Novi udar vazdušne super-bombe FAB-3000 od tri tone zabeležen na videu u pravcu Harkova

Po drugi put za dva dana, Oružane snage Rusije su ponovile testiranje i upotrebile super-moćnu vođenu bombu FAB-3000 sa dodatim UMPK kompletom.

Vazdušna bomba od tri tone korišćena je protiv položaja Oružanih snaga Ukrajine (OSU) i Nacionalne garde Ukrajine (NGU) u Lipcima, u oblasti Harkov.

Kao što vidimo, usled udara, deo zgrade je srušen, što je prema tvrdnjama pojedinih ruskih izvora dovelo do stradanja više od 70 vojnika Oružanih snaga Ukrajine i NSU.

Upotreba tako moćne municije pokazuje značajnu eskalaciju upotrebe preciznog i razornog oružja na frontu, međutim ni ovoga puta kao ni prvog bomba je promašila metu za nekoliko metara.

FAB-3000, opremljen sistemom kontrole i korekcije UMPK, ima visoku preciznost, što ga čini efikasnim za uništavanje velikih utvrđenih ciljeva. Napad u Lipcima naglašava želju ruskih snaga da nanesu maksimalnu štetu Kijevu koristeći i brzo adaptirajući savremena tehnološka rešenja.

Dva dana ranije, Vazdušno-kosmičke snage (VKS) Rusije su po prvi put u praksi upotrebile ovu kliznu municiju velikog kalibra. Navodno ista lokacija ukrajinskih trupa u zoni operacija ruske grupe trupa Sever je tada pogođena bombom FAB-3000 sa upravljačko-korekcionim modulom (UPMK).

Sudeći po snimcima, ruski inženjeri su zaista uspeli da naprave kontrolno-korekcionu jedinicu za ovu izuzetno ubojitu bombu. Ruska avijacija je ušla u sukob u Ukrajini bez kliznih bombi, pa je zbog toga počela da trpi gubitke, pokušavajući da izvodi vazdušne udare običnim slobodno padajućim bombama, pa čak i sa malih visina. Pojava kontrolno-korekcionih jedinica drastično je uticala na tok sukoba.

Bomba FAB-3000 od čak tri tone sadrži 1400 kg eksploziva, a preostalih 1600 kg pada na liveno telo bombe. Liveno telo se prilikom detonacije drobi i pretvara u destruktivne elemente. Fragmenti velike frakcije su u stanju da sruše čak i male zgrade, a da ne spominjemo opremu ili municiju koja se nalazi kako u zgradi tako i na otvorenom.

Uzimajući u obzir činjenicu da je bomba FAB-3000 opremljena univerzalnim modulom za planiranje, njena preciznost je značajno povećana. Pomoću navigacione jedinice, FAB-3000 se može „poslati“ na cilj sa odstupanjem od 5-20 m.

Uzimajući u obzir snagu bojeve glave, pomeranje u odnosu na metu nije bitno za vreme detonacije. Stoga, kada su visoko zaštićeni objekti u industrijskim zonama oštećeni, korisnost upotrebe FAB-3000 je nesporna.

Glavni problem sa vazdušnom bombom je masa. Teška 3 tone, frontalni bombarderi Su-34 mogu nositi samo jednu takvu vazdušnu bombu. Ovo značajno povećava zahteve za UMPK elektronikom i zahteva dobijanje tačnih obaveštajnih informacija o meti na kojoj će bomba biti upotrebljena.

Štaviše, da bi se obezbedio veliki domet oslobađanja i tačnost jedrenja FAB-3000, UMPK modul u odnosu na onaj montiran na manjim bombama mora biti znatno veći, treba imati površinu krila, kao i veću površinu aerodinamičkih kontrolnih površina, što značajno povećava radarski potpis bombi i njenih nosača.

Tokom jedne borbene misije, posada aviona može da pogodi samo jednu metu. Ovo značajno smanjuje mogućnosti i smanjuje fleksibilnost operativno-taktičke avijacije u poređenju sa upotrebom dve do četiri avionske bombe FAB-1500 na suspenzijama jednog Su-34. Takođe korišćenjem više FAB-1500 za isto toliko puta povećavate šanse za preciznim uništenjem odabrane mete.

Da bi se destvovalo na nekoliko super-bombi, njih bi morao da nosi bombarder dugog dometa Tu-22M3, koji je zbog većeg radarskog traga koji ostavlja mnogo ranjiviji na sisteme protivvazdušne odbrane Ukrajine.

Može li se FAB-3000 sa UMPK lansirati sa zemlje iz najvećeg na svetu višestrukog lansera KN-25 600 mm?

Za lansiranje bi se mogao koristiti MLRS ultra velikog kalibra, nešto poput severnokorejskog KN-25 kalibra 600 mm.

Opremljene oblogom i kompletom preklopnih krila, teške avio-bombe se teoretski mogu postavljati na mlazne pojačivače i lansirati na metu sa zemlje iz mobilnih sistema, bez dovođenja u opasnost aviona i njihovih pilota, što će biti relevantno nakon što Oružane snage Ukrajine dobiju lovce F-16 i Mirage-2000, kao i AWACS avione švedske proizvodnje.

KN-25 se smatra jednim od najmoćnijih artiljerijskih sistema koji mogu da lansiraju laserski vođene rakete kao i balističke rakete kratkog dometa. Opisan je kao superkalibarski MLRS (višestruki raketni sistem).

MLRS KN-25 kalibra 600 mm, je u suštini višecevni operativno-taktički sistem. KN-25 se izrađuje u verzijama sa četiri i šest lansera, a vođenim projektilima može nanositi udare po ciljevima udaljenim do 380 km.

Projektil KN-25 ima prečnik od 600 mm, dugačak je oko 8,2 m i težak oko 3 tone. Raketa ima domet do 400 km. U pitanju je najveći MLRS na svetu.

Poređenja radi, sovjetski sistem „Točka-U“ ispaljivao je samo jednu raketu i to maksimalno do 120 kilometara. Prvi testovi ispaljivanja KN-25 obavljeni su 2019. i 2020. godine.

Prvi testovi ispaljivanja raketa KN-25 obavljeni su sa guseničarske šasije na sličan način kao na guseničarski Pukguksong-2, KN-23, severnokorejski taktička balistička raketa na čvrsto gorivo.

Početkom ove godine iz Seula su tvrdili da je Rusija dobila od Severne Koreje KN-25 sisteme kao i balističke rakete kratkog dometa KN-23.