Rusija razmatra taktiku iz Prvog i Drugog svetskog rata u borbi protiv dronova, a sličnu meru uzimaju u obzir i SAD

Ideju o vraćanju u rad mreže aerostata, korišćenih kao „vazdušna baraža“, kao što je to učinjeno u Prvom i Drugom svetskom ratu, ponovo je preuzela u razmatranje Rusija.

Čitav sistem pod nazivom Barijera predložen je na konferenciji koja se bavi rešenjima za borbu protiv bespilotnih letelica održanoj u Sankt Peterburgu uz podršku ruskog instituta za istraživanje i razvoj JSC Vektor, deo državnog konzorcijuma Rostec.

Jedan takav predlog dao je ruski startap pod nazivom Pervij Dirižabl (centar za aeronautički dizajn). Uprkos činjenici da je konferencija održana 1. jula, dizajneri su promovisali svoj Barrier sistem još u septembru 2023. godine.

Ideja je da se napravi mreža balona/aerostata smeštenih u hangarima. Ovi hangari se otvaraju i baloni se po potrebi dižu u vazduh i šire ogromnu mrežu do 250 metara visine. Ovo za cilj ima da postane fizićka prepreka za neprijateljske bespilotne letelice koje lete na maloj visini.

Treba napomenuti da je maksimalno opterećenje na balonu samo 30 kg. Ovo sugeriše korišćenje najlakše moguće mreže.

Ideja je donekle zasnovana na već odavno stvorena rešenja sa „baražnim balonima“, primenjenih tokom Drugog svetskog rata kada je Britanija koristila „baražne balone“ sa metalnim kablovima za suprotstavljanje napadima nemačkim raketama V-1.

„Baražni baloni“ su prvobitno razvijeni tokom Prvog svetskog rata. Francuzi i Nemci su imali balone za zmajeve, dok su prvi britanski baloni bili sferni.

U to vreme između balona su mogle biti navučene „mrežaste brane”, koje su se sastojale od čeličnih kablova. Oni bi se mogli podići dovoljno visoko da obore nemačke bombardere.

Tokom Prvog svetskog rata London je imao ovaj PVO sistem. Veruje se da je do 1918. godine grad je bio zaštićen mrežom “baražnih balona” koja se protezala na površini od oko 50 milja.

Ruska kompanija Pervij Dirižabl je već izvestila da je uspešno testirala ovaj sistem, kao i da je dobila porudžbinu za njega. Istovremeno, ruska kompanija ima koncept po kome se sistem Barijera ne gradi na balonima, već na kvadrokopterima koji obavljaju sličnu funkciju.

Razvoj upotrebe balona u vojne svrhe razmatraju i SAD

Tako su u poslednje vreme oružane snage mnogih zemalja širom sveta nastavile sa upotrebom balona. Baloni se sada uglavnom koriste za izviđačke misije, uključujući i prikupljanje podataka o neprijatelju.

Kako navodi publikacija Army Recognition, Oružane snage SAD su postale sve zainteresovanije za mogućnost upotrebe balona za posmatranje ciljeva koji se nalaze na visini od približno 18 kilometara.

Tako će američka vojska sada naručiti male radarske sisteme i senzore za prijem signala koji će biti postavljeni na aerostatima koji lete na velikim visinama.

Vojska SAD je nedavno testirala funkcionalnost sistema za komunikaciju i prikupljanje informacija aerostata. Ova ispitivanja su obavljena u okviru vojnih vežbi sprovedenih u Tihom okeanu.

Ova oprema mora biti pogodna za ugradnju na balone za velike visine (HAB). Prema američkoj vojsci, ova oprema mora omogućiti identifikaciju i praćenje važnih ciljeva. Tada će informacije o njima biti prosleđene vojnim jedinicama.

Takvi baloni imaju za cilj da „pruže kontinuirani sistem nadzora za lociranje i odvraćanje pretnji nacionalnoj bezbednosti“, navodi se u dokumentu kompanije Sierra Nevada Corporation, kompanije za vazduhoplovstvo i odbranu.

Baloni su opremljeni radarima najnovije generacije dizajniranim da prate brojna vozila istovremeno, danju i noću, u svim vremenskim uslovima.

Američki vojni program uključuje ne samo balone, već i bespilotne letelice koje deluju na velikoj visini.

Glavni zahtev za njih je sposobnost da autonomno ostanu u vazduhu u dužem vremenskom periodu, da prate važne ciljeve na kopnu i na moru, a zatim prenose te informacije relevantnim jedinicama koje su sposobne da pogode te ciljeve.