Moskovska vazduhoplovna kompanija Jakovlev Dizajn Biro, koja je deo najveće ruske i državne odbrambene kompanije United Aircraft Corporation (UAC), nedavno je objavila kako je spremna da nastavi program razvoja lovca pete generacije.
Avioni kompanije će imati mogućnosti vertikalnog poletanja i sletanja (VTOL), prema ruskim izvorima.
Konstruktorski biro Jakovljeva je godinama razvijao avione sa takvim sposobnostima da mogu sletati i pratiti ratne brodove sovjetske, a kasnije ruske mornarice. Prikladni primeri su Jak-36, Jak-38 i Jak-141.
Naravno, Jak-36 nikada nije bio masovno proizveden, baš kao i Jak-141 čiji je program prekinut 1992. godine zbog nedovoljnog finansiranja. Od ova tri aviona samo je Jak-38 proizveden u značajnim količinama.
Danas se čini da su Rusi spremni da „nastave” razvoj starog Jak-141, koji će reinkarnirati u vidu najsavremenijeg lovca pete generacije. Postoji mogućnost da je ovaj ambiciozni lovac povezan sa glasinama da Rusija planira novu flotu nosača aviona za svoju mornaricu.
U 2019. godini u ruskoj štampi su se ponovo pojavili izveštaji o tome da dotična ruska kompanija razmatra mogućnost da nastavi rad na razvojnom programu Jak-141.
Naravno, novi lovac pete generacije koji će kompanija dizajnirati neće se zvati Jak-141, pošto se radilo o potpuno novom avionu pete generacije, koji će, naravno, deliti nekoliko zajedničkih elemenata iz dizajna aviona Jak-141.
S obzirom na sve to, vredi baciti pogled na program Jak-141 i steći pojam kako bi izgledao novi lovac ukoliko dođe do realizacije.
Šta je predstavljao Jak-141, VTOL lovac na osnovu koga je nastao američki F-35B a kasnije i kineski J-20?
Pomorska varijanta lovca pete generacije F-35B sa kratkim, odnosno vertikalnim poletanjem i sletanjem (VTOL) može se nazvati direktnim derivatom Jak-141.
Ruska kompanija se obratila Lockheed Martinu 1991. nakon raspada SSSR-a da finansira oko 350 miliona dolara kada je oslabljena Rusija pokušavala da normalizuje veze sa Vašingtonom.
To se ogleda u jednoj vektorskoj mlaznici koja se nalazi iza centra gravitacije i namenskim vertikalno postavljenim potisnim mlaznicama odmah iza motora Jak-141 koji deli F-35B.
Razvoj aviona je počeo u Sovjetskom Savezu 1972. godine, nakon što je sovjetska mornarica ugovorila Jakovljeva da razvije VTOL avion sposoban za vazdušnu odbranu flote.
Predvođeni poznatim aeronautičkim dizajnerom Aleksandrom Jakovljevom i njegovim impresivnim Jakom 141, zamalo su to i uradili. Izvanredna letelica imala je četiri prototipa i oborila nekoliko svetskih rekorda.
Sovjetski Savez je prvo stvorio Jakovljev Jak-36 sa četiri prototipa. Jak-38 je na kraju ušao u proizvodnju i služio je sovjetskoj mornarici sa preko 200 primeraka.
Ipak, model je bio ograničen u svom kapacitetu nosivosti i ukupnim performansama. Ovo je delimično zbog toga što je Jakovljevov dizajner i proizvođač aviona uvek smatrao Jak-38 samo korakom u razvoju naprednog VTOL aviona.
Sovjetska mornarica je želela da novi VTOL avion nadoknadi nedostatke Jak-38 – stalnu nadzvučnu brzinu, manevarsku sposobnost, agilnost, radar i opterećenje oružja.
Sa tehničkim izazovima bez presedana u dizajnu, više od deset glavnih inženjera je primljeno u službu. Izazov je bio obezbeđivanje supersoničnih performansi i održavanje sposobnosti vektorskog potiska.
Inženjeri su konačno usvojili konfiguraciju jednog motora jer bi motor izgubljen tokom sletanja prouzrokovao trenutno prevrtanje u stranu u dizajnu sa dva motora. Tako su se dizajneri konačno zadovoljili sa jednim vektorom u mlaznici iza centra gravitacije.
Iza kokpita su takođe bili postavljeni namenski mlaznici sa vertikalnim potiskom. Nasuprot tome, potisak napred i podizanje je obavljala mlazna cev pozadi koja se okretala gore-dole do 90 stepeni za VTOL manevre – isto što se sada može videti na F-35B.
Okvir aviona je dizajniran oko koncepta jednog motora sa kružnom mlaznicom između dvostrukih krakova, podržavajući prepoznatljivi dvostruki rep koji se prostire na obe strane instalacije motora.
Preostali delovi Jak-4 delili su karakteristike sa drugim poznatim sovjetskim avionima poput MiG-25 i MiG-31. To je bio prednji trup sa pločastim stranama sa pravougaonim usisnicima za vazduh, a njegova mala krila su bila podrezana sa izraženim zamahom duž njihovih prednjih ivica.
Krila se takođe mogu preklopiti kako bi se olakšalo skladištenje nosača. Takođe, bitni delovi su proizvedeni od titanijuma jer se očekivalo da će prekomerna toplota motora tokom sletanja oštetiti trup. Ostali delovi su činili kompoziti materijali ili karbon.
Vreme lebdenja je takođe ograničeno na dva i po minuta kako bi se izbeglo pregrevanje. Motori iza kokpita namenjeni za VTOL operacije bili su prekriveni zakrilcima. Oni su motorima obezbeđivali vazduh, dok je izduvni gas leteo nadole prema stomaku i kroz otvor prekriven sa dva trbušna vrata.
Glavni pogonski sistem je bio turboventilatorski motor Sojuz R-79V-300 koji je imao suvi potisak od 1088 kilograma i silu od 15.500 kilograma sa naknadnim sagorevanjem. Motori za dizanje iza pilotske kabine bili su turbomlazni RD-41, svaki od 4218 kilograma potiska.
Prvi let se dogodio 9. marta 1987. godine, a prvo lebdenje uspešno je pokušano dve godine kasnije, 29. decembra 1989. godine.
Dana 13. juna 1990. poslednji prototip je postigao prvi potpuni prelazak sa vertikalnog na brzi let i nazad na vertikalno sletanje. Konačno, prvo vertikalno sletanje na nosaču izvršeno je 26. septembra 1991. na nosaču aviona Admiral Gorškov.
Avion je pokazao odlične borbene manevre, visok odziv i kinematičke performanse za borbeni avion svog vremena. Mogao je da dostigne maksimalnu brzinu od 1,4 maha.
Njegova maksimalna visina leta prelazila je znatno iznad 50.000 hiljada stopa, dok je njegova stopa penjanja bila 48.215 stopa u minuti.
Jak-141 je imao dužinu od 18,3 metra, raspon krila 10 metara i mogao je da poleti sa maksimalnom težinom od 20 tona. Mogao je da leti maksimalnom brzinom od 1.800 km/h na maksimalnoj visini od 11 km i imao je borbeni radijus od 900 km.
Takođe, mogao je da nosi oružje maksimalne težine 2,6 tona, a njegovo naoružanje bi se sastojalo od različitog oružja, uključujući rakete vazduh-vazduh i vazduh-zemlja kao i razne tada aktuelne bombe.
Nesreća 5. oktobra 1991. znatno je oštetila jedan od prototipova. Nakon teškog sletanja, letelici je pukao rezervoar za gorivo i zahvatila ju je vatra kada se pilot katapultirao posle 30 sekundi, a bezbedno je spašen iz mora.
Kupovina tehnologije od strane Lockheed Martina
Samo nekoliko meseci pre raspada SSSR-a, sovjetska mornarica je objavila da nema više sredstava za nastavak programa. Konačne serijske proizvodne varijante sa naprednom avionikom nikada nisu mogle biti realizovane.
Dizajnerski biro Jakovljeva, koji je patio od akutne ekonomske nevolje, sada je tražio finanasiranje, a tada je uleteo američki odbrambeni gigant Lockheed Martin, koji je uložio milijarde dolara u program.
Ugovor između Lockheed Martina i Jakovljeva potpisan je 1991. godine, a javno je priznat tek 1995. godine.
Činjenica da Jak-141 nikada nije ušao u serijsku proizvodnju uprkos Lokidovoj navodnoj finansijskoj infuziji znači da je njihov interes bio isključivo za vitalne podatke testiranja iz razvoja i letova – dakle kupili su tehnologiju.
Ovde priložen dokument NASA-e iz 1993. godine priznaje kako je pristup sovjetskoj VTOL tehnologiji bio ključan za Sjedinjene Države:
„Vojni hardver koji je nekada bio visoko poverljiv i osnova za naše odbrambeno planiranje sada se otvoreno reklamira na aeromitingima širom sveta…Ovo okruženje je omogućilo posetu Projektnom birou Jakovljeva (JAK) radi procene tehnologije vertikalnog/kratkog poletanja i sletanja (VSTOL). Jakovljev je jedini konstruktorski biro FSU sa iskustvom u VSTOL avionima i razvio je dva leteća primerka, JAK-38 „Forger“ i JAK-141′ Freestyle“.
F-35 koji je nastao iz Jak-141, verovatno će biti osnova udarnih snaga, ukoliko se dogodi borbena operacija protiv Rusije ili Kine.
Istorija se ponovila samo 20 godina kasnije kada je otkriveno da je kineski J-20 u velikoj meri pozajmio brojna rešenja od američkih F-35.
pogledajte ga kako je cetvrtast ko da su ga sklapali u Vartburgu
Nemaju ih vise u svojoj floti, izbacili su ih i proglasili kao neperspektivne, da su bili zadovoljni kupili bi tehnologiju od Hariere i implementirali bi je u f35, ostalo je istorija
Putinova specijalna naredba…
Podseca me na hitlerove poslednje naredbe.
Американци су годинама после распада СССР куповали ракетне моторе од Руса, каква је сад ситуација не знам. С обзиром на корупцију ( скоро ми је један Рус који живи у Србији рекао да ми нисмо ни свесни степена корупције у Русији … ), тешко да ће Руси направити било шта нови и иновативно
Занимљива је ова конструкција на авиону Јак-141 са унапред усмереном млазницом за “кочење”, успоравање авиона при вертикалном слетању. Генијалне идеје, довитљивост често карактеришу велике научнике и проналазаче. Такав је био Александар Сергејевич Јаковљев (1906-1989.г.) идејни конструктор и реализатор авиона са вертикалним узлетањем и полетањм. Иначе велики Совјетски Савез је имао велики број светски признатих конструктора авиона, поред наведеног А. С. Јаковљева то су свакако: Андреј Николајевич Тупољев (1888-1972.г.), Сергеј Владимирович Иљушин (1894-1977.г.), Семјон Алексејевич Лавочкин, Олег Константинович Антонов, само су неки од врхунских совјетских конструктора ваздухоплова.
Неки читаоци и не знају за бројне руске научнике, конструкторе ваздухоплова. Такав је напр. био Игор Иванович Сикорски (1889-1972.г.), филозоф, теолог, научник, који је први 1942.г. конструисао хеликоптер П-4 који се први почео серијски производити. Синула му је генијална идеја са додавањем задњег ротора хеликоптеру, да би могао да безбедно лети. То се задржало до данас! Први је конструисао вишемоторни авион, а 1930. г. конструише први Пан Ам летећи брод. И данас је светски чувена фабрика ваздухоплова која носи његово презиме, у САД, где је он емигрирао после Октобарске револуције 1917. г. и тамо наставио да остварује бројне пројекте. Отац савремене космонаутике све са више степеним ракетама је руски физичар и научник Константин Едуардович Циолковски (1857-1935.г.) који је прорачунао све 4 космичке брзине, чак је предвидео са великом тачношћу време првог лета сателита око Земље, људског лета у Земљиној орбити, слањем летелица без и са људском посадом на Месец, итд.. Чувена је његова једначина која објашњава реактивну погонску силу где су повезане разлике почетне и завршне брзине летелице са почетним и завршним масама система (ракете).
Овде ваља подсетити и на чувене совјетске конструкторе хеликоптера Михаила Леонтјевича Миља (1909-1970.г.), Николај Иљича Камова (1902-1973.г.). Мало је иоле упућених у ваздухопловство а да није чуо за неки од чувених хеликоптера ознака: “Ми”, или “Ка”. Први се односи на конструкторски биро КБ на челу са М. Миља, други на КБ Н. Камова. Совјети су много придавали развоју авијације највише из разлога транспорта на њиховој пространој земљи.
Ajde ne muljajte šta će im VTOL avion uostalom šta Putin ima da određuje šta će se razvijati. Napisali ste samo da bi ispunili stranicu
Izvin’te, lepo je što oni ‘oće avione za nosače, ali za koje nosače ?
Pa hvalisali su se deset godina o Armati, danas je nigde nema osim na slikama…pa se hvališu sa Su57 kojeg imaju na lrste jedne ruke da se izbroje a niko ne zna da li su avioni 5te ili 4te generacije, ispaljuju rakete sa 1.000km od Ukraine, pa za to im ne treba lovac 5te generacije…pa su najavljivali onaj šah-mat 75 avion, trebao je davno biti gotov…nema ga nigde, pa sad ovaj za nosače…najblaže rečeno neozbiljni su i smešni…
Rusi trenutno prave 2 desantna nosaca helikoprera i spremaju se za jos 2, dok bi “idealno” bilo 6-8.
Sto se tice NA, trenutno imaju 2 “struje” – 1. koja je za to da se uzmu 2 komada od Kine i 2. koja je za to da se naprave u domacim brodogradilistima ili kao novi dizajn ili preradom nekog od postojecih brodova (medjutim, tu je problem kapaciteta jer treba izgraditi i barem 8 razaraca). No, u osnovi najveci problem je korupcija jer su dizajni do sada kostali vise od 2 milijarde USD(!), sto je i dalje manje od cene dizajna razaraca od 4 milijarde USD – ekvivalent izrade i pune opreme i naoruzanja 5-6 broda!
Aj ne lupetaj sveznalice, razvili su takvo oružje od kog nema odbrane a ti pričaš o armati i zastarelim nosačima??? previše vas je ogavnih natofila raspalih na sve strane, a to zlo nas je satiralo decenijama a vi ga veličate.
A dobro si ti pametan I informisan kao kostunjavi 😁😁
Prvo treba napraviti avione pa je onda lako nosače.Pogotovu sili koja ima jednu šerpu koju vuku tegljači iz brodogradilištau brodogradilište….
Поручују ови из Гугла да ти пренесем, пошто их из неког ралога игноришеш, да укуцаш у google појам “руска авијација”.
Молим, и други пут.
Šerpa ti je glavurda natosifilističaru…
Živela Rusija
E, al vidite, napravili ste veliku pogrešku, ne smete da napišete da je išta američko, iki nemačko, francusko…nastalo na temelju ili kopiranju nekog ruskog oružja, uvek moramo da pričamo kako oni govore, da je rusko nastalo na temelju i kopiranju američkog ili nemačkog, jednostavnije, fašističkog😁
Imali su Britanci pre rusa Harier koni je vec bio u borbenoj upotrebi na foklandskom ratu a ne u testu prototipa poput Jaka koji je vise padao nego sleteo pa su odustali od njega.
Pa zasto onda Lokid Martin nije kupio tehnologiju od njih?
Amerika je uzela Harijere i ima ih u svojoj floti ali su na putu za parking pored F35.
Nemaju ih vise u svojoj floti, izbacili su ih i proglasili kao neperspektivne, da su bili zadovoljni kupili bi tehnologiju od Hariere i implementirali bi je u f35, ostalo je istorija
Јесу, имали су, био је то изразито лош авион, ни они нити било ко други није ни покушао да ради нешто на тим принципима. Као што видиш Јак је био творац изузетне идеје и довео ју је до краја а сада сви копирају то а не британско решење!