Kao odgovor na ATACMS, Rusi započeli hitan transfer baterija sistema PVO S-300V/V4 u zonu sukoba u Ukrajini

Prema najnovijim izveštajima, baterije ruskih protivvazdušnih raketnih sistema srednjeg i dugog dometa S-300V/V4 hitno se prebacuju u zonu sukoba u Ukrajini.

Transfer ovih protivvazdušnih raketnih sistema je hitan zbog njihovog visokog potencijala u suprotstavljanju operativno-taktičkim balističkim raketama MGM-140A/B ATACMS Block I/IA, koje predstavljaju značajnu pretnju u raketno opasnim područjima.

Ovi sistemi se mogu lako identifikovati po gornjim ivicama hardverskih blokova antenskih stubova višekanalnih stanica za navođenje raketa (MSNR) 9S32/M4 i programskih nadzornih radarskih stanica 9S19M2/M4 „Imbir-M4“ u sklopljenom položaju na železničkim peronima. Podatke o hitnom transferu daje medij “Rusko oružje”.

Jedna od ključnih prednosti sistema S-300V/V4 je programski nadzorni radar 9S19M2/M4, opremljen faznom antenskom rešetkom sa zadnjim napajanjem napajanim iz visokoenergetskog mikrotalasnog klistrona.

Ugao elevacije snopa ovog radara je 75 stepeni, instrumentalni domet je 175 km, a domet detekcije cilja sa efektivnom reflektujućom površinom (ERP) je oko 0,1-0,2 kvadratnih metara (ekvivalentno MGM-140B ATACMS Block IA) – do 80 km na visini leta od 50-40 km.

Na ovoj visini se hvata do 16 balističkih ciljeva i daje se oznaka cilja 6-kanalnim stanicama za navođenje raketa 9S32, koje hvataju ciljeve i distribuiraju ih do radarskih reflektora neprekidnog zračenja koji se nalaze na lanserima 9A82/M4 i 9A83/M4. Nakon toga se daju komande za sekvencijalno lansiranje dvostepenih protivvazdušnih vođenih raketa (SAM) 9M82/M4 i/ili 9M83M4.

Modifikacija S-300V4, opremljena radarima Imbir-M4 i 9S32M4, ima tri puta jače mikrotalasne klistrone i osetljivije prijemne putanje, što obezbeđuje detekciju raketa ATACMS na udaljenosti do 200-220 km.

Minimalni pojačivač slike otkrivenih i praćenih ciljeva je 0,02 kvadratna metra za S-300V i 0,01-0,015 kv metra za S-300V4. Brzine gađanja ciljeva su 2800 i 4500 m/s, respektivno.

Ciljni kanal vam omogućava da istovremeno presretnete do šest ciljeva po bateriji opremljenoj jednim MSNR 9S32M/4. Domet raketa 9M82MD i 9M83MD je 380, odnosno 150 km, za rane verzije sistema S-300V – 72 i 100 km.

Ove mere imaju za cilj da značajno povećaju efikasnost PVO u zoni neprijateljstava, obezbeđujući zaštitu od savremenih raketnih pretnji. Isporuke S-300V/V4 ukazuju na strateški pristup osiguravanju bezbednosti ruskih trupa i objekata u njihovoj operaciji u Ukrajini.

S-300V4 pogodak na 217 km

Upravo ovde spomenuta verzija PVO sistema S-300, S-300V4, dospela je na mnoge naslovne strane medija. Raketa iz ovog sistema oborila je dva ukrajinska aviona, Su-24 i S-27, odgovornih za nekoliko bombardovanja ruskih ciljeva u Belgorodskoj oblasti.

217 km je domet na kome su dve rakete pogodile dva borbena aviona. Ovo je „rekord za Rusku Federaciju“, pisali su tada mediji, podsećajući da je poslednji put sistem S-300 pogodio metu na udaljenosti od 150 kilometara.

S-300 ukratko

S-300 je sovjetski PVO raketni sistem razvijen kasnih 1970-ih. Jedan je od trenutno najrasprostranjenijih sovjetskih sistema PVO sa najmanje 17 korisnika.

S-300 ima kopnenu i pomorsku verziju. Jedna od kopnenih verzija, S-300PS/S-300PM, jedina je iz serije koja lansira rakete sa nuklearnom bojevom glavom.

S-300 se sastoji od šasije koja nosi četiri lansera sa po jednom raketom. Postoji druga šasija sa PESA (pasivno elektronsko skenirano polje) radarom priključenim na bateriju. S-300 ima integrisani sistem za upravljanje vatrom.

Osim jedne, sve ostale kopnene verzije S-300 su integrisane u šasiju sa točkovima. S-300V je integrisan na šasiju sa gusenicama. U zavisnosti od rakete koja se koristi, uz nekoliko izuzetaka, standardni raketni sistem S-300 ima domet od 100 do 300 km.

S-300V

S-300V 9K81 (NATO kodog imena Sa-12 (a-Gladijator/b-Džin) je raketni sistem protivvazdušne odbrane ruske proizvodnje postavljen na oklopno vozilo sa gusenicom. S-300V je dizajniran i proizveden od strane ruske odbrambene kompanije Antej.

Sufiks V se koristi za Vojsku (kopnene snage). Raketni sistem PVO S-300V je dizajniran da obezbedi protivvazdušnu odbranu operativnih snaga i ključnih vojnih i državnih objekata od masovnih napada taktičkim balističkim raketama, aerobalističkim i krstarećim raketama, strateškim i taktičkim avionima, kao i da angažuje letelice sa elektronskim protivmerama i drugih sredstava za vazdušne napade.

Postoje dve varijante lansera, 9A83 sa četiri kontejnersko-lanserne cevi raketa i 9A82 sa dve kontejnersko-lanserne cevi raketa. Ove cevi se podižu u vertikalni položaj za lansiranje projektila, a nose se horizontalno kada se lanser pomera. Radari su postavljeni na različitim pozicijama u zavisnosti koja je od ove dve varijante u pitanju.

Sistem S-300V je mobilni višekanalni raketni sistem zemlja-vazduh velikog dometa. Može da dejstvuje efikasnim raketama i pruži protivvazdušnu odbranu. Sistem ima visoku otpornost na ometanje, pa je stoga sposoban da angažuje vazdušne ciljeve u teškim okolnostima elektronskih protivmera i protivdejstvima, po bilo kom vremenu, danju i noću.

• S-300V2: nadogradnja sa poboljšanom sposobnošću akvizicije anti balističke rakete;
• S-300V3: nadogradnja sa raketama proširenog, duplo većeg dometa;
• S-300V4: je duboka modernizacija sa poboljšanjima u odnosu na S-300V3, pružajući do čak 2-3 puta veću sposobnost od ranijih varijanti.