Redak prizor: Ruski lanser S-400 uništen američkim projektilima ATACMS, baš kada je lansirao rakete [VIDEO]

Oružane snage Ukrajine izvršile su brz napad na ruski protivvazdušni sistem S-400 Trijumf koji su Rusi postavili u regionu Donjecka.

Prema ukrajinskim medijima, napad je izveden balističkim projektilima ATACMS.

Na društvenim mrežama objavljena je serija slika i video materijala koji pokazuju rezultat rada ukrajinske vojske koja upravlja raketnim sistemima, koji su pogodili prilično skupu i važnu metu, lanser protivvazdušnog raketnog sistema S-400.

Slike i video snimci zaista pokazuju oštećenja na komponentama sistema S-400 i raketnog motora ATACMS.

“Ovo je trenutak kada je ruska baterija S-400 uništena raketnim napadima ATACMS koje su pokrenuli Ukrajinci. Sistemi S-400, raspoređeni u gradu Mospojne u Donjeckoj oblasti, pokušali su da obore rakete ATACMS, ali nisu uspeli”, stoji u izveštaju ukrajinskih medija.

Prema nepotvrđenim izveštajima, dva lansera S-400 su uništena, jedan je oštećen, a uništeni su radarski i kontrolni centar 96L6, sve ključne komponente ovog sistema za koji se smatra da je među najboljim na svetu.

Ako su radar i komandno mesto uništeni, može se govoriti o efikasnoj neutralizaciji cele protivvazdušne baterije, pošto je bez njih nemoguće delovati.

Sam sistem se nalazio u blizini aerodroma Mospino, koji je udaljen oko 40-50 kilometara od linije fronta.

Iako nema informacija o broju izgubljenih života, da su izbegnuta stradanja se čini malo verovatnim s obzirom na to koliko je moćna bila eksplozija. Sam napad je izveden preključe, 22. maja, foto i video materijal se pojavio juče.

Sistem S-400 nalazio se 40 km iza linije fronta. Na ovoj udaljenosti, ruski sistem je bio u dometu ne samo ATACMS, već i GMLRS municije koja ima domet do 80 km, ako je lansirana iz oblasti što je bliže liniji fronta. Dakle, sa ruske strane za delovanje i preduzet rizik je odgovoran ljudski faktor.

Tako su, prema objavljenim informacijama, 22. maja oko 12.50 ukrajinske snage izvele raketni napad na poziciju ruskog sistema S-400 u blizini aerodroma Mospino, koji se nalazi u Donjeckoj oblasti.

Prema izvoru, napad na raspoređeni kompleks izveden je uz pomoć 5 operativnih taktičkih balističkih projektila ATACMS, koje je Ukrajina dobila od Sjedinjenih Država u okviru vojne pomoći.

O ATACMS ukratko

ATACMS (Army Tactical Missile System) je raketa zemlja-zemlja razvijena od strane američke kompanije Lockheed Martin.

Sistem je dizajniran da obezbedi vojsci Sjedinjenih Država mogućnost preciznog udara velikog dometa na različite ciljeve.

Njihov glavni cilj je da obezbede stratešku mobilnost i brz odgovor na promene uslova borbe. ATACMS je opremljen raznovrsnom municijom, uključujući kasetne bojeve glave za višeciljno dejstvo, kao i vođene bojeve glave za precizno gađanje strateških ciljeva. Dakle, sistem je multifunkcionalno oružje koje je prilagodljivo različitim scenarijima borbe.

Raketni sistem ATACMS ima domet do 300 kilometara i sposoban je da pogodi ciljeve kao što su koncentracije neprijateljskih trupa, oklopna vozila i razne građevine. Raketa je vođena GPS-om i ima visok stepen preciznosti, sa verovatnoćom greške manjom od 10 metara u prečniku.

ATACMS se može ispaliti iz raketnog sistema za više lansiranja M270 (MLRS) i raketnog sistema visoke pokretljivosti M142 (HIMARS). Dakle, nema dodatne obuke, u pitanju su sistemi koje ukrajinske trupe već koriste.

ATACMS lansirni kontejner ima poklopac sa šest krugova poput standardnog poklopca MLRS rakete, ali sadrži samo jednu raketu te identičan obrazac čini da je za neprijateljske obaveštajne službe izazovnije da ga izdvoje kao metu visoke vrednosti.

Dosadašnja primena ATACMS-a

ATACMS projektili su korišćeni u raznim vojnim sukobima, uključujući prvi i drugi Zalivski rat. Tokom borbenih operacija 1991. i 2003. godine, SAD su koristile rakete ATACMS za uništavanje strateških ciljeva u Iraku.

Operativno taktička raketa je takođe korišćena tokom vojne operacije Sjedinjenih Država u Avganistanu. Istovremeno, OTR su korišćeni tokom borbenih operacija u Siriji i Iraku, posebno tokom operacija protiv islamskih terorista.

U ovim sukobima, raketni sistem je korišćen za gađanje različitih ciljeva, uključujući koncentraciju neprijateljskih trupa, oklopna vozila i zgrade. Za vreme američkog rata u Iraku ispaljeno je više od 450 ATACMS.

S-400 Trijumf

Na našoj listi najboljih PVO sistema na svetu, S-400 zauzima prvo mesto.

S-400 Trijumf, ranije poznat kao S-300 PMU-3, je sistem protivvazdušnog naoružanja koji je 1990-ih u Rusiji razvio Centralni konstruktorski biro Almaz kao modernizacija porodice S-300. U službi je Oružanih snaga Ruske Federacije od 2007. godine. 

S-400 koristi četiri rakete: veoma dugog dometa 40N6 (400 km), dugog dometa 48N6 (250 km), srednjeg dometa 9M96E2 (120 km) i 9M96E kratkog dometa (40 km). Čak i The Economist je 2017. opisao S-400 kao „jedan od najboljih sistema protivvazdušne odbrane trenutno postojećih“.

Jedan sistem koji sadrži do 8 divizija može da kontroliše do 72 lansera, sa maksimalno 384 projektila (uključujući rakete sa dometom manjim od 250 km). Rakete se lansiraju pomoću gasnog sistema iz lansirnih cevi do 30 metara u vazduh pre nego što se raketni motor zapali, čime se povećava maksimum i smanjuje minimalni domet.

U aprilu 2015. izvedena je uspešna probna raketna testiranja na meti u vazduhu na udaljenosti od 400 km; 40N6 dugog dometa možda mogu da drže samo dve rakete umesto tipičnih četiri zbog svoje veće veličine. Drugi test je zabeležio raketu 9M96 pomoću aktivnog radara za samonavođenje, koja je dostigla visinu od 56 km. Sve rakete su opremljene bojevom glavom usmerenom na eksploziju, što povećava verovatnoću potpunog uništenja ciljeva.

Ruske protivvazdušne raketne trupe su 2016. godine dobile nove vođene rakete za sisteme PVO S-300 i S-400. Protivvazdušni raketni sistem dizajniran za uništavanje aviona, krstarećih i balističkih projektila, može se koristiti i protiv kopnenih ciljeva. S-400 je sposoban da presreće krstareće rakete u dometu od oko 40 km.

Radar i oprema 96L6I rade odvojeno (100 metara), izvozna verzija 96L6E2 ima mogućnost praćenja maksimalno 100 ciljeva. Maksimalna visina za otkrivanje cilja je 100 km i to sa svih strana. Sposobnost detekcije krstarećih projektila i stelt.