Nedavno deklasifikovani dokumenti: Advokat Tonija Blera imao “ozbiljnu sumnju” u bombardovanje RTS-a

Civilno i ratno pravo više ne znače ništa, u smislu da se danas na frontovima u više regiona pravu ne pridaje nikakav značaj, možda je korisno što se u deklasifikovanim dokumentima potvrđuje da je ista situacija bila i 1999, tokom NATO agresije na SRJ.

O ovome nas podseća John McEvoy, oslanjajući se na stavove pravnog savetnika britanskog premijera Tonija Bera.

NATO i SRJ 1999

Pre 25 godina, NATO je bombardovao glavni studio jugoslovenske državne radiodifuzne kompanije, Radio-televizije Srbije (RTS). 

Napad u 2 sata ujutro 23. aprila 1999. dogodio se usred humanitarne intervencije Bila Klintona i Tonija Blera na Kosovu.

Zvanično, dvojica političara su želeli da spreče predsednika Srbije Slobodana Miloševića da tokom raspada Jugoslavije izvrši masakr nad etničkim Albancima.

Međutim, u udaru na RTS 23. aprila 1999. godine 16 medijskih radnika je poginulo a 19 povređeno. Ovo je i dalje najkontroverzniji događaj u 78-dnevnoj vojnoj agresiji NATO.

Govoreći na samitu NATO u Vašingtonu 24. aprila 1999, Bler je insistirao da je bombardovanje televizijske stanice potpuno opravdano jer je bila deo Miloševićevog aparata diktature i moći.

Organizacije za ljudska prava i medijske organizacije nisu se složile sa ovim stavom.

Amnesty International je napad osudio kao ratni zločin, dok ga je Nacionalna unija novinara (National Union of Journalists) opisala kao varvarstvo.

Dosijei sa kojih je skinuta tajnost sada otkrivaju da je Blera najviši britanski advokat privatno upozorio o negativnim posledicama bombardovanja civilnih ciljeva, uključujući i zgradu RTS.

Dokumenti, objavljeni u britanskom Nacionalnom arhivu prošlog meseca, sugerišu da je Bler obmanuo britansku javnost o legitimnosti vojnih operacija NATO u Jugoslaviji.

Ratni ciljevi

Britanski državni tužilac Džon Moris je Toniju Bleru uputio tajni i lični memorandum samo nekoliko sati nakon bombardovanja studija RTS.

Oklevao sam pre nego što sam vam lično izneo pravne aspektie naše politike na Kosovu“, upozoro je Morris Blera.

Morris i pravni savetnici britanskog sekretara spoljnih poslova i odbrane, brinuli su da bi NATO mogao izgubiti iz vida… pravna ograničenja koja bi se nužno mnte orala primenjivati tokom akcije u Jugoslaviji.

Morisu, na primer, nije bilo jasno kako udari na ciljeve poput radio i TV stanica, čak i pod pretpostavkom da su one zakonite mete, olakšavaju humanitarnu situaciju na Kosovu.

Naime, Vašington i London su opravdavali oružanu intervenciju u Jugoslaviji bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN pozivajući se na sprečavanje humanitarne katastrofe.

U tom cilju, Moris je tvrdio da bi bila šteta ako bi NATO bombardovanje ukazalo da za cilj ima slamanje ili ponižavanje Miloševića te da je ono bilo prioritetnije od ublažavanja humanitarne katastrofe.

Morisova zabrinutost nije bila bez osnova. Kako je otkrio The Grayzone, Bler je još u aprilu 1999. privatno priznao da se (SAD I UK) kreću ka situaciji u kojoj će osnovni cilj biti uklanjanje Miloševića. Prema njemu, autonomija Kosova unutar Srbije postajala je apsurdna a sve je očigldnije da će Milošević ugrožavati stabilnost regiona sve dok je na vlasti. 

Ozbiljna sumnja

Moris je u svom pismu Bleru otišao i korak dalje, izjavljujući da postoji prostor za ozbiljnu sumnju u zakonitost napada na ekonomske, političke i medijske ciljeve bez obzira na (britanski) opšti cilj.

Moris je tada tvrdio da ne zna kako su se… radio i televizijske stanice, ili zgrada u kojoj je bio Televizijski servis Srbije, mogli kvalifikovati kao vojni ciljevi.

NATO nije precizirao koja je od njenih članica tada učestvovala u vazdušnim udarima na zgradu RTS. No, čak i da Britanija nije bila direktno umešana, Moris je tvrdio da je napade izvela Alijansa koja je delovala i u ime Britanije i sa punom podrškom Londona.

Nova laburistička vlada bi tako mogla očekivati pomno ispitivanje od strane Parlamenta i britanske javnosti.

Blera je takođe podsetio da bi tadašnje britanske akcije mogle da dođu pod lupu Međunarodnog suda pravde, Evropskog suda za humanitarna prava i Evropskog suda pravde.

Spor na bilo kom od ovih institucija brzo bi doveo pod sudsku proveru pravno opravdanje za (britansku) akciju protiv Jugoslavije, upozorio je Moris i dodao da se ishod tih procesa nije mogao predvideti.

U inače spornoj presudi, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTI) je, kasnije, zaključio da nema osnova za istragu bombardovanja TV stanice kao mogućeg ratnog zločina.

Milošević ‘ne gubi’

Uporedo sa pravnim upozorenjima, Bler je dobijao sumorne izveštaje da bi NATO mogao da izgubi rat.

Pedi Ešdaun, tadašnji lider liberalnih demokrata i bivši oficir MI6, posetio je Balkan između 18. i 22. aprila i pripremio brifing za Blera o situaciji na terenu.

“Rečeno je da mi pobeđujemo u ovom ratu”, napisao je Ešdaun. “Ali, ja nisam video dokaze za to ali sam uočio veliki broj činjneica da ga Milošević i ne gubi”.

On je nastavio: “Ne mogu da kažem u kojoj meri su Miloševićeve snage oštećene, posebno na terenu na Kosovu – ali sumnjam da je to manje od onoga što donose naši izveštaji i da je napredovanje daleko sporije nego što želimo da verujemo”.

Navodno, u to vreme je NATO vazdušne napade ometalo loše vreme, koje je smanjilo vidljivost ciljeva.

Ešdaun je stoga preporučio da bi NATO trebalo da intenzivira svoju vojnu kampanju pripremajući se i za kopnenu invaziju u saradnji sa Oslobodilačkom vojskom Kosova (OVK), inače separatističkom milicijom etničkih Albanaca koja je bila povezana sa organizovanim kriminalom.

Dok je Bler privatno verovao da OVK nije mnogo bolja od Srba, Ešdaun je ipak smatrao da bi trebalo rizikovati saradnju sa njima.

Prema njemu, što (Britanci i NATO) budu u stanju da više i razumnije koriste OVK, to će vazdušne operacije biti efikasnije i imaće manje žrtava kada počne kopnena akcija.

Ideja je bila da OVK efektivno deluje kao kopnena komponenta NATO. Tadašnji lider Hašim Tači je kasnije nastavio da vodi Kosovo, dok mu se sada trenutno sudi za ratne zločine u Hagu.

Po svaku cenu, bez onzira na pravne posledice

Zabrinut zbog sporog napretka rata, Bler je očigledno ignorisao Morisove pravne savete i krenuo u intenziviranje NATO bombardovanja kako bi degradirao srpsku ekonomiju.

Ubrzo nakon udara na zgradu RTS, britanski plan akcije za Kosovo uključivao je racionalizaciju selekcije ciljeva. Ideja je bila da se glavni [NATO] igrači slože oko izbora meta, a Britanci bi samo realizovali napad na zadate ciljeve.

Ovo je bilo zamišljeno kao ratni kabinet, odnosno mala grupa od značajnih pet ili šest ljudi, koji bi donosili kritične odluke o tome šta treba bombardovati.

Sve blokade ciljeva moraju biti uklonjene ili odgovornost biti jasno postavljena na vrata onih koji ih blokiraju, nastavlja se u dosijeu.

Među neodlučnim članovima Alijanse bili su Portugal, Kanada i Grčka, koji su strahovali da će eskalacija dovesti do više civilnih žrtava.

Izrađeni su i britanski planovi za potapanje jugoslovenske mornarice i upotrebu specijalnih snaga koje bi iznervirale, iznenadile i, kao finale, odvratile Miloševića od dalje borbe. 

Tokom narednih nedelja, prema britanskom naređenju, snage NATO nastavile su da gađaju civilne ciljeve u Jugoslaviji, uključujući glavni aerodrom u Crnoj Gori i beogradski hotel Jugoslavija.

Moris je duboko žalio što je potpisana saglasnst za vazdušni napad na hotel, napominjući da su pravne implikacije bile preblizu neugodnom razvoju situacije.

Milošević je posle skoro tri meseca borbi i pod očitom pretnjom da predstoji kopena invazija NATO, 9. juna 1999. pristao da povuče srpske snage sa Kosova.

Godinu dana kasnije, svrgnut je protestima i umro je 2006. dok je čekao suđenje u Hagu.

Britanija je bila prva zemlja koja je priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008 godine. “Rat nikada nije civilizovan”, izjavio je trijumfalni Bler. “Ali rat može biti neophodan da bi se održala civilizacija”.

Godine 1999 na vlasti u Londonu su bili laburisti – baš kao i sada

Moris, koji je preminuo 2023. godine u 91. godini života, 2011. je objavio memoare koji su bacili više svetla na njegov dvogodišnji boravak kao Blerovog prvog državnog tužioca.

On je rekao da je laburistička vlada verovatno bila jedna od najratobornijih modernih svetskih vlada sa premijerom koji je bio spreman da angažuje britanske trupe sa učestalošću bez premca u modernim vremenima.

Za sve vreme svog angažovanja na Kosovu, Moris nikada nije imao lični sastanak sa Tonijem Blerom, što je opisao kao zapanjujuće stanje stvari. Jednom prilikom, na Vladinom odboru, Bler je čak doveo u pitanje njegovo prisustvo i ulogu.

Blerovo neprijateljstvo prema pravnim savetima i samom Morisu, bilo je inspirisano snažnim iskušenjem […] da se drži što više u skladu sa Amerikancima.

Na velikom maršu do pobede, napisao je, bila bi prilično loša forma da nam je bilo teško da idemo u korak sa ostalima (odnosno, sa Amerikancima).

Gledajući unazad, bivši državni tužilac tvrdi da je krajnje sumnjivo da li je zgrada RTS odgovarajuća meta.

Moris je razmišljao o tome kako je kampanja za Kosovo malo toga osvarila i smatrao je da je izbor nekih meta u najmanju ruku zabrinjavajući.

“Nisam znao kako se štabovi političkih partija, radio i televizijskih stanica itd. mogu kvalifikovati kao vojni ciljevi”, primetio je on.