ciljeva pre nego što sateliti stignu do optimalnih pozicija za praćenje.

Avion koji može da leti hipersoničnom brzinom (preko 5 maha) smatra se da neće dozvoliti dovoljno vremena da otkrije let i preduzme protivmere. Stoga se smatra da je SR-72, koji bi od SAD do Evrope mogao da stigne za samo sat i po (ukoliko ima goriva), savršeno pogodan za ove misije.

Pored toga, SR-71 je mogao samo da snima fotografije i vrši elektronsko izviđanje ali nije bio u stanju da nosi oružje i opremu za ciljanje istim.

Nova verzija letelice, SR-72, bi pored izvršavanja zadataka izviđanja, navodno imala mogućnost da napada mete uključujući i budućim hipersoničnim oružjem je takođe teže otkriti. Naravno, kada SAD budu imali operativno hipersonično oružje.

Za SR-72 se kaže da je, kao i njegov stariji brat, SR-71, dugačak preko 30 metara, dizajnira se da radi bez ljudskog pilota i da je sposoban da nosi Lockheedovo novo oružje velike brzine (HSSW) koje je još uvek u razvoju.

Takođe se veruje da će ove karakteristike činiti avion idealnim za gađanje ciljeva u opasnim okruženjima gde bi avioni sa posadom bili suviše spori i rizični. Novi sistem oružja mogao bi lansirati hipersonične projektile brže od bilo kog drugog oružja, dostižući hipersonične brzine za izuzetno kratko vreme i održavati te brzine u dužem vremenskom periodu.

Ukratko, SR-72 se promoviše kao budući hipersonični avion sa budućim hipersoničnim raketama. Poštovaoci projekta se nadaju da bi letelica mogla da prodre u bilo koji vazdušni prostor i pogodi u suštini bilo koju lokaciju na starom kontinentu u roku od sat vremena.

Na kraju, možda čak i najvažnije, operacionalizacija aviona SR-72, pa čak i po cenu sudbine starijeg brata, bi mogla da se pokaže kao novotarija koja je preko potrebna SAD u trci za hipersoničnom tehnologijom, gde se trenutno nalazi daleko iza Rusije i Kine.

Projekat novog “Hladnog rata” forsiraju upravo Sjedinjene Države, stoga je uveliko već bio red da nam demostriraju dostojan tehnološki napredak, baš kao nekada.