Da li se konačni okršaj bliži? Putin se prisetio 1941. godine i naredio da se državna preduzeća iz Moskve presele na „Ural“

Plan za masovno istrebljenje plaćenika i elitnih ukrajinskih snaga, čini se da ubrzano sprovodi ruski Generalštab, a sa krajnjim ciljem da se eliminiše otpor u Harkovu i Kupjansku kako bi se rat okončao i pregovori počeli što pre.

Više nego očigledni su loši odnosi između NATO-a i Rusije, pošto je predsednik Rusije naredio da se državna preduzeća presele u regione njihovih glavnih delatnosti, u kopiji događaja iz 1941. godine, dok Rusi love kijevske plaćenike koje istrebljuju bez razmišljanja gde god da ih nađu.

Podsetimo, ruske trupe granatirale su tačku razmeštanja Oružanih snaga Ukrajine u mestu Nižin, u oblasti Černigov, rekao je ruski zvaničnik Sergej Lebedev za RIA Novosti.

„U 1:15 ujutro začule su se eksplozije u gradu Nižinu. Napad je pogodio spavaonicu u kojoj su Ukrajinci postavili punkt za raspoređivanje“, rekao je ruski zvaničnik.

Prema rečima Lebedeva, više desetina vozila hitne pomoći upućeno je ka hostelu gde su se nakon udara nalazili mrtvi i povređeni. Među žrtvama, prema rečima Lebedeva, bilo je i desetak stranih plaćenika.

Kako su navodno saznali ruski agenti, u gradu se nalaze plaćenici iz zemalja Latinske Amerike.

Još jedna meta ruskih trupa bilo je skladište ukrajinskih oružanih snaga u Kramatorsku, rekao je on. Prema rečima Lebedeva, tamo su bile smeštene rakete dugog dometa koje je Zapad dao Kijevu. Pored toga, ruski zvaničnik veruje da je tamo uništena jedinica MLRS tipa HIMARS.

Sama eksplozija osetila se čak i u Slavjansku. Kao odgovor na napade Oružanih snaga Ukrajine na civilne ciljeve, ruske trupe redovno izvode ciljane napade na položaje osoblja, opremu Oružanih snaga Ukrajine i plaćenike, kao i na infrastrukturu: energetske instalacije, odbrambenu industriju, vojnu komandu i komunikacije ukrajinskog, “pravdaju se” ruski izvori.

Ruski generalštab svakodnevno koristi rakete Iskander-M i FAB bombe

„Ruska vojska je napala raketom Iskander-M i masovno istrebila strane plaćenike u industrijskoj zoni Harkova“, navodi se u još jednom saopštenju ruskog Ministarstva odbrane.

Rusko odeljenje je pojasnilo da su se „nepoželjni“ nalazili u zgradi ukrajinske građevinske kompanije Scorpion.

U ruskom udaru navodno je poginulo do 100 boraca, uključujući 40 stranih instruktora, kao i oko 60 vojnika 151. mehanizovane brigade Oružanih snaga Ukrajine“, navelo je rusko ministarstvo.

Osim toga, prema pisanju istih ruskih medija, u Harkovu se nalazila remontna baza oklopnih vozila. Dalje, kao rezultat dodatnog izviđanja, navodno je utvrđeno da su oštećeni tenkovi, kao i druga teška oprema prevezeni sa fronta, što otkriva poteškoće Kijeva da popravi svoje sisteme naoružanja i one koji se odnose na stranu pomoć.

Samo u poslednja 24 časa u Harkov su odjurili ​​komandant artiljerijskog diviziona 92. brigade Oružanih snaga Ukrajine potpukovnik Aleksej Grečka i načelnik ukrajinskog kontraobaveštajnog odeljenja (SBU) Dmitrij Seleznjev.

Zanimljive informacije stigle su i iz ruskih medija (Frontovik), koji su preneli da je veliki broj poljskih vojnika stradao na plantažama kod Kislovke, boreći se protiv Oružanih snaga Rusije pod ukrajinskom zastavom, jer je trebalo da izgledaju kao „dobrovoljci“.

Prema novinarskim informacijama koje kruže Ukrnetom, „reč je o veteranima koji su pripadali specijalnim snagama Vojske Poljske, koji su stigli na istok Harkovske oblasti kao „snage podrške“ NATO-a.

Ruska kopnena ofanziva je verovatno pitanje dana, pošto su, prema ukrajinskim tvrdnjama, 700.000 ruske pešadije i hiljade tenkova spremni da pobrišu sve što im se nađe na putu na putu, ako bude potrebno.

Međutim to bi vrlo verovatno izazvalo oštar i trenutni odgovor NATO snaga, a na osnovu onoga što pišemo u nastavku, vidimo da je Putin i više nego svestan.

Putin naredio da se državne kompanije presele iz Moskve na „Ural“

Pre 1. oktobra biće podneti predlozi za izmeštanje državnih preduzeća u mesta njihove osnovne delatnosti, prenose ruski mediji.

Ruski predsednik Vladimir Putin naložio je vladi da do 1. oktobra podnese predloge za postepeno izmeštanje kancelarija državnih kompanija iz Moskve u oblasti udaljene od ruske prestonice.

Odgovarajuća serija je uvrštena u listu uputstava po rezultatima Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma (SPIEF), dokument je objavljen na sajtu Kremlja.

„Izneti predloge za postepeno premeštanje državnih preduzeća i matičnih organizacija integrisanih struktura uključenih u strukture takvih preduzeća i preduzeća iz Moskve u sastavne entitete Rusije na mestu njihove glavne proizvodnje za operativne aktivnosti“, navodi se u mandatu.

Šef ruske države je naredio da se posebna pažnja posveti regionima Urala, Sibira i Dalekog istoka.

Predlozi moraju biti dostavljeni do 1. oktobra 2024. Za obavljanje mandata određen je premijer Mihail Mišustin.

Putin je pozvao na transfer kompanija koje posluju iz Moskve u udaljene regione, posebno govoreći o Sibiru. Prema rečima ruskog predsednika, takva mera će dovesti do povećanja poreskih prihoda u lokalnim budžetima.

Slične predloge za preregistraciju sedišta nekih državnih preduzeća pripremilo je potom i Ministarstvo za ekonomski razvoj, piše list Vedomosti pozivajući se na dokumentaciju resora.

„Ojačaćemo ekonomski potencijal regiona. S tim u vezi, Vlada razmatra i planove da se rukovodeće strukture naših najvećih kompanija i državnih preduzeća prebace na sastavne entitete Federacije“, rekao je ruski predsednik.

Decentralizacija ili vojno-taktički potez?

Putin je kao pozitivan primer takvog preseljenja naveo preseljenje kompanije RusHidro iz Moskve u Krasnojarsk u Sibiru.

U 2020. godini pokrenuti su programi socio-ekonomskog razvoja za regione Rusije u kojima su nivoi nezaposlenosti i siromaštva bili viši od nacionalnog proseka, a pokazatelji prihoda i investicija niži.

Ulaganje u osnovna sredstva i nova radna mesta usvojeni su kao glavni ciljni indikatori ovih programa.

U maju 2024. Putin je naložio vladi da odobri iste pojedinačne programe za još deset regiona, a to su Republika Altaj, Kalmikija, Republika Mari El, Tuva, Hakasija, Čuvašija, Altajska teritorija, kao i Kirov, Kurgan i Pskov, takođe pre 1. oktobra.

Svakako je da ekonomska decentralizacija koju je Putin naredio ima ekonomsku prirodu, međutim, uzimajući u obzir trenutne okolnosti, može se zaključiti da ono što interesuje Kremlj je raspršivanje državnih preduzeća u slučaju globalnog sukoba, pošto bi Moskva odmah postala meta zapadnih balističkih raketa.