Ukrajina traži zeleno svetlo od SAD da udare raketama ATACMS u njihovoj invaziji na rusku oblast Kursk

Ukrajinske vlasti su se obratile SAD za dozvolu da koriste ATACMS za gađanje ruske teritorije nakon što su Oružane snage Ukrajine izvršile upad u rusku oblast Kursk.

“To bi moglo omogućiti Kijevu da zadrži kontrolu nad teritorijom na koju su ušli”, navodi Vašington post, koji se poziva na anonimnog savetnika predsednika Vladimira Zelenskog.

Planirano je da se rakete dugog dometa gađaju ruskim vojnim aerodromima sa kojih ruski avioni bombarduju ukrajinske položaje. Prema izvoru, takva politička odluka bi pomogla Oružanim snagama Ukrajine da zadrže kontrolu nad delovima Kurske oblasti.

„Ovo će im dati potrebnu polugu za pregovore sa Rusijom – o tome se radi “, rekao je savetnik Zelenskog.

Savetnik je izvestio da su u roku od tri dana od operacije u regionu Kursk ukrajinske snage zauzele oko 100 kvadratnih kilometara teritorije i zarobile stotine ruskih vojnika. Takođe, ukrajinske snage zauzele su postrojenje za merenje gasa u Sudži, kroz koje prolazi ruski prirodni gas koji kompanija Gasprom isporučuje Evropi.

On je primetio da je u poređenju sa prethodnim upadima – koje su izvele uglavnom dobrovoljačke vojne grupe, od kojih su većina bile ruske – Ukrajina ovog puta rasporedila znatno više trupa.

Ruski vojni vrh bio je iznenađen neočekivanim prodorom ukrajinskih snaga u Kursku oblast. Načelnik ruskog štaba Valerij Gerasimov obećao je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ponovno zauzimanje Kurske oblasti nakon gubitka nekoliko sela i važnog objekta Gasproma.

„Operacija će biti završena porazom neprijatelja i dolaskom do državne granice“, rekao je ruski general.

Uprkos raspoređivanju rezervista od strane ruskog Ministarstva odbrane u regionu Kursk, ukrajinske snage su uspele da nastave ofanzivu.

Neki vojni analitičari smatraju da bi sledeća meta ukrajinskih snaga mogla da bude nuklearna centrala Kursk. Fabrika, koja snabdeva strujom 19 regiona Centralnog federalnog okruga, udaljena je oko 30 km.

Trenutno fabriku čuvaju samo žene, navodi Telegram kanal „Važnije Istoriji”, pozivajući se na radnike fabrike. Prema njegovim rečima, rukovodstvo fabrike nema plan u slučaju napada, a zaposleni nisu obučeni šta dalje.

SAD nisu zabrinute zbog eskalacije situacije u Rusiji u vezi sa događajima u Kurskoj oblasti

SAD nisu zabrinute zbog eskalacije situacije u Rusiji u vezi sa napredovanjem ukrajinskih snaga u ruskoj oblasti Kursk, saopštila je pres služba Pentagona.

„Ne, jer se, ipak, Ukrajina bori za svoju suverenu teritoriju koju je njen sused napao. Dakle, ako želimo da deeskaliramo tenzije, kao što smo rekli od početka, najbolji način da to uradimo je da Putin danas može da donese odluku o povlačenju trupa iz Ukrajine“ , rekla je zamenica portparola Sabrina Sing. Pentagon, na pitanje o potencijalnoj eskalaciji tenzija zbog ulaska ukrajinskih snaga u oblast Kursk

Portparol Pentagona je naglasio da Ukrajina čini sve da nastavi da oslobađa svoju suverenu teritoriju, a događaji u Kurskoj oblasti uklapaju se u ovaj scenario.

„Nastavićemo da podržavamo Ukrajinu sa kapacitetima i sistemima koji su joj potrebni. Ne smatramo da je ovo eskalacija na bilo koji način. Ukrajina čini ono što je potrebno da bi bila uspešna na bojnom polju “, rekao je Sing.

Portparolka je naglasila da je napredovanje Ukrajine u regionu Kurska u skladu sa politikom SAD, iako je napomenula da se SAD i dalje protive raketnim napadima dugog dometa na rusku teritoriju.

Nemački CDU: „Legitimni kontranapad“ Ukrajine

Predstavnik Hrišćansko-demokratske partije (CDU) Roderih Kizeveter opisao je invaziju Ukrajine na rusko tlo kao „legalne u okviru međunarodnog prava“.

Stručnjak za odbranu liberala (FDP) Markus Faber takođe je govorio o “opravdanoj” akciji. Demohrišćanski premijer Saksonije Mihael Krecmer, međutim, poziva na smanjenje vojne pomoći koju Nemačka pruža Ukrajini, jer, kako kaže, „dolazimo do svojih granica“.

“Procedura je obuhvaćena članom 51 Povelje UN”, rekao je Roderik Kizeveter i dodao da je, shodno tome, napadnutim dozvoljeno da se brani, čak i na teritoriji agresora.

Gostujući na Radiju Berlin-Brandenburg (RBB), demohrišćanski političar je, između ostalog, istakao da „mi ne znamo prave ciljeve” Ukrajinaca, ali pretpostavlja da „to ima veze sa angažovanjem ruskih snage u regionu“.

„Ukrajinci su možda pokušali da osujeti ruske planove da napadnu velike ukrajinske gradove kao što su Harkov ili Sumi“, rekao je političar CDU.

Opravdannja za invaziju Ukrajinaca daje i Markus Faber iz FDP-a, koji je, govoreći za listove Funke grupe, pojasnio da „ovo važi čak i ako se koristi oružje koje je isporučila Nemačka“.

Premijer Saksonije Mihael Krecmer je, međutim, zatražio ograničenje vojne pomoći koju Nemačka pruža Ukrajini.

„Ne možemo više da dajemo Ukrajini sredstva za oružje i da to oružje koristimo, a da ništa ne postignemo. Mora postojati proporcionalnost. Podrška da, ali shvatamo da smo dostigli naše granice“, rekao je demohrišćanski političar Mreži RND, odgovarajući na pitanje da li Berlin treba da prestane da podržava Ukrajinu kako bi uštedio resurse.

„Od početka sam jasno govorio protiv isporuka oružja i podržavao diplomatske inicijative. Imam vrlo jasan stav o tome već dve godine i, nažalost, moram da kažem da je (moj stav) potvrđen sa više strana“, dodao je Krečman i ponovio svoju ocenu da se „rat u Ukrajini neće završiti na bojnom polju, već za pregovaračkim stolom“.