5 najboljih PVO sistema na svetu

U poslednjih godinu dana u svetu vojne industrije se intenzivno govori o sistemima PVO koje su razvile različite zemlje širom sveta. Sukob u Ukrajini koji traje skoro godinu dana je izgleda katalizator za ovu pojavu.

Takođe, svi čitamo da napetost u Pojasu Gaze nije splasnula, ni sada, niti se očekuje da će se to desiti u narednim godinama. Takođe tu su tenzije na Tajvanu, rat u Jemenu itd…

U nastavku vam pružamo našu rang listu 5 najboljih protivvazdušnih raketnih sistema na svetu.

5. Kineski protivvazdušni raketni sistem dugog dometa FD-2000 (HQ-9)

Protivvazdušni raketni sistem velikog dometa HQ-9 je dizajniran da uništava neprijateljske avione, krstareće rakete i helikoptere na svim visinama njihove borbene upotrebe, danju i noću u svim vremenskim uslovima.

HQ-9 je najnapredniji primer treće generacije kineskih protivvazdušnih raketnih odbrambenih sistema i odlikuje se visokom borbenom efikasnošću u složenom okruženju ometanja.

HQ-9 je prvi kineski kompleks sa sposobnošću presretanja taktičkih balističkih projektila klase zemlja-zemlja.

U martu 2009. godine na Južnoafričkoj izložbi vazduhoplovstva i odbrane u Kejptaunu, CPMIEC je predstavio varijantu kompleksa FD-2000, dizajniran za uništavanje aviona za radarsko izviđanje velikog dometa i drugih ciljeva. Raketni kompleks FD-2000 je opremljen pasivnom radarskom glavom za navođenje. Serijska proizvodnja kompleksa FD-2000 još nije počeka zbog nedostatka narudžbi od stranih kupaca.

4. Američki MM-104 „Patriot“

„Patriot“ je dizajniran da pokrije velike administrativne i industrijske centre, pomorske i vazdušne baze od mnogih postojećih sredstava vazdušnog napada pred snažnim elektronskim protivmerama neprijatelja. Kompleks je sposoban da istovremeno detektuje i identifikuje više od 100 vazdušnih ciljeva, kontinuirano prati osam njih, a priprema početne podatke za ispaljivanje, lansiranje i uperi do tri rakete na svaki cilj.

Razvoj kompleksa započet je 1963. godine kako bi se zamenili sistemi protivvazdušne odbrane prethodne generacije. Prvi letni test rakete obavljen je u februaru 1970. godine, a 11. januara 1974. godine prva raketa je izvršila manevre navođenja za komande koje dolaze sa zemaljskog radara. Kompleks je usvojila američka vojska još 1982. godine.

Protivvazdušna baterija uključuje 4-8 lansera sa po četiri projektila na svakom. Baterija je najmanja taktička podjedinica, koja može samostalno da izvrši borbenu misiju.

SAM „Patriot“ ima visoke borbene sposobnosti, u službi je Sjedinjenih Država a smatra se perspektivnim kompleksom za opremanje oružanih snaga drugih zemalja NATO-a.

3. Francusko-italijanski kompleks SAMP-T (Eurosam)

Kompleks SAMP-T (EUROSAM Land sistem) je projektovan za protivvazdušnu odbranu mehanizovanih jedinica i marširajućih trupa, kao i protivvazdušnu odbranu važnih stacionarnih objekata od masovnog napada široke klase vazdušnih ciljeva, od taktičkih projektila, svih tipova aviona. na razne bespilotne letelice u svim vremenskim uslovima, kada neprijatelj koristi različite smetnje visokog intenziteta.

Dizajner i proizvođač kompleksa je evropski konzorcijum „Eurosam“. Konzorcijum su formirali u junu 1989. Aerospatiale, Alenia i Thompson-CSF da bi stvorili i plasirali oružje porodice FSAF – Familija raketnih sistema Forward Surface-to-Air. Eurosam deluje kao sistemski integrator projekata za stvaranje morskih i kopnenih varijanti PVO kompleksa.

Program za kreiranje povezanih kompleksa FSAF obuhvata niz inovacija, a to su modularni raspored sistema za postizanje avio-transportabilnosti, minimiziranje ukupnog broja kompleksnih elemenata, novina primenjenih tehnoloških rešenja za zadovoljavanje specifičnih operativnih kvaliteta sistema, mogućnost modernizacije kompleksnih sistema tokom celog ciklusa rada, minimalno održavanje opreme kompleksa od strane osoblja u toku njegovog rada. Svi sistemi koji su deo FSAF porodice sistema sastoje se od zamenljivih elemenata koji zadovoljavaju gore navedene zahteve.

Pored SAMP-T zemlja-vazduh sistema, od standardnih modula za opremanje pomorskih brodova Francuske i Italije sklapaju se i SAAM mornarički zemlja-vazduh sistemi različitih konfiguracija. Sredstva za uništavanje u svim kompleksima morskog i kopnenog baziranja su objedinjene protivvazdušne vođene rakete porodice Aster.

Projektna ispitivanja raketa Aster završena su 1999. godine. Kompleksna letačka ispitivanja SAMP-T protivvazdušne vođene rakete završena je 2005. godine, a 2006. godine kompleks je usvojen.

2. Izraelski David

David Sling, je izraelski odbrambeni vojni sistem koji su zajednički razvili izraelski Rafael Advanced Defense Systems i američki odbrambeni izvođač Raytheon. Dizajniran je za presretanje neprijateljskih aviona, bespilotnih letelica, taktičkih balističkih projektila srednjeg i dugog dometa. David je projektovan da zameni MIM-23 Hawk i MIM-104 Patriot u izraelskom arsenalu.

Raketa Sturmer je dizajnirana da presretne novu generaciju taktičko balističkih raketa na malim visinama, kao što su ruski Iskander i kineski DF-15 koristeći ugrađena dvostruka CCD/IR skloništa, da bi razlikovali mamac i stvarnu bojevu glavu rakete, pored toga za praćenje koristi Elta EL / M-2084 aktivno elektronsko skeniranje niza radara sa više načina rada.

Višestepeni presretač se sastoji od raketnog motora za pojačanje na čvrsto gorivo, praćenog asimetričnim vozilom za ometanje sa naprednim upravljačkim mehanizmom za super-manevarsku sposobnost tokom faze ometanja. Motor sa tri impulsa obezbeđuje dodatno ubrzanje i manevrisanje u završnoj fazi. David Sling je pušten u rad u aprilu 2017.

Davidova “praćka” je dizajnirana da ojača drugi nivo izraelskog sistema protivraketne odbrane. Ime David sling potiče iz biblijske priče o Davidu i Golijatu. Ideja je da on zajedno sa ostalima formira sistem izraelskog višeslojnog raketnog odbrambenog sistema, a koji takođe uključuje Arrow 2, Arrow 3, Iron Dome i Baraku 8 i Iron Beam.

1. Ruski protivvazdušni sistem S-400 Trijumf

S-400 Trijumf, ranije poznat kao S-300 PMU-3, je sistem protivvazdušnog naoružanja koji je 1990-ih u Rusiji razvio Centralni konstruktorski biro Almaz kao modernizacija porodice S-300. U službi je Oružanih snaga Ruske Federacije od 2007. godine.

S-400 koristi četiri rakete: veoma dugog dometa 40N6 (400 km), dugog dometa 48N6 (250 km), srednjeg dometa 9M96E2 (120 km) i 9M96E kratkog dometa (40 km). Čak i The Economist je 2017. opisao S-400 kao „jedan od najboljih sistema protivvazdušne odbrane trenutno napravljenih“.

Jedan sistem koji sadrži do 8 divizija može da kontroliše do 72 lansera, sa maksimalno 384 projektila (uključujući rakete sa dometom manjim od 250 km). Rakete se lansiraju pomoću gasnog sistema iz lansirnih cevi do 30 metara u vazduh pre nego što se raketni motor zapali, čime se povećava maksimum i smanjuje minimalni domet.

U aprilu 2015. izvedena je uspešna probna raketna testiranja na meti u vazduhu na udaljenosti od 400 km; 40N6 dugog dometa možda mogu da drže samo dve rakete umesto tipičnih četiri zbog svoje veće veličine. Drugi test je zabeležio raketu 9M96 pomoću aktivnog radara za samonavođenje, koja je dostigla visinu od 56 km. Sve rakete su opremljene bojevom glavom usmerenom na eksploziju, što povećava verovatnoću potpunog uništenja ciljeva.

Ruske protivvazdušne raketne trupe su 2016. godine dobile nove vođene rakete za sisteme PVO S-300 i S-400. Protivvazdušni raketni sistem dizajniran za uništavanje aviona, krstarećih i balističkih projektila, može se koristiti i protiv kopnenih ciljeva. S-400 je sposoban da presreće krstareće rakete u dometu od oko 40 km.

Radar i oprema 96L6I rade odvojeno (100 metara), izvozna verzija 96L6E2 ima mogućnost praćenja maksimalno 100 ciljeva. Maksimalna visina za otkrivanje cilja je 100 km i to sa svih strana. Sposobnost detekcije krstarećih projektila i stelt.