Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je dan ranije obavestilo javnost da će Moskva, ukoliko Vašington odluči da rasporedi rakete kratkog i srednjeg dometa (od 500 do 5500 km), na to odmah odgovoriti.
S tim u vezi, želimo da podsetimo na ruski mobilni kopneni raketni sistem RS-26 Rubež, koji je trebalo da uđe u službu Oružanih snaga Rusije do kraja 2017. godine, ali je isključen iz državnog programa naoružanja do 2027. godine na „nemogućnost istovremenog finansiranja“
Treba napomenuti da je uporedo sa balističkom raketom na čvrsto gorivo RS-26 Rubež, istovremeno zaustavljen i projekat železničkog mobilnog raketnog sistema Barguzin BŽRK.
Štaviše, razvoj RS-26 Rubež je skoro završen. Testovi, koji su sprovedeni 2011-2015, smatrani su prilično uspešnim. Naravno, stručnjaci iz SAD su veoma pažljivo pratili napredak testova, obraćajući pažnju na detalje.
Tako su lansiranja obavljena sa poligona Kapustin Jar, koji se nalazi u severoistočnom delu Astrahanske oblasti Rusije. Udari su obavljeni na poligonu Sari-Šagan koji je zakupilo Ministarstvo odbrane Rusije, udaljenosti oko 2100 km, a nalazi se zapadno od jezera Balhaš u stepi Betpak-Dala na teritorijama regiona Karaganda i Žambil Kazahstana.
Amerikanci su tada bili ogorčeni što su takva lansiranja navodno prekršila INF Sporazum (Ugovor o nuklearnim snagama srednjeg dometa, 500 do 5500 kilometara). Međutim, prema ruskim izvorima, prećutali su da domet RS-26 Rubež prelazi 6.000 km i da odgovara strateškim raketama, a ne raketama srednjeg dometa, zanemarujući argumente Rusa.
Nakon što je Ruska Federacija zatvorila ove programe, SAD su se jednostrano povukle iz INF ugovora 2019. godine.
Imajte na umu da je 6000 km interkontinentalni raspon. Autonomni lanser (kompleks) RS-26 Rubež (težina sa šestosovinskim transporterom je do 80 tona) bio je 30% lakši od RS-24 Jars (težina sa osmoosovinskim transporterom 120 tona).
Manevarska bojeva glava RS-26 „Rubež”, koja je letela brzinom od 6,7 km/s i više puta menjala putanju tokom leta, bila je nedostižna za presretanje sistemima PVO/Protivraketne odbrane kao što je američki PVO sistem Patriot, koji su, kako sami Amerikanci tvrde, sposobni da pogode ciljeve koje se kreću brzinom do 3,5 km/s.
U 2015-2017, rusko rukovodstvo je odlučilo da brzo preoruža Strateške raketne snage sa RS-24 Jars i interkontinentalnim hipersoničnim raketnim sistemom baziranim u silosu Avangard.
Sada bi, sudeći po intonacijama iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova, na horizontu ponovo mogao da se pojavi kompleks RS-26 Rubež. A sa njim i ažurirana verzija Barguzina BŽRK.
Barguzin BŽRK ukratko
Projekat RS-27 ili SS-X-32Zh Barguzin BŽRK je železnička mobilna interkontinentalna balistička raketa (ICBM) koja se razvija za ruske RVSN, kao zamena za prethodni raketni voz Molodec BŽRK SS-24 Skalpel.
BŽRK je skraćenica za strateški raketni voz. Prvobitno se očekivalo da će raketa krenuti sa testiranjem 2019. godine, a u službu 2020. godine, međutim, usled prethodno pomenutih razloga program je zaustavljen.
Iako je teško pratiti vozove naoružane nuklearnim projektilima, oni imaju mnoga ograničenja koja ih čine inferiornijim u odnosu na druge sisteme i rešenja.
Moskva je možda želela da pokaže šta sve može kada je reč o svojim nuklearnim sposobnostima, ali je Barguzin na kraju smatran previše zastarelim i skupim s obzirom na smanjen budžet za odbranu.
Koncept mobilnog nuklearnog oružja postavljenog na šine zamišljen je pre nekoliko decenija na osnovu ideje da je neprijatelju mnogo teže pogoditi mobilno nuklearno vozilo za isporuku preventivnim udarom, što čini verovatnije da će odvratiti neprijatelja.
Na kraju, ovaj princip sagledavanja stvari je učinio da tihe podmornice napunjene balističkim projektilima budu ubedljivo najefikasniji oblik nuklearnog odvraćanja.
Razvoj nuklearnog voza Barguzin je u toku od 2012. godine i trebalo bi da može da primi do 6 ICBM RS-24 Jars. Sistem bi trebalo da bude teško razlikovati od uobičajenih vozova na ruskim železnicama, jer bi trebalo da budu skoro upola lakši od svog prethodnika, voza Molodec.
Patriot je u stanju da gađa ciljeve brzine do 1,5km /s,ciljeve do 4km/s gađaju sa thaad,s 5,5km/s sa Sm3!P.S balističke naravno
Ако је брзина звука у ваздуху око 340 м/с испада да је 1,5 Км/с око 4,4 брзине звука односно 4,4 Маха. Суперсонична брзина се сматра до 5 Маха.
За брзину од 5,5 Км/с аналогно је око 16 Маха. Ово је већ хиперсонична брзина.
Велике су ово брзине да би најмодернији ПВО системи Патриот (у чланку пише да је ефикасан за ракете брзине до 3,5 Маха) и за Тхад или См-3 ПВО систем. Мислим да ни Руси, ни Кинези немају ефикасне ПВО системе против пројектила који лете већом хиперсоничном брзином, каква је 16 Маха!? Углавном балистичке ракете устремљују се на циљ, изнад стратосфере скоро под правим углом тако да их је немогуће пресрести јер би ПВО морао бити лоциран близу циља да би се ПВО ракета испалила у сусрет долазећој балистичкој глави.