Rusija i Belorusija počele su drugu fazu vojnih nuklearnih vežbi. Obuka u upotrebi taktičkog (nestrateškog) nuklearnog naoružanja treba da dovede „do spremnosti da se obezbedi suverenitet i teritorijalni integritet države Unije Rusije i Belorusije“.
Rusija svojom teritorijom smatra neke regione istočne Ukrajine i aneksirano ukrajinsko poluostrvo Krim.
Belorusija je u ponedeljak saopštila da njena vojska učestvuje u drugoj fazi ruskih vežbi koje je naredio predsednik Vladimir Putin da vežbaju raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja.
Prema izveštaju ruskog Ministarstva odbrane, koji citira Rojters, svrha vojne vežbe je priprema armija obe zemlje za borbenu upotrebu taktičkog nuklearnog oružja.
„Reč je o dostupnosti ljudstva i tehnologije za borbenu upotrebu nestrateškog nuklearnog naoružanja Rusije i Belorusije za obezbeđivanje bezuslovnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Unije“, rekao je beloruski ministar odbrane general-potpukovnik Viktor Hrenin.
„Sada smo, više nego ikada, odlučni da odgovorimo na sve pretnje i našoj zemlji i državi Unije“ između Rusije i Belorusije, rekao je on.
Zapadni stručnjaci smatraju da je nuklearno naoružavanje Belorusije deo strategije Moskve da drži Poljsku pod kontrolom.
Prema apsolutno suludom scenariju koji propagiraju duboko ostrašćeni zapadni izvori bi beloruska vojska izvršila invaziju na Litvaniju kako bi osigurala “svoju oblast u blizini koridora Suvalki” (a na sve to navodno koristeći mogući međunarodni kontekst u kojem bi NATO i SAD oklevali i ne bi odmah primenile član 5).
Poljska bi se tada našla u velikoj dilemi: ili vojno pomoći baltičkoj državi rizikujući da Lukašenko napadne njih, ili čekati zajedničku odluku Alijanse, a odlaganje bi moglo značiti gubitak zajedničke granice sa Litvanijom.
Moskva i Minsk započeli drugu fazu nuklearnih vežbi
Ministarstvo odbrane Rusije je 21. maja proglasilo početak prve etape ranije najavljenih vežbi upotrebe nestrateškog nuklearnog naoružanja. One su se održale u Južnom vojnom okrugu Ruske Federacije.
Prva faza vežbi održana je prošlog meseca na jugu Rusije, za šta su zapadni analitičari rekli da je Putinov signal upozorenja da odvrati Zapad od produbljivanja pomoći Kijevu u ratu u Ukrajini.
Prema rečima načelnika Vazduhoplovstva Belorusije Leonida Davidoviča, beloruski vojnici su završili pun ciklus obuke za upotrebu nestrateškog nuklearnog naoružanja. “Posade su spremne, inženjeri i tehničari takođe, avioni su već odavno spremni”, rekao je Davidovič 2. juna.
Beloruski ministar odbrane general-potpukovnik Viktor Hrenin rekao je da su vežbe proaktivna mera za „povećanje naše sposobnosti“ da koristimo takozvano oružje za odmazdu.
Manevri će imati treću fazu, takođe uz učešće vojski obe države.
Pripreme za vežbe taktičkog naoružanja Rusija je već najavila 6. maja. Prema tadašnjoj izjavi Kremlja, to je bila reakcija na izjavu nekih zapadnih političara o „spremnosti ili čak nameri“ da se pošalju naoružane vojne jedinice da pomognu Ukrajini u odbrani od ruske oružane agresije.
Taktičko i nestrateško nuklearno oružje
Glavna vest je da ove vežbe uključuju ne samo taktičko, već i nestrateško nuklearno oružje. To će omogućiti trupama da u praksi provere efikasnost i koordinaciju različitih vrsta trupa u radu sa nestrateškim nuklearnim oružjem.
Taktičko nuklearno oružje se tradicionalno koristi za gađanje ciljeva u ograničenom području unutar teatra operacija, dok nestrateško oružje može dosegnuti ciljeve udaljene do 5.000 km, pokrivajući, dakle, čitavu Evropu.
Razlika između ovih vrsta naoružanja je značajna, jer određuje radijus moguće upotrebe i strateške ciljeve.
Taktičko nuklearno oružje se odlikuje smanjenom snagom i koristi se za uništavanje velikih ciljeva i koncentracija neprijateljskih snaga na frontu i u neposrednoj pozadini.
Ova vrsta oružja može biti u obliku bombi, artiljerijskih granata, nagaznih mina, dubinskih bombi, torpeda sa bojevim glavama, granata za raketne sisteme zemlja-vazduh i projektila kratkog dometa.
Istorijska pozadina i odgovor na zapadne pretnje
Prema izjavama koje stižu iz Rusije, čini se da su akcije Moskve na međunarodnoj sceni odgovor na nedavne akcije SAD, uključujući njeno povlačenje iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa 2019. godine.
To je, kako navode, podstaklo razvoj novih vrsta oružja sposobnog da pruži jednak otpor svojim zapadnim kolegama.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izneo je ključne oblasti razvoja naoružanja, uključujući kopnene verzije raketnih sistema sa krstarećim raketama Kalibar i hipersoničnim projektilima Cirkon.
Ovi sistemi su ranije bili ograničeni Ugovorom o INF-u, ali su sada dobili zeleno svetlo za dalji razvoj i primenu.
Nova diskusija uključuje i mogućnost tajnog raspoređivanja raketnih sistema, što bi moglo radikalno da promeni trenutni odnos snaga. Takve akcije će nesumnjivo eskalirati tenzije i zahtevati od Zapada da se ponaša opreznije prema Moskvi.
