Iskander-M pogodio još dva sistema M142 HIMARS i M270 MLRS američke proizvodnje ukrajinskih snaga

Lanser M142 HIMARS je gađan taktičkom balističkom raketom Iskander-M dok je bio uskladišten u skladištu u blizini naselja Jasenovoje u pravcu Donjecka.

Video snimak napada je postavljen na društvene mreže 27. juna. Najmanje 20 ukrajinskih vojnika koji su upravljali i opsluživali lanser je ubijeno ili ranjeno u udaru, tvrde ruski izvori.

Kako se navodi u odvojenom izveštaju, M270 MLRS lanser je otkriven od strane drona prilikom povlačenja u skladište u blizini naselja Ševčenkove u pravcu Nikolajeva. Skladište je tada brzo gađano taktičkom balističkom raketom Iskander-M.

Video snimak napada, u kojem je navodno ubijeno ili ranjeno 25 ukrajinskih vojnika, pojavio se na mreži 28. juna.

Sjedinjene Države su isporučile ukrajinskim snagama najmanje 39 lansera HIMARS od početka ruske vojne operacije u Ukrajini februara 2022. godine. Nemačka je ranije ove godine obećala da će kupiti još tri za kijevske snage.

Tokom istog perioda, Ujedinjeno Kraljevstvo, Norveška, Francuska i Nemačka isporučile su kijevskim snagama najmanje 16 MLRS i MARS II, nemačku verziju sistema.

Ovi lanseri su obično naoružani GMLRS GPS-navođenim raketama serije M30/M31, koje imaju domet veći od 70 kilometara, ili taktičkim balističkim raketama MGM-140 ATACMS sa dometom između 165 i 300 kilometara u zavisnosti od verzije.

Ruska vojska je već oštetila ili uništila mnoge ukrajinske lansere HIMARS i MLRS koristeći precizno navođeno oružje, poput Iskander-M, međutim, upravo najveće probleme im idalje prave pomenuti sistemi.

Iskander-M ima domet od skoro 500 kilometara. Može biti naoružan različitim konvencionalnim bojevim glavama, uključujući bojevu glavu kasetne municije, bojevu glavu sa pojačanom eksplozijom sa eksplozivom gorivo-vazduh, visokoeksplozivnu fragmentacionu bojevu glavu, penetrator tla za razbijanje bunkera i elektromagnetni impulsni uređaj za antiradarske misije.

Svaki put kad se spomene Iskander, zna se da je negde u Ukrajini nastala prilična šteta.

Visoko manevarska raketa je vođena inercijalnim navigacionim sistemom uz pomoć ruskog GLONASS-a. Takođe može biti opremljen optičkim tragačem sa digitalizovanim sistemom korelacije područja za mapiranje scene za terminalno navođenje.

Ovo je jedno od retkih ruskih (sovjetskih) sredstava koje je dobilo lično ime. Ili dobijaju imena po biljkama (vasiljok, ljepestok, akacija, gvozdika, hrizantema, maslačak), ili po konstruktorima. Da je Iskander zaista iskušenje svake PVO, kao i detaljnu studiju o sistemu možete pročitati ovde.

HIMARS ukratko

Sistem HIMARS proizvodi kompanija Lockheed Martin u Sjedinjenim Državama. Svoju smrtonosnu efikasnost dokazao je u ratu u Ukrajini.

HIMARS označava sistem visoko mobilne artiljerijske rakete (High Mobility Artillery Rocket System). HIMARS je montiran na točkovima i može ispaljivati različite vođene i nevođene rakete i projektile do dometa od otprilike 300 kilometara. Verzija koju je u početku dobijala Ukrajina, je modifikovana sa skraćenim dometom.

HIMARS je osmišljen da bude izuzetno pokretan i može se brzo rasporediti putem vazdušnog ili kopnenog transporta. Koristi ga američka vojska, američki marinci i neke međunarodne vojske pod komandom SAD. Sistem je korišćen u borbenim dejstvima u Avganistanu, Iraku i Siriji, kao i u podršci operacijama koje nazivaju humanitarnim.

Ukupno gledano, HIMARS je visoko efikasan i svestran artiljerijski sistem koji pruža preciznu vatrenu podršku na dugim daljinama za podršku kopnenim snagama u različitim operacijama.

Američki zvaničnici su u više navrata opisali sposobnost Ukrajine da integriše i primeni ovaj sisteme kao bitnu stavku na frontu, omogućavajući ukrajinskoj vojsci da napadne ruske komandne lokacije i skladišta snabdevanja daleko iza linija fronta.

Ruski odgovor na HIMARS je raketni sistem Tornado-S. Sličan je HIMARS-u ali može da pogodi protivničke pozicije na većim dometima, unutar neprijateljskih teritorija.

Pored ruskog odgovora postoji i ukrajinski sistem za koji mnogi smatraju da je bolji od HIMARS-a. ”Oljha” (srpski Jova) je ukrajinski reaktivni višecevni raketni sistem (RSZO, MLRS) sa novom upravljivom municijom, a kreiran je korišćenjem nekih elemenata sovjetske MLRS 9K58 ”Smerč”.

Prošle godine Holandija se ipak odlučila za PULS raketne sisteme tvrdivši da su sposobniji od HIMARS-a.

M270 MLRS (Multiple Launch Rocket System)

U pitanju je mobilni artiljerijski raketni sistem koji se koristi za lansiranje nevođenih raketa i vođenih raketa zemlja-zemlja. Ovaj sistem je prvobitno razvijen od strane SAD-a i trenutno je u upotrebi u različitim vojnim snagama širom sveta. 

M270 ima modularni lansirni sistem koji može nositi više vrsta raketa, uključujući nevođene rakete i vođene rakete zemlja-zemlja. Tipičan lansirni kontejner može nositi 12 raketa. M270 koristi različite vrste raketa uključujući MLRS (M31 GMLRS) sa dometom od nekoliko desetina kilometara.

GMLRS su precizne rakete koje mogu biti opremljene različitim bojevim glavama, uključujući i takozvane “Unitary” bojeve glave i bojeve glave sa poddeljenim efektom.

M270 je montiran na mobilnom  vozilu koje mu omogućava brzu relokaciju na različite lokacije.  Vozilo ima široku pokretljivost na različitim vrstama terena, što ga čini korisnim za različite taktičke situacije.

M270 ima modularni lansirni sistem koji može nositi više vrsta raketa, uključujući nevođene rakete i vođene rakete zemlja-zemlja. Sistem za lansiranje raketa integriše se sa komandnim i kontrolnim sistemom koji omogućava precizno određivanje ciljeva i upravljanje lansiranjem raketa.

M270 MLRS se koristio u različitim sukobima i vojnim operacijama širom sveta, uključujući Zalivski rat, ratove na Balkanu, Avganistan i Irak. 

Tokom vremena, M270 je prošao kroz različite modernizacije kako bi se održala njegova operativna efikasnost i usklađivanje sa savremenim vojnim standardima.