Rusi počeli vežbe nuklearnim Cirkonima, Iskanderima, Kalibrima i Kindžalima u blizini ukrajinske granice

Ministarstvo odbrane Rusije je 21. maja proglasilo početak prve etape ranije najavljenih vežbi upotrebe nestrateškog nuklearnog naoružanja. One će se održati u Južnom vojnom okrugu Ruske Federacije.

Ministarstvo odbrane je vežbe nestrateškog nuklearnog naoružanja najavilo još 6. maja, međutim tačan datum se nije znao do sada.

Vežbe su pokrenute po direktnom nalogu predsednika Vladimira Putina. Izjave o održavanju vežbi Oružanih snaga Rusije uz simulaciju taktičkog nuklearnog naoružanja izazvale su ozbiljne reakcije, naglašavajući spremnost Moskve da demonstrira svoju vojnu moć.

Generalštab Oružanih snaga Rusije započeo je prvu fazu vežbi pripreme i razmeštanja nestrateškog nuklearnog naoružanja. U vežbama učestvuju raketne formacije Južnog vojnog okruga, kao i avijacija Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije.

Tokom vežbi, raketne snage odrađuju zadatke nabavke specijalne municije za komplekse Iskander i opremanja njome lansirnih raketa, zatim prelazak na predviđeni položaj za lansiranje.

Jedinice Vazdušno-kosmičkih snaga takođe uvežbavaju raspoređivanje specijalne municije, opremajući ih avijacijskim projektilima, uključujući i rakete „Kindžal“, sa naknadnim odlaskom u patrolnu oblast.

Ministarstvo odbrane Rusije podelilo je snimke vežbi koje su u toku:

„Kako je ranije saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, vežba ima za cilj da održi spremnost ljudstva i opreme jedinica borbene upotrebe nestrateškog nuklearnog naoružanja za odgovor i da bezuslovno obezbedi teritorijalni integritet i suverenitet ruske države kao odgovor na provokativne izjave i pretnje pojedinih zapadnih zvaničnika protiv Ruske Federacije“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

Južni vojni okrug se nalazi u zapadnom delu Ruske Federacije, odmah pored teritorija pod ukrajinskom kontrolom. Ovo je jasan znak Kijevu i NATO-u, koji bi mogli da posmatraju moguće posledice svoje politike usmerene na eskalaciju sukoba protiv Rusije.

Taktičko i nestrateško nuklearno oružje

Glavna vest je da vežba uključuje ne samo taktičko, već i nestrateško nuklearno oružje. To će omogućiti trupama da u praksi provere efikasnost i koordinaciju različitih vrsta trupa u radu sa nestrateškim nuklearnim oružjem.

Taktičko nuklearno oružje se tradicionalno koristi za gađanje ciljeva u ograničenom području unutar teatra operacija, dok nestrateško oružje može dosegnuti ciljeve udaljene do 5.000 km, pokrivajući, dakle, čitavu Evropu.

Razlika između ovih vrsta naoružanja je značajna, jer određuje radijus moguće upotrebe i strateške ciljeve.

Taktičko nuklearno oružje se odlikuje smanjenom snagom i koristi se za uništavanje velikih ciljeva i koncentracija neprijateljskih snaga na frontu i u neposrednoj pozadini.

Ova vrsta oružja može biti u obliku bombi, artiljerijskih granata, nagaznih mina, dubinskih bombi, torpeda sa bojevim glavama, granata za raketne sisteme zemlja-vazduh i projektila kratkog dometa.

Koliko je nuklearno oružje razorno?

Nuklearno oružje je dizajnirano da izazove maksimalnu devastaciju.

Obim uništenja zavisi od niza faktora, uključujući veličina bojeve glave, visinu na kojoj ona detonira i lokalne sredine. No, i najmanja bojeva glava mogla bi da izazove ogroman gubitak života i trajne posledice.

Bomba koja je tokom Drugog svetskog rata ubila do 146.000 ljudi u Hirošimi bila je od 15 kilotona a današnje nuklearne bojeve glave su veće i od 1000 kilotona.

Skoro je sigurno da u zoni neposrednog nukearnog udara niko ne bi preživeo eksploziju. Nakon zaslepljujućeg bljeska, postoji ogromna vatrena lopta i udarni talas uništavaju zgrade i infrastrukturu na nekoliko kilometara. 

Šta znači „nuklearno odvraćanje“ i da li je funkcionisalo?

Argument za održavanje velikog broja nuklearnog oružja je da tako imate sposobnost da potpuno uništite neprijatelja i tom činjenicom ga odvraćate od napada. 

Najpoznatiji izraz za ovo je postao obostrano osigurano uništenje (Mad). Iako je bilo mnogo nuklearnih proba i stalnog povećanja njihove tehničke složenosti i razorne moći, nuklearno oružje nije korišćeno u oružanom sukobu od 1945. godine.

Ruska politika takođe priznaje nuklearno oružje samo kao sredstvo odvraćanja i navodi četiri slučaja njegove upotrebe:

• lansiranje balističkih projektila na teritoriju Ruske Federacije ili njene saveznike,
• upotreba nuklearnog oružja ili drugih vrsta oružja za masovno uništenje protiv Ruske Federacije ili njenih saveznika,
• napad na kritične vladine ili vojne objekte Ruske Federacije koji bi ugrožavali nuklearnu sposobnost zemlje,
• kao i agresija na Rusku Federaciju upotrebom konvencionalnog naoružanja kojom bi bila ugrožena i sama egzistencija države.

U svakom članku o nuklearnom oružju, do sada, a i ubuće ćemo naglasiti da Sjedinjene Američke Države idalje ostaju jedina zemlja u istoriji čovečanstva koja je upotrebila nuklearno oružje.

Rusija ima najveći arsenal nuklearnog oružja na svetu

Nuklearno oružje postoji skoro 80 ​​godina i uglavnom je tretirano kao ”sredstvo odvraćanja” koje je garantovalo ravnotežu sila i garanciju nacionalne bezbednosti.

Stvaran broj nuklearnog oružja se uglavnom zasniva samo na procenama, ali, prema Federaciji američkih naučnika, Rusija ima 5977 nuklearnih bojevih glava, gde je uračunato i oko 1500 koje su ”penzionisane” i predviđene za deaktivizaciju i uništenje odnosno odlaganje.

Ono upotrebljivo (aktivno), znači oko 4500, uglavnom se se smatra strateškim nuklearnim oružjem – balističkim projektilima ili raketama, kojim se mogu gađati ciljevi na velikim udaljenostima. Ovo oružje se obično tretira kao potencijalno opasno za opšti nuklearni rat.

Ostale rakete se smatraju manje destruktivnim nuklearnim oružjem, namenjneim za upotrebu na kraćim distancama na kopnu i na okeanima. 

Ove procene ne znače da Rusija zaista ima vise hiljada nuklearnih projektila dugog dometa spremnih za upotrebu. Stručnjaci procenjuju da je oko 1500 ruskih bojevih glava trenutno „raspoređeno“ u kopnenim bazama, na bombardera ili na podmornicama.