Kolekcija trofeja raste: američki M88A1 isporučen na izložbu zarobljene opreme u Moskvi

Američko oklopno vozilo za popravku i spasavanje M88A1 isporučeno je na izložbu Ministarstva odbrane Rusije na Poklonoj brdu u Moskvi. Snimak je 30. aprila distribuiralo rusko ministarstvo odbrane.

Na snimku se vidi istovar i postavlja ovog vozila pored druge zarobljene opreme koja će biti predstavljena na izložbi. Na snimku možete videti vozila sa australijskom, nemačkom, američkom i ukrajinskom zastavom.

Vozilo su zaplenili ruski vojnici u pravcu Avdijevke. Osnovna namena ovog vozila je evakuacija oštećenih oklopnih vozila sa ratišta.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da će u maju u Parku pobede na Poklonoj brdu u Moskvi biti održana izložba zarobljenog naoružanja i vojne opreme koju su zaplenili ruski vojnici u zoni specijalne vojne operacije (SVO).

Otvaranje izložbe je zakazano za sutra 1. maja. Na izložbi će biti predstavljeni primerci naoružanja iz 12 zemalja: Nemačke, Velike Britanije, SAD, Švedske, Austrije, Turske i drugih.

Pored toga, na izložbi će biti predstavljeno protivtenkovsko i malokalibarsko naoružanje stranih armija, bespilotne letelice, borbena dokumenta, karte, ideološka literatura i oprema ukrajinskih neonacista.

Među trofejima su nemački tenk Leopard 2A6 , ukrajinski (sovjetski) T-72, ​​švedsko borbeno vozilo pešadije (IFV) CV90, američki glavni borbeni tenk Abrams kao i oklopni transporter International MaxxPro.

Zvanični predstavnik Kremlja Dmitrij Peskov istakao je da izložba zaslužuje veliku pažnju. On je izrazio uverenje da će to izazvati interesovanje među Rusima.

Vozilo za spasavanje M88

Oklopno vozilo za spasavanje, u upotrebi od 1961. do danas. M88 se smatra velikim oklopnim vozilom za spasavanje sposobnim da dejstvuje u svim vremenskim uslovima.

Postoje tri verzije M88: M88, M88A1 i M88A2 Hercules. Serija M88 je prvi put postala operativna u Vijetnamskom ratu, nakon toga u ratu u Persijskom zalivu, ratu u Iraku, ratu u Avganistanu, a nešto i tokom rata na Kosovu, gde su bili raspoređeni M88 kako bi se spasla teška oklopna vozila “Savezničke kopnene jedinice”.

Primarna uloga M88 je bila da popravi ili zameni oštećene delove borbenih vozila koja su bila pod vatrom, a takođe je mogao da spase vozila koja su bila pokvarena ili zaglavljena. Glavno vitlo M88A2 je bilo sposobno da povuče 70 tona, 140 tona kada se koristi remenica za oporavak 2:1.

M88 je opremljen lopatom koja je korišćena za laka pomeranja zemlje i za sidrenje vozila kada se koristi glavno vitlo. A-rame grane A2 imale su kapacitet dizanja od 35 tona kada se koriste dok je lopata spuštena.

Pomoćni agregat M88 obezbeđuje električnu i hidrauličnu snagu kada je glavni motor onesposobljen. Takođe se koristio kao izvor napajanja za hidraulički udarni ključ, kao električni pojačivač za druga vozila i kao pumpa za dopunu ili ispuštanje goriva za druga vozila kada je to potrebno.

Serija vozila M88 bila je sposobna da dopunjuje rezervoare M1 iz sopstvenih rezervoara za gorivo, ali ovo je trebalo da se posluži kao poslednje sredstvo zbog mogućnosti začepljenja filtera za gorivo. Pumpa za gorivo crpi gorivo sa dna, a sa tim i sav talog koji se vremenom nakupio.

M88A1 i M88A2

M88 je prvo pokretao Continental AVSI-1790-6A benzinski motor od 980 KS pri 2800 obrtaja u minuti, kao i pomoćni pogonski agregat od 10 konja, oba motora su trošila teško gorivo te je stoga bio potreban efikasniji motor sa manjom potrošnjom goriva.

Promena je došla sa M88A1, pokretao ga je dizel motor Continental AVDS-1790-2DR i imao je pomoćnu dizel jedinicu od 10 KS. Dok su originalni M88 i M88A1 bili označeni kao „srednja vozila za oporavak“, M88A2 je označena kao „teška vozila za oporavka“.

Svi su bili slični, međutim, kasnija verzija je bila znatno teža (70 tona, u poređenju sa originalnih 56 tona). Opremljen je drugačijim motorom, 1050 KS, u poređenju sa prvobitnim Continental AVDS-1790-2DR, sa 750 KS.

M88A2 je dizajniran da bude nešto veći od svojih prethodnika, tako da je njegova najveća brzina bila 40 km/h. Štaviše, M88A2 je imao unapređenu zaštitu oklopa uključujući oklopne lajsne i oklopne ploče koje su nedostajale oba prethodna modela i stoga je dobio znatno manji domet, 320 km u poređenju sa 450 km.

Pored toga, M88 je takođe nije bio opremljen za atomsko-biološko-hemijske odbranu (ABHO), kao i generatorima dimne mreže kojima su bili opremljeni kasniji modeli M88A1 i M88A2. Štaviše, broj posade je smanjen sa 5 na 3 kroz serije.