Dok ukrajinski prodor u Kursku odvlači pažnju ruski Iskander-M uništio Su-27 na aerodromu Mirgorod

Ruski precizni udari nastavljaju da uništavaju ukrajinsku vojnu infrastrukturu u pozadinskim regionima. Dok gledamo ukrajinsku ofanzivu u ruskoj oblasti Kurska u punom jeku kako krade svetsku pažnju, ruske rakete redovno udaraju po ukrajinskim aerodromima.

Ministarstvo odbrane Rusije je 13. avgusta potvrdilo nedavne udare u pozadini Ukrajine. Ruska raketa Iskander-M napala je ukrajinski vojni aerodrom Mirgorod u Poltavskoj oblasti. Usled preciznog udara uništen je Su-27 ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva.

Ministarstvo odbrane Rusije je 13. avgusta potvrdilo nedavne udare u pozadinu Ukrajine. Ruski Iskander uništio ukrajinski Su-27 na aerodromu Mirgorod. Kao i obično, ruska izviđačka bespilotna letelica je koordinirala napad i snimila rezultate. pic.twitter.com/yIu7TEhkT9

— Oruzje Online (@oruzjeonline) August 13, 2024

Kao što smo navikli do sada, ruska izviđačka bespilotna letelica je koordinirala napad i snimila rezultate.

Ukrajinska PVO čini se kao da i dalje ne uspeva da zaštiti strateški važne objekte uprkos prebacivanju dodatnih sofisticiranih PVO sistema sa zapada.

Ukrajinsko vazduhoplovstvo je upravljao sa oko 34 Su-27UB, Su-27S1M i Su-27P1M pre početka ruske operacije u Ukrajini pre više od dve ipo godine. Ruska vojska je već oborila mnoge od ovih lovaca ili ih uništila parkirane na pistama.

Sa druge strane, Rusi su takođe poslednjih meseci intenzivirali udare na visoko vredne ukrajinske ciljeve iza linije fronta, a među najrazornijim i preciznijim ističu se taktičke kvazibalističke rakete Iskander-M.

Iskander-M ima domet od skoro 500 kilometara. Raketa može biti naoružana različitim konvencionalnim bojevim glavama, uključujući bojevu glavu kasetne municije, bojevu glavu sa pojačanim eksplozivom, visokoeksplozivnu fragmentacionu bojevu glavu, penetrator za razbijanje bunkera i elektromagnetni impulsni uređaj za antiradarske misije.

Manevarska raketa je vođena inercijalnim navigacionim sistemom uz pomoć GLONASS-a. Takođe može biti opremljena optičkim tragačem sa digitalizovanim sistemom korelacije područja za mapiranje scene za terminalno navođenje. Svaki put kad se spomene Iskander, zna se da je negde u Ukrajini nastala prilična šteta.

U pitanju je jedno od retkih ruskih (sovjetskih) sredstava koje je dobilo lično ime. Ili dobijaju imena po biljkama (vasiljok, ljepestok, akacija, gvozdika, hrizantema, maslačak), ili po konstruktorima. Da je Iskander zaista iskušenje svake PVO, kao i detaljnu studiju o sistemu možete pročitati ovde.

Su-27 ukratko

Su-27, ili Flanker-B po NATO klasifikaciji, je ruski višenamenski lovac četvrte generacije dizajniran za vazdušnu borbu. Uspeh ovog lovca doveo je do njegove masovne kupovine i eksploatacije u inostranstvu, kao i do pojave mnogo različitih modifikacija originalnog dizajna. Su-27 je idalje glavni vojni avion ruskog vazduhoplovstva.

Serijski Su-27 su ofarbani u standardnu „nebesku“ kamuflažu za lovce iz tri nijanse plave. Donji deo aviona je obojen u običnu svetloplavu boju. Diskovi točkova i niše na šasiji su ofarbani u različite nijanse zelene, nosači šasije su sivi. Unutrašnjost kabine takođe ima pretežno zelenu i plavo-zelenu boju.

Razmotrite glavne karakteristike lovca Su-27 kao primer modifikacije Su-27P (S) – prazna masa aviona je 16300 kg, masa goriva: 9400 kg (maksimalno), 5240 kg (normalno); maksimalna brzina (na nadmorskoj visini od 11 km): 2500 km/h; minimalna brzina: 200 km/h; domet pri punom rezervoaru: 3900 km; maksimalna visina leta: 22500 m.

Su-27 po svojim tehničkim karakteristikama prevazilazi mnoge avione četvrte generacije. Su-27 je opremljen SDU-10S, koji poboljšava aerodinamička svojstva okvira aviona u letu, smanjuje opterećenje i kontroliše let. Upravljački sistem ima dva režima rada i jedan hitan.

Automatsko upravljanje obezbeđuje sistem SAU-10, koji stabilizuje ugaonu poziciju aviona, njegovu visinu, horizontalni let, kontrolu naoružanja, prilaz za sletanje i druge funkcije.

Da bi se povećala pouzdanost upravljanja i zaštitila kontrola letelice od hakovanja, CDS kanali imaju različite vrste signala. Ispravnost sistema kontroliše kvorum, a svi kontrolni kanali su međusobno sinhronizovani.

Motori su široko razmaknuti u odnosu na telo. Ako nešto uđe u jedan motor, verovatnoća oštećenja i kvara drugog je značajno smanjena. Pored toga, ovaj dizajn smanjuje zavisnost od uticaja trupa na usisnike vazduha i stvara prilično širok unutrašnji tunel za vešanje oružja.

Vektor potiska kontroliše mlaznica i regulator naknadnog sagorevanja RSF-31. Mlaznice naknadnog sagorevanja se automatski podešavaju; kao radni fluid koriste motorno gorivo.

Sistem upravljanja borbenim oružjem je različit na različitim modifikacijama Su-27. Većina aparata je opremljena samo oružjem vazduh-vazduh, ali modifikacije Su-30 i Su-27SM takođe imaju projektile vazduh-zemlja.

U režimu vazduh-vazduh, avioni mogu otkriti do 10 ciljeva, usmeriti do 2 projektila na jednu metu i pucati na samo jednu metu. U režimu vazduh-zemlja, avioni uglavnom „vode“ metu mapiranjem terena i otkrivanjem objekata.

Ukupno, avion je opremljen sa deset jedinica suspenzije. Maksimalno borbeno opterećenje aviona je 6 tona municije, među kojima mogu biti i rakete različitih klasa.

Glavno naoružanje Su-27 je do 6 raketa vazduh-vazduh R-27. Takođe, oprema omogućava kačenje do 6 raketa R-73. Tridesetmilimetarski automatski top GS-30-1 ugrađen je u desno krilo.