„Ako Putin u ovom trenutku još nije napao, to je zato što je sputan stavom Zapada“
Šef poljske vojne kontraobaveštajne službe Jaroslav Strozik upozorava da je ruski predsednik Vladimir Putin “već spreman za vojnu operaciju manjeg obima protiv zemlje NATO-a”.
Strozik je rekao da sva predviđanja o spremnosti Rusije za mogući napad na zemlju NATO-a daju analitički centri koji nemaju potpune informacije i zasnivaju se isključivo na hipotetičkim scenarijima.
Međutim, on je naglasio da lider Kremlja ima sposobnost da organizuje operaciju manjeg obima protiv države članice Alijanse, prenosi ukrajinska pravda.com
„Putin je definitivno već spreman za neku mini operaciju protiv jedne od baltičkih zemalja, na primer, da uđe u čuvenu opštinu Narva (opština u Estoniji). Ili da pristane na jedno od švedskih ostrva“, rekao je Strozik.
On je dodao da ako Putin još nije napao u ovom trenutku, to je zato što ga koči stav Zapada. „Činjenica da se Zapad okuplja i podržava Ukrajinu pokazuje da bi u slučaju napada na NATO odgovor Zapada bio veći“, smatra šef vojne kontraobaveštajne službe Poljske.
Ali zapadne vlade su zabrinute i stalno upozoravaju na mogući napad Rusije na zemlje NATO-a, na osnovu novih procena vojnih sposobnosti Rusije i pretnji bezbednosti Alijanse.
„Živimo u zaista opasnim vremenima i u tački u kojoj je veći sukob velikih razmera nego što je ikada bio u novijoj istoriji“, rekao je zvaničnik britanske vojne obaveštajne službe.
“Ratoborna namera Rusije postoji“, rekao je drugi britanski zvaničnik. „Njegove kopnene snage su degradirane u Ukrajini, ali su vazdušne snage i mornarica uglavnom netaknute, a Rusija je i dalje velika nuklearna sila”.
Jedna od najvećih briga zapadnih zvaničnika je oživljavanje ruske odbrambene industrije tokom protekle godine, što se dogodilo brzinom za koju su mnogi na Zapadu mislili da je apsolutno nemoguća.
Fajnenšel tajms je objavio da je Rusija proizvela četiri miliona artiljerijskih granata i nekoliko stotina tenkova u protekloj godini. A ukrajinski zvaničnici su rekli da će “ove godine pozvati još 400.000 ljudi bez najave pune mobilizacije”.
Štaviše, većina zapadnih zvaničnika veruje da će Rusija, uprkos navodno velikim gubicima u Ukrajini, moći da obnovi svoje snage u znatno kraćem roku nego što je verovatno bio cilj.
Evropski zvaničnik je rekao da su namera i sposobnost Rusije da napadne zemlju NATO-a pre kraja decenije „gotovo izvesne“ u vojnom savezu.
Fajnenšel tajms je takođe citirao, naravno neimenovanog ukrajinskog zvaničnika, koji je rekao da Kijev ima „snažne obaveštajne podatke“ da se “Putin sprema za rat protiv baltičkih država”.
Međutim, postoje i NATO članovi koji su skeptični da ruski predsednik namerava ili je ikada nameravao da napadne članicu NATO-a.
Konkretno, čak i visoki zvaničnik američke odbrane veruje da Putin „ozbiljno shvata našu obavezu prema članu 5 i da ne želi da ratuje sa NATO-om“, međutim pretnje od opasnosti idealno služe za pravdanje kod zapadnog građanstva, koji na sopstvenoj koži kroz povećane cene gotovo svega plaća danak.
Italijanski mediji: NATO će odobriti koncept odricanja od direktne vojne intervencije u Ukrajini
Na predstojećem samitu NATO-a očekuje se potpisivanje deklaracije kojom će se uspostaviti princip alijanse o nemešanju u oružani sukob u Ukrajini putem direktnog upućivanja trupa, piše italijanski list Corriere della Sera, ističući da će se alijansa fokusirati na politiku „bez čizama na ukrajinskom tlu“.
Tokom istog sastanka biće doneta ključna odluka o prenosu koordinacije zapadne pomoći Ukrajini sa SAD u sedište NATO. Taj potez ima za cilj centralizaciju napora i povećanje efikasnosti vojne podrške koja se pruža Kijevu.
Ranije se ova funkcija obavljala pod rukovodstvom američkog ministra odbrane Lojda Ostina u okviru takozvane „Ramštajn grupe“.
Ipak, treba napomenuti da se ovaj sporazum neće odnositi na pojedine zemlje koje odluče da pošalju svoje trupe u Ukrajinu van okrilja NATO-a.
