Američki ARTEMIS 10 puta kružio oko Srbije u 2024: Zašto se NATO špijunski avioni šunjaju oko granica?

Američka vojska je koristila avion Bombardier Challenger 650 za specijalne misije odnosno kao deo NATO napora u nadgledanju nagomilavanja a, kasnije, operacija ruskih snaga u Ukrajini. 

Avion je poznat i kao Leidos Special Mission Aircraft (LSMA) ili, zbog ugrađene opreme, kao ARTEMIS (Aerial Reconnaissance and Targeting Exploitation Multi-Mission Intelligence System). 

Naime, otkako je primećeno da Rusija raspoređuje snage oko Ukrajine, NATO je pojačao svoje nadzorne aktivnosti.

Najveći broj letova izveli su Boeing RC-135W Rivet Joint i Lockheed U-2 Dragon Lady iz britanskih vazduhoplovni baza RAF Mildenhall i Waddington, dok su bespilotne platforme Northrop Grumman RQ-4 Global Hawk poletali iz italijanske mornaričke baze Sigonella na Siciliji. 

No, u vazdušnom osmatranju učestvovali su i američki avioni Beechcraft RC-12K Guardrail iz litvanske baze Zokniai nedaleko od grada Siauliai i ARTEMIS Challenger, sa rumunskog međunarodnog aerodroma Konstanca odnosno nove baze Mihail Kogălniceanu.

Otkako je završena i zvanično otvorena NATO baza u Rumuniji, najveći broj poleta pokreće se upravo sa nje.

S druge strane, Rusi tvrde da su špijunski letovi američkih ARTEMISA zabeleženi znantno ranije, još od početka 2021. godine.

Tako je 3. decembra 2021. izbegnut sudar Aeroflotovog Airbusa A330-300 sa 142 putnika koji je sa izraelskog aerodroma Ben Gurion leteo za Moskvu, sa jednim Bombardier CL650, koji je navodno leteo za Skoplje.

Letelice koje su osmatrale zonu ukrajinsko-ruske granice prolazile su kroz poljski vazdušni prostor, odakle su senzorima pokrivale zapadnu Ukrajinu i Belorusiju.

U trenutku početka ruskog napada, 24. februara 2022, RC-135W su se nalazili u misiji iznad Poljske a RQ-4 Global Hawk su krstarili orbitom iznad Crnog mora južno od Odese, po ranije uspostavljenoj ruti iznad istočne Ukrajine, u blizini Donjecka i Luganska. 

U istoj oblasti nalazio se i avion za zemaljsko osmatranje Northrop Grumman E-8 Joint STARS. Samo u prvoj godinirata, ARTEMIS 1 je obavio više od 370 misija nadgledanja ruskih snaga u blizini granice.

Avion je u principu leteo šest dana nedeljno, po 10 sati dnevno. Slične operacije zabeleženesu i u vezi sa situacijom u Libiji. 

Zašto se ARTEMIS šunja oko granica Srbije?

Međutim, na opšte iznenađenje, krajem prošle i od početka ove, 2024 godine, aktivnosti ARTEMISA zabeležene su oko granica Srbije, iznad teritorije Kosova i Bosne i Hercegovine.

ItaMilRadar, websajt pokrenut 2016. u cilju praćenja vojnih letova iznad Italije i Sredozemnog mora, 27. februara 2024. je prikazao mapu putanje svih letova od početka 2024. godine aviona Bombardier CL60 ARTEMIS sa registracijom N488CR – c/s BRIO68.

Tokom januara i februara izvedeno je ukupno osam letova (1, 13, 22. januara i 1, 10, 18, 23. i 27. februara) iznad Bosne i Hercegovine i zapadne Rumunije u blizini granice sa Srbijom.

To su bili SIGINT letovi (SIGnals INTelligence), koji uključuju prikupljanje informacija presretanjem i analizom signala, bilo da se razmenjuju između ljudi (kao što su radio komunikacije) ili uređaja (kao u slučaju ELINT, elektronske signalne inteligencije) ili u kombinacija obe metode.

Pošto su mnoge poverljive komunikacije šifrovane, SIGINT uključuje alate za kriptoanalizu ugrađene na avonu.

Na istom italijanskom sajtu 18. aprila je postavljena nova mapa letova koje su tokom poslednjih 10 dana izveli francuski avion Beech 350 ALSR (reg. F-RACH) i isti američki vojni ARTEMIS (reg. N488CR – c/s BRIO68). 

Francuski aparat je poletao iz Hrvatske, tačnije iz Zadra, a američki iz baze Mihail Kogălniceanu u Rumuniji. Francuski Beech 350 ALSR je nekoliko dana leteo iznad Kosova u blizini srpske granice, dok se ARTEMIS kretao iznad Bosne i zapadne Rumunije.

Konačno, 22. jula je na servisu za praćenje letova FlightRadar24 u 7,30 časova zabeleženo novo poletanje ARTEMIS reg. N488CR – c/s BRIO68 iz baze Mihail Kogalničanu. 

Aparat se zaputio prema mađarskom vazdušnom prostoru, leteo uz severnu granicu Mađarske i Srbije, da bi se kroz hrvatski vazdušni prostor ponovo našao iznad Bosne i Hecegovine. Ovde je kružio na potezu Tuzla-Sarajevo-Mostar na visini od 9750 m, brzinom od 574 do 722 km/h.

Domaći analitičari pretpostavljaju da je cilj ovih letova prikupljanje podataka o sposobnostima naših PVO sistema kineske provenijencije FK-3 (HQ-22) i HQ-17AE. No, do podataka o ovim sistemima može se doži i na daleko lakši i jednostavniji način.

Verovatnije je da se pažljivo prate pokreti i razmeštaj trupa Vojske Srbije, posebno prema administrativnoj liniji sa KiM, ali i događanja na terenu u Republici Srpskoj.

Privatni avion u špijunskoj misiji​

Michael L. Chagnon, zamenik Thomasa Bella, predsednika grupe Leidos Defense Group sa sedištem u Restonu, Virginia, koja je vlasnik dva aparata ARTEMIS, izjavio je da aparate iznajmljuju američkim oružanim snagama “po satu”. 

Ovi vazduhoplovi su deo sistema za detekciju i eksploataciju visoke preciznosti (HighAccuracy Detection and Exploatation System – HADES) i služe za prikupljanje obaveštajnih podataka sa velikih visina.

Avioni su nastali sa idejom da se postojeći turbo-propelerski avioni koji su korišćeni u sukobima u Afganistanu i Iraku zamene naprednijim i manje ranjivim aparaima. 

Leidos je jedini pravni vlasnik ARTEMISA (na listi FlightRadar24 avioni se vode kao privatno vlasništvo) i njima upravljaju piloti kompanije ali američka vojska jepovezana sa senzorima u aparatima i preko satelita prikuplja obaveštajne podatke. 

U suštini, radi se o iznajmljivanju aviona na sat pošto ne postoji dugoročni ugovor. Michael Chagnontvrdi da je Leidos Defense Group odgovorna za održavanje letelice u vazduhu tako da vojska ne mora da brine o logistici, koja može biti i najskuplji deo programa. 

Leidos je 2019. godine započeo razvoj LSMA u cilju da aparat zameni američki vojni RC-12 Guardrail. U suštini, radilo se o adaptaciji poslovnog mlaznog aviona Bombardier Challenger 650 značajno povećanog dometa, radne visine, snage i nosivosti. 

CL600 je bio popularna serija komercijalnih aviona kanadske kompanije Bombardier. Serija je obuhvatala desetak različitih modifikacija, a najnaprednija među njima je bila CL650 iz 2015. godine.

ARTEMIS izvodi misije po sistemu uključi i radi (plug-and-play, PnP) koji se može brzorekonfigurisati da ispuni postavljene zahteve. 

Veruje se da je avion opremljen senzorimaelektronske inteligencije (Elint) i radarom sa bočnim pogledom koji može da prati kopnenavozila. U opisu uloge ove letelice koju je dala vojska SAD, navodi se da ona obezbeđujesposobnost detekcije na velikim visinama i premošćuje praznine u misiji multi-domenskihoperacija.

ARTEMIS je od sredine 2020. godine  imao demonstrativne letove u SAD, Evropii na Pacifiku, a u leto 2021. trajno je raspoređen u Evropi.