U Rusiji počninje obuka upotrebe nestrateškog nuklearnog oružja koja uključuje i trupe stacionirane u blizini Ukrajine

U ime Vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ruske Federacije počele su pripreme za velike vežbe raketnih formacija Južnog vojnog okruga. U vežbi će učestvovati elementi Ratne mornarice i avijacije. Glavni cilj manifestacije je povećanje borbene gotovosti nestrateških nuklearnih snaga.

Ove vežbe, kako napominje Generalštab, imaju za cilj uvežbavanje praktičnih dejstava za upotrebu nestrateškog nuklearnog naoružanja. Scenario predviđa složene zadatke za pripremu i upotrebu nuklearne energije u uslovima pretnji nacionalnoj bezbednosti.

Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je na vojnu obuku “u bliskoj budućnosti” koja će uključivati obuku upotrebe taktičkog nuklearnog oružja i uključiće trupe stacionirane u blizini Ukrajine, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane.

Vežba ima za cilj da „održi nivo pripremljenosti” vojske i obezbedi teritorijalni integritet i suverenitet Rusije nakon „provokativnih izjava i pretnji nekih zapadnih zvaničnika protiv Ruske Federacije”, dodao je on.

Pripreme za vežbu odvijaju se u uslovima sve većih tenzija u međunarodnim odnosima, posebno imajući u vidu provokativne izjave i akcije pojedinih zapadnih zemalja. Ruski vojni resori fokusiraju se na potrebu da se osigura teritorijalni integritet i suverenitet zemlje kao odgovor na moguće spoljne pretnje.

Vežbe će uključivati ne samo strateške, već i taktičke elemente, što će omogućiti trupama da u praksi provere efikasnost i koordinaciju različitih vrsta trupa u radu sa nestrateškim nuklearnim oružjem.

Taktičko nuklearno oružje je jedna od vrsta nuklearnog oružja. Odlikuje se smanjenom snagom i koristi se za uništavanje velikih ciljeva i koncentracija neprijateljskih snaga na frontu i u neposrednoj pozadini.

Ova vrsta oružja može biti u obliku bombi, artiljerijskih granata, nagaznih mina, dubinskih bombi, torpeda sa bojevim glavama, granata za raketne sisteme zemlja-vazduh i projektila kratkog dometa.

Rusija ima najveći arsenal nuklearnog oružja na svetu

Nuklearno oružje postoji skoro 80 ​​godina i uglavnom je tretirano kao ”sredstvo odvraćanja” koje je garantovalo ravnotežu sila i garanciju nacionalne bezbednosti.

Stvaran broj nuklearnog oružja se uglavnom zasniva samo na procenama, ali, prema Federaciji američkih naučnika, Rusija ima 5977 nuklearnih bojevih glava, gde je uračunato i oko 1500 koje su ”penzionisane” i predviđene za deaktivizaciju i uništenje odnosno odlaganje.

Ono upotrebljivo (aktivno), znači oko 4500, uglavnom se se smatra strateškim nuklearnim oružjem – balističkim projektilima ili raketama, kojim se mogu gađati ciljevi na velikim udaljenostima. Ovo oružje se obično tretira kao potencijalno opasno za opšti nuklearni rat.

Ostale rakete se smatraju manje destruktivnim nuklearnim oružjem, namenjneim za upotrebu na kraćim distancama na kopnu i na okeanima. 

Ove procene ne znače da Rusija zaista ima vise hiljada nuklearnih projektila dugog dometa spremnih za upotrebu. Stručnjaci procenjuju da je oko 1500 ruskih bojevih glava trenutno „raspoređeno“ u kopnenim bazama, na bombardera ili na podmornicama.

Koliko je nuklearno oružje razorno?

Nuklearno oružje je dizajnirano da izazove maksimalnu devastaciju.

Obim uništenja zavisi od niza faktora, uključujući veličina bojeve glave, visinu na kojoj ona detonira i lokalne sredine. No, i najmanja bojeva glava mogla bi da izazove ogroman gubitak života i trajne posledice.

Bomba koja je tokom Drugog svetskog rata ubila do 146.000 ljudi u Hirošimi bila je od 15 kilotona a današnje nuklearne bojeve glave su veće i od 1000 kilotona.

Skoro je sigurno da u zoni neposrednog nukearnog udara niko ne bi preživeo eksploziju. Nakon zaslepljujućeg bljeska, postoji ogromna vatrena lopta i udarni talas uništavaju zgrade i infrastrukturu na nekoliko kilometara. 

Šta znači „nuklearno odvraćanje“ i da li je funkcionisalo?

Argument za održavanje velikog broja nuklearnog oružja je da tako imate sposobnost da potpuno uništite neprijatelja i tom činjenicom ga odvraćate od napada. 

Najpoznatiji izraz za ovo je postao obostrano osigurano uništenje (Mad). Iako je bilo mnogo nuklearnih proba i stalnog povećanja njihove tehničke složenosti i razorne moći, nuklearno oružje nije korišćeno u oružanom sukobu od 1945. godine.

Ruska politika takođe priznaje nuklearno oružje samo kao sredstvo odvraćanja i navodi četiri slučaja njegove upotrebe:

• lansiranje balističkih projektila na teritoriju Ruske Federacije ili njene saveznike,
• upotreba nuklearnog oružja ili drugih vrsta oružja za masovno uništenje protiv Ruske Federacije ili njenih saveznika,
• napad na kritične vladine ili vojne objekte Ruske Federacije koji bi ugrožavali nuklearnu sposobnost zemlje,
• kao i agresija na Rusku Federaciju upotrebom konvencionalnog naoružanja kojom bi bila ugrožena i sama egzistencija države.

U svakom članku o nuklearnom oružju, do sada a i ubuće ćemo ponoviti da su Sjedinjene Američke Države jedina zemlja u istoriji čovečanstva koja je upotrebila nuklearno oružje.