Ajnštajnovo pismo Ruzveltu u kome govori o pretnji od nuklearne bombe ide pod aukcioni čekić

Pismo na dve stranice koje je napisao Albert Ajnštajn u kojem upozorava Frenklina Ruzvelta da bi nacistička Nemačka mogla da upotrebi nuklearno istraživanje za izradu atomske bombe biće na aukciji Christie’s u septembru.

Očekuje se da će cena pisma biti između 4 i 6 miliona dolara.

U pismu, jednom od dva koja je teoretski fizičar napisao u loži na severnoj obali njujorškog Long Ajlenda sa mađarskim fizičarem Leom Szilardom, Ajnštajn je upozorio da nemačka vlada aktivno podržava nuklearna istraživanja i da može da napravi „ekstremno moćne bombe” poput onih koje su na kraju zaista upotrebljene ali od strane SAD na kraju Drugog svetskog rata.

Ajnštajn je pozivao američku vladu da pokrene sopstveni nuklearni program. Ruzvelt je odgovorio osnivanjem komisije koja je bila preteča projekta Menhetn Roberta Openhajmera, koja je razvila dve bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki u Japanu, na kraju Drugog svetskog rata, u činu koji se smatra uvođenjem nuklearnog doba.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, pismo je zapravo napisao Silard uz pomoć drugih naučnika, ali ga je potpisao Ajnštajn, koji je, kao jedna od najvećih naučnih ličnosti svih vremena, najverovatnije privukao pažnju američkog predsednika.

Pismo se čuva u Ruzveltovoj biblioteci i muzeju u Hajd parku u Njujorku. Druga verzija pisma bila je u kolekciji ekscentričnog suosnivača Majkrosofta Pola Alena.

Mark Porter, predsednik Christie’s Amerika, rekao je za Gardijan da je Alen “nesumnjivo znao da je ovo jedan od najvažnijih dokumenata 20. veka , i da ovo nije vrsta stvari koju jednostavno visi na vašem ranom stolu”.

Prema izveštaju Gardijana, Alen je pismo čuvao pažljivo i dalje od sunčeve svetlosti.

Pismo od 2. avgusta 1939. godine, samo nekoliko dana pre nego što je Nemačka napala Poljsku, počelo je: „Gospodine, nedavna istraživanja nuklearne fizike omogućila su pretvaranje uranijuma u ​​novi i važan izvor energije.”

„U velikoj količini uranijuma mogla bi biti izazvana nuklearna lančana reakcija, a ovaj novi fenomen bi takođe doveo do izgradnje bombi“, napisao je Ajnštajn.

Nuklearna reakcija sada zaokuplja Alenovog Microsoft partnera Bila Gejtsa, koji je nedavno najavio planove da uloži milijarde dolara u projekat nove generacije nuklearne elektrane u Vajomingu.

Koliko je nuklearno oružje razorno?

Nuklearno oružje je dizajnirano da izazove maksimalnu devastaciju.

Obim uništenja zavisi od niza faktora, uključujući veličina bojeve glave, visinu na kojoj ona detonira i lokalne sredine. No, i najmanja bojeva glava mogla bi da izazove ogroman gubitak života i trajne posledice.

Američka bomba koja je tokom Drugog svetskog rata ubila do 146.000 ljudi u Hirošimi bila je od 15 kilotona a današnje nuklearne bojeve glave su veće i od 1000 kilotona.

Skoro je sigurno da u zoni neposrednog nukearnog udara niko ne bi preživeo eksploziju. Nakon zaslepljujućeg bljeska, postoji ogromna vatrena lopta i udarni talas uništavaju zgrade i infrastrukturu na nekoliko kilometara.

Šta zapravo znači „nuklearno odvraćanje“ i da li je funkcionisalo?

Argument za održavanje velikog broja nuklearnog oružja je da tako imate sposobnost da potpuno uništite neprijatelja i tom činjenicom ga odvraćate od napada. 

Najpoznatiji izraz za ovo je postao obostrano osigurano uništenje (Mad). Iako je bilo mnogo nuklearnih proba i stalnog povećanja njihove tehničke složenosti i razorne moći, nuklearno oružje nije korišćeno u oružanom sukobu od 1945. godine.

Većina nuklearnih zemalja priznaje nuklearno oružje samo kao sredstvo odvraćanja i navode četiri slučaja njegove upotrebe:

• lansiranje balističkih projektila na teritoriju zemlje ili saveznike,
• upotreba nuklearnog oružja ili drugih vrsta oružja za masovno uništenje protiv zemlje ili njenih saveznika,
• napad na kritične vladine ili vojne objekte zemlje koji bi ugrožavali nuklearnu sposobnost zemlje,
• kao i agresija na zemlju upotrebom konvencionalnog naoružanja kojom bi bila ugrožena i sama egzistencija države.

Koliko treba da budemo zabrinuti?

Verovatnoća nuklearnog sukoba je možda malo porasla, ali je i dalje niska. Čak i ako je neka pretnja zamišljena kao upozorenje, a ne kao signal bilo kakve trenutne želje za upotrebom oružja, uvek postoji rizik od pogrešne procene jedne od strana ili ako događaji izmaknu kontroli.

Ponavljamo, SAD ostaje jedina zemlja u istoriji čovečanstva koja je upotrebila nuklearno oružje.