Ukrajinci počinju da ugrožavaju Ruse sopstvenim vođenim bombama poput američkih JDAM i ruskih UMPK

Načelnik vazduhoplovne komande Oružanih snaga Ukrajine Sergej Golubcov izjavio je da Kijev razvija sopstveni analog ruskog UMPK (unifikovani modul planiranja i korekcije) i američkog JDAM-ER.

Prema rečima Golubcova, prva testiranja takvih modula trebalo bi da budu sprovedena „za nekoliko nedelja“.

Osim toga, ukrajinski general je izvestio o upotrebi vazdušnih bombi sa kasetnim bojevim glavama od strane Vazduhoplovstva, kao i o tome da Ukrajina sada koristi do 300 visokopreciznih avio-bombi mesečno (oko 10 puta manje od ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga). 

Posebna pažnja skrenuta je na integraciju francuskih preciznih bombi AASM-250 u dvomotrni aparat za blisku podršku i protivoklopnu borbu, Suhoj Su-25. Do sada se znalo za njihovu upotrebu samo na Su-27 i MiG-29, kao i o planovima za adaptaciju za Su-24M.

Na portalima su se pojavile fotografije ukrajinskih lovaca MiG-29 i Su-27 sa suspenzorima za francuske vođene bombe AASM-250 Hammer. Francuski ministar oružanih snaga Sebastijen Lekornu najavio je da se AASM prilagođavaju i za bombardere Su-24.

Lekornu je ranije već izjavio da je od januara 2024. planirano da se Ukrajini mesečno isporučuje po 50 avio-bombi AASM.

Početkom februara, francuski ministar je, odgovarajući na pitanja komisije Narodne skupštine, dodao da su ukrajinski avioni MiG-29 i Su-24M već modernizovani za ovaj tip avio-bombi.

Francusku porodicu AASM Hammer čine bombe težine 250, 500 i 1000 kg sa mogućnošću ugradnje raketnih pojačivača i različitih sistema za navođenje na cilj. Sada se zna da su suspenzori ugrađeni i na Su-27 koji ranije nisu bili deklarisani kao nosači ovih bombi.

Prema dostupnim podacima, Ukrajinci će mesečno moći da koriste do 50 ovakvih bombi. Bez obzira što je ovo daleko inferiornije od ruske dnevne upotrebe od 50 do 100 UMPK, treba reći da AASM imaju značajan domet i poztižu odličnu preciznost.

Očito je da uprkos zaostatku u visokopreciznom vazdušnom naoružanju, kako po broju samih vazdušnih bombi, tako i u njihovim nosačima, Ukrajinci na sve moguće načine pokušavaju da ostvare savremenu vazdušnu podršku na bojnom polju.

U tu svrhu se ne koriste samo razne zapadne avio-bombe (JDAM-ER, AASM), već pokušavaju da razviju i sopstvene analoge, kao i da prilagode postojeće zastarele avione savremenim bombama.  

Ruski analitičari su više puta pokretali pitanje potrebi prilagođavanja UMPK za Suhoj Su-25 kako bi se trenutno praktično neupotrebljiv avion, koji deluje isključivo iz neefikasne pozicije, transformisao u moderan nosač visokopreciznog oružja.

Rostec je prošle godine najavljivao neke planove za modifikaciju Su-25 za „savremena sredstva za uništavanje”, ali do sada se ništa nije dogodilo.

Novi problem za rusku stranu predstavlja citirana najava da će Ukrajinci početi da koriste krstareće rakete H-101 sa kasetnom bojevom glavom. Navodno, u do sada neviđenim H-101 primenjena je dvojna bojeva glava; klasična, visoko-eksplozivna, kombinovana sa glavom sa kasetnim punjenjem. 

Odsustvo kasetnih bojevih glava u ruskim krstarećim raketama dugog dometa, kao što su H-101 ili Kalibar, imalo je izrazito negativan uticaj na efikasnost raketnih napada na ukrajinske vazduhoplovne baze.

Ovo je primećeno još u prvim nedeljama neprijateljstava, kada je ukrajinska avijacija bila u najranjivijoj poziciji, sa sistemima protivvazdušne odbrane koji nisu mogli da obore čak ni neke od zastarelih projektila.

Ovakva situacija primoravala je Ruse da na svaki pojedinačni avion parkiran na aerodromima duboko u ukrajinskoj teritoriji lansiraju posebnu raketu. Takva gustina udara bila je nedostižna, pa su se udari izvodili sa samo nekoliko projektila po celom aerodromu, što nije dalo opipljive rezultate.

Isto je važilo i za ukrajinske položaje PVO raspoređene u dubini teritorije, koje Iskanderi i MLRS Tornado-S sa kasetnim bojevim glavama nisu mogli da dosegnu.

Efikasnost raketa sa kasetnim bojevim glavama pri udaru na aerodrome i položaje PVO mogla se sagledati u punom svetlu tek nakon početka upotrebe američkih MGM-140 ATACMS, odnosno ruskih Iskandera.

No, kako je napomenuto, njihov domet je bio ograničen na samo nekoliko stotina kilometara. Praktično, ova sredstva znatno su zaostajala za strateškim krstarećim raketama koje mogu da pogađaju ciljeve udaljene hiljadama kilometara.

Pojava krstarećih raketa dugog dometa sa kasetnim bojevim glavama u arsenalu ruske strateške avijacije mogla bi značajno proširiti listu efektivno pogođenih ciljeva, dodajući im avione koji se ne nalaze u stacionarnim betonskim sklonštima (ŽBU) i baterije PVO duboko na ukrajinskoj teritoriji.