NATO ima samo 2-3 godine da se pripremi pre nego što Rusija obnovi snage, tvrdi visoki norveški general

NATO ima samo dve do tri godine da se pripremi pre nego što Rusija povrati sposobnost da pokrene konvencionalni napad na alijansu, izvestio je 3. juna Blumberg, pozivajući se na generala Eirika Kristofersena, visokog generala Norveške.

Kristofersenove primedbe bile su poslednje u nizu sve mračnijih upozorenja zapadnih lidera i zvaničnika odbrane o pretnji koju predstavlja Rusija i trenutnom nedostatku spremnosti Evrope.

„U jednom trenutku neko je rekao da će trebati 10 godina (dok Rusija ne obnovi svoju ofanzivnu sposobnost), ali mislim da smo ponovo udaljeni manje od 10 godina zbog industrijske baze koja sada funkcioniše u Rusiji“, rekao je Kristofersen u svom doprinosu američkim medijima.

„Biće potrebno neko vreme, što nam sada, u naredne dve do tri godine, daje priliku da obnovimo naše snage, da obnovimo naše zalihe, dok podržavamo Ukrajinu.“

Za razliku od svojih severnih suseda Švedske i Finske, Norveška je članica NATO od osnivanja alijanse 1949. godine.

Norveška je povećala svoje izdatke za odbranu od početka ruskog rata punih razmera u Ukrajini i ima za cilj da dostigne 2% BDP-a 2024. godine, sa daljim povećanjem od 2,7% u 2030. BDP-u.

„Sada vidim prozor u kojem možemo da ispunimo zahteve oko kojih se dogovorio NATO , novu komandnu strukturu, nove strukture snaga, nove regionalne planove“, rekao je Kristofersen.

Za mnoge zapadne analitičare početna očekivanja i lakovernost Rusije tokom svoje operacije u Ukrajini ne samo da su ih iznenadili, već su predstavljali trenutak trijumfa.

Podjednako šokirani su bili ruski komandanti i ruski predsednik Vladimir Putin, koji su očekivali da u Kijevu ne postoji toliko jaka kontrola zapada, već, kao što su to učinili 2014. godine, mislili su da ni 2022. godine neće biti preteranog otpora.

U međuvremenu, Ukrajina, ohrabrena podrškom Sjedinjenih Država i satelita sa obećanjima o kontinuiranoj i dugoročnoj podršci, pokušala je da uzvrati, iskoristivši skoro deceniju obuke i naoružavanja koju je sistematski obezbeđivao NATO, koji su Ukrajince opremili sposobnošću da izdrže mnogo bolje vojno opremljene Ruse.

Nakon naglog odustajanja od već potpisanog dogovora o primirju u Turskoj, pa zatim ranim početnim uspesima u ponovnom preuzimanju izgubljene teritorije od Rusije, ukrajinska kontraofanziva je na kraju doživela potpuni debakl i pokrenula dalja previranja širom Zapada, a Rusija je polako, metodično, počela da konsoliduje svoje snage i proizvodnju naoružanja, duboko prevazivši očekivanja Zapada.

NATO formira kopnene koridore za prebacivanje američkih trupa u slučaju rata sa Ruskom Federacijom

Pored marginalnih izjava norveških vojskovođa, da je ovo prethodno napisano istina govori i najnoviji potez NATO.

Naime, Severnoatlantska alijansa priprema plan za prebacivanje svojih trupa na granice Rusije u slučaju mogućeg vojnog sukoba sa Ruskom Federacijom. Ovo prenosi britanski tabloid Dejli Telegraf, a kako se navodi u publikaciji, plan uključuje jedan glavni i četiri pomoćna pravca.

Glavna opcija za prebacivanje trupa alijanse podrazumeva iskrcavanje američkih trupa u luku Roterdam i njihovo prebacivanje u Poljsku preko teritorije Holandije i Nemačke železnicom.

“Posmatrajući i procenjujući ruske vojne akcije u Ukrajini, primetili smo da Rusija udara na ukrajinske logističke baze,” rekao je za britansko izdanje general-potpukovnik Aleksandar Solfrank, šef Zajedničke komande za podršku i logistiku NATO-a (JSEC).

Upravo tom okolnošću je objasnio potrebu da postoji nekoliko ruta za prebacivanje trupa. Uostalom, velike logističke baze alijanse u slučaju sukoba mogla bi da uništi ruska vojska.

Kako navodi Dejli Telegrad, za ovaj slučaj su već spremne četiri alternativne rute:

• Italija – Slovenija – Hrvatska – Mađarska,
• Grčka – Bugarska – Rumunija,
• Turska – Bugarska – Rumunija i
• Norveška – Švedska – Finska.

Prema planu NATO generala, ova činjenica garantuje alijansi izvesnu slobodu manevara, jer dejstva ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga, kao i verovatnoća raketnih napada ruske vojske, predstavljaju ozbiljnu pretnju.

Zanimljivo je da NATO priznaje da sistemi protivvazdušne odbrane kojima raspolaže alijansa neće biti dovoljni da odbiju mogući napad ruske vojske, kao i da oni ne mogu ništa da urade povodom toga. Bar za sada.

Postojeći sistemi protivvazdušne odbrane alijanse uvek će biti nedovoljni za zaštitu svih ključnih logističkih čvorišta i drugih važnih i ranjivih ciljeva u Evropi, tvrdi šef Zajedničke logističke komande NATO-a.