Tokom godina bilo je mnogo pokušaja atentata na predsednike Sjedinjenih Država, od kojih su neki, nažalost, uspeli. Bez sumnje, to što ste predsednik jedne od najmoćnijih zemalja sveta, stavlja vas na nišan mnogih, međutim nivo zaštite američkog predsednika nije uvek vrhunski.
Posebno u prvim godinama nakon zvaničnog stvaranja države SAD. Prvi predsednici nisu znali u kakvoj su opasnosti i kao rezultat toga nisu uvek imali odgovarajuće telohranitelje koji bi ih zaštitili.
Kako su godine prolazile, lična garda američkog predsednika je rasla. Danas je bezbednost predsednika države dužnost tajnih službi Amerike, a posebno nekih od najsposobnijih agenata te službe, međutim, nedavni primer nam govore da ne važe isti uslovi za sve.
Koliko god da su predsednikovi lični telohranitelji dobri, nisu uvek bili u stanju da efikasno čuvaju američkog lidera. Zato ćemo hronološki pogledati 11 najvažnijih pokušaja atentata na predsednike Sjedinjenih Država, od kojih su neki od njih bili uspešni.
1865: Abraham Linkoln
Abraham Linkoln je bio 16. predsednik Sjedinjenih Država i mnogi ga smatraju jednim od najvećih u istoriji. Iako je Linkoln preživeo dva pokušaja atentata 1861. i 1864. godine, 1865. nije imao te sreće i postao je prvi američki predsednik koji je ubijen tokom svog mandata.
Linkoln je upucan u Vašingtonu dok je sa suprugom bio na predstavi. Njegov ubica je bio Džon Vilks But, koji je takođe ubijen 12 dana nakon zločina koji je počinio.
Linkolnova smrt gurnula je Sjedinjene Države u žalost, pošto je on sam pomagao državi na različite načine, a uspeo je i da pobedi u građanskom ratu u Sjedinjenim Državama neposredno pre svoje smrti. Njegovo ubistvo je bilo povod da se pojačaju mere zaštite kasnijih predsednika zemlje.
Džejms A. Garfild
Džejmsa A. Garfilda je 1881. godine na železničkoj stanici Baltimor i Potomak u Vašingtonu upucao Čarls J. Guiteau. Garfild je bio 20. predsednik Sjedinjenih Država.
Predsednik Garfild je upucan 2. jula 1881. i podlegao je ranama nakon teške infekcije i lošeg medicinskog tretmana dva i po meseca kasnije. Preminuo je 19. septembra 1881. godine u u Elberonu, Nju Džersiju.
Pucnjava se dogodila manje od četiri meseca od početka njegovog mandata. Čarls J. Guiteau je osuđen za Garfildovo ubistvo i pogubljen vešanjem godinu dana nakon pucnjave.
1901: Vilijam Mekinli
Sledeći pokušaj ubistva američkog predsednika je odložen. Nesrećnik ovoga puta bio je 25. predsednik SAD, Vilijam Mekinli, koji je 1901. svojim očima gledao kada je u njega pucao 28-godišnji Leon Čolgos tokom govora u Njujorku.
Iako se u početku verovalo da je Mekinli bio u stanju da se oporavi od rane od metka, on je na kraju izdahnuo 8 dana nakon pokušaja atentata. Njegov ubica je ubrzo potom pogubljen.
1912: Teodor Ruzvelt
Teodor Ruzvelt je 1912. godine bio kandidat za predstojeće predsedničke izbore u Americi. On je već jednom bio izabran i ponovo se kandidovao za funkciju američkog predsednika.
Iste godine, Ruzvelt je upucan u grudi dok je bio u Milvokiju, ali je uspeo da preživi napad. Štaviše, tvrdi se da je ovaj metak ostao u Ruzveltovim grudima sve dok nije umro, godinama kasnije.
1933: Frenklin Ruzvelt
Godine 1933. napadnut je još jedan Ruzvelt, a u pitanju je Frenklin Ruzvelt, koji je takođe ušao u istoriju kao jedan od najslavnijih američkih predsednika, uglavnom zbog odluka koje je donosio tokom Drugog svetskog rata.
Franklina Ruzvelta je u Majamiju napao italijanski imigrant Đuzepe Zangara. Na sreću 32. američkog predsednika, on uopšte nije povređen u pokušaju atentata. Međutim, u svom napadu, Zangara je nažalost ubio gradonačelnika Čikaga Antona Čermaka.
1963: Džon Ficdžerald Kenedi
20 godina kasnije dogodio se najpoznatiji pokušaj ubistva američkog predsednika u istoriji, a to je onaj na 35. predsednika SAD, Džona Ficdžeralda Kenedija. Iako je američki narod verovao i voleo Kenedija, neki su želeli da on umre.
Godine 1963. Li Harvi Osvald ga je upucao sa velike udaljenosti iz puške dok je Kenedi prolazio kroz Dalas.
Američki predsednik je izdahnuo nešto kasnije u jednoj američkoj bolnici. Iako je Osvald zatvoren i ubijen u zatvoru dva dana kasnije, mnogi veruju da su drugi naoružali ruku Kenedijevog ubice. Ovi neki još nisu otkriveni, a kruže priče da njihovi potomci idalje odlučuju.
1968: Robert Kenedi
Nekoliko godina nakon ubistva svog starijeg brata, Robert Kenedi je odlučio da se kandiduje za vođstvo demokratske stranke na predstojećim američkim izborima. Godine 1968. Kenedi je pobedio u prvoj fazi izbora u Kaliforniji, ali nije stigao da slavi jer je tokom govora dobio metak od Palestinca-Jordanca Sirhana Sirhana.
Tadašnji senator Robert Kenedi takođe je nažalost izgubio život, na isti način kao i njegov stariji brat.
Iako je Sirhan prvobitno osuđen na smrt, odlučeno je da bude doživotno zatvoren. 2023. podneo je zahtev za uslovni otpust, ali je njegov zahtev odbijen.
1975: Džerald Ford
Dvadeseti vek je bio zaista bogat događajima kada je reč o američkim predsednicima, te je bilo čak i previše pokušaja atentata na njih. Godine 1975, jedan od najpoznatijih američkih predsednika u istoriji, Džerald Ford, uspeo je da preživi 2 napada na njega za samo 17 dana.
Oba pokušaja su se dogodila u Kaliforniji, a u oba slučaja počinioci su bile žene: Linet From i Sara Džejn Mur. I Linet i Sara osuđene su na doživotni zatvor.
1981: Ronald Regan
Četrdeseti predsednik Sjedinjenih Država Ronald Regan držao je govor u Vašingtonu 1981. godine kada je u njega pucao Džon Hinkli mlađi.
Metak je promašio srce američkog lidera za nekoliko milimetara, pa je Regan uspeo da preživi. Hinkli nije otišao u zatvor, već je odveden u mentalnu bolnicu zbog svog psihičkog stanja.
1994: Bil Klinton
Bil Klinton se osećao bezbrižno u Beloj kući 1994. godine kada je američki kriminalac po imenu Fransisko Martin Duran ispalio 29 metaka u zgradu. Klinton nije povređen, ali je Duran osuđen na 40 godina zatvora zbog pokušaja ubistva američkog predsednika.
2005: Džordž V. Buš
Džordž Buš je bio 43. predsednik SAD, odnosno nasledio je pomenutog Bila Klintona. Tokom 2005. godine, na putovanju u Gruziju, tačnije u Tbilisi, Buš se sastao sa gruzijskim predsednikom Mihailom Sakašvilijem.
Tokom zajedničkog javnog govora dvojice lidera, Gruzijac Vladimir Harutjunjan bacio je granatu ka podijumu.
Na sreću i Buša i Sakašvilija, granata nije eksplodirala i niko nije povređen. Gruzijac je, naravno, osuđen na doživotni zatvor za ovaj pokušaj ubistva.
2024: Donald Tramp
Najnoviji dodatak na listi je nedavni incident protiv bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Tokom njegovog predsedničkog govora u Pensilvaniji 13. jula, na američkog predsednika i biznismena pucao je sa udaljenosti od 135 metara dvadesetogodišnjak po imenu Tomas Metju Kruks.
Za čudo, Tramp je malo pomerio glavu udesno sekundu pre prvog hica, izbegavši fatalnu povredu glave. Kruksov metak je probio Trampovo uvo, ali je napadač nastavio da puca, ubivši još jednog Amerikanca u publici i ranivši još tri.
Vlasti su nekoliko trenutaka kasnije na kraju i ubile Kruksa. Iako je Donald Tramp preživeo pokušaj ubistva, incident je izazvao talase reakcija u međunarodnoj i američkoj štampi. Tajna služba zadužena za bezbednost bivšeg predsednika je optužena za neviđeni propust i amaterizam.
Свака па и мања држава од великих САД има знамените догађаје и државнике. Ових 11 набројаних личности на које су из разних разлога насртали оружјем разни ликови свака на овај или онај начим завређује посебну пажњу. Бавио сам се, додуше аматерски узбудљивом историјом САД тако да донекле познајем догађаје и личности које су је обележиле.
Тешко је издвојити која је међу ових 11 личности највише задужила саме САД и свет. Иначе, филмофил сам па сам имао прилику да кроз бројне не само игране филмове нешто више сазнам о појединим америчким државницима, председницима пре свега.
На мене је посебан доживљај својевремено оставио пустоловно-епски филм Ветар и Лав (1975) познатог режисера Џона Милијуса (Дилинџер, Конан, Опроштај са краљем,…).
Узбудљив филм од 2 сата трајања описује истинуту причу о отмици Американке Елен Пердикарис, супруге Јона Пердикариса грчко-америчког бизнисмена настањеног у Тангеру, Мароко (глуми је Кендис Берген). Њу отима берберски шеик Мулаиј Раисулиј (игра га Шон Конери) у сврху да покаже мароканском народу да тадашњи султан Абделазиз увелико зависи од страних сила. Њега је шеик Мулаиј уценио са ондашњих великих 70.000 долара. Тада је Мароко још био вазалан према Отоманској империји, а француске трупе су према британско-француском споразуму из 1904.г. биле присутне у већим градовима. У то време, 1904.г. Теодор Теди Рузвелт (глуми га Брајан Кит, познати амерички глумац ) је био 26. председник САД, пошто је као потпредседник 1901. након (и у чланку описаног) убиства републикинца председника Вилијема Мекинлија, 14.9.1901. постао председник. Иначе имао је Орден за храброст (испољену у Шпанско-америчком рату 1898.г. – где се активно борио), и био је добитник Нобелове награде за Мир 1906.г. за посредовање у Руско-Јапанском рату 1904-5. г..
Милијус је приказујући догађаје и ликове донекле одступио од стварности што је и за очекивати од филмског ствараоца. Тако је тада 64 године стара Елен приказана млађом. Тед Рузвелт је приказан као пасионирани љубитељ оружја где је приказана смишљено уклопљена сцена када он при упуцавању пушке користи мете са нацртаним ликовима руског и немачког цара Николаја ИИ Романова и Виљема ИИ Хоенцелорна! Да би сачувао образ САД Рузвелт је запретио Мароку војном интервенцијом у сврху које је послао морнаричку фрегату са одређеним бројем маринаца. Накрају је случај дипломатски решен уз пуштање г-ђе Пердикарис а што је Теодор вешто искористио да победи убедљиво на председничким изборима крајем 1904.г.. Иначе од смрти поготком у пределу срца Рузвелта 1912.г. (при реизбору за председничког кандидата, тада је Теди био експредседник) је спасила метална кутија за наочаре у унутрашњем џепу сакоа – која срећна околност?
Zaboravili ste navesti i pokušaj atentata na Buša jr. kada je irački novinar na njega bacio bojevu cipelu. (Mislim da je bila leva, ali forenzičari to nisu potvrdili)
U, pa to tamo svakih 5-6 godina😯😯😯. Divljaci. A stalno seru o demokratiji i to ne seru normalno nego seru na tone.