Poljska bi mogla da pomogne Kijevu da vrati vojno sposobne ukrajinske državljane. Prethodno su ukrajinske vlasti usvojile zakon o mobilizaciji, koji predviđa vojnu registraciju svih muškaraca od 18 do 60 godina, uključujući i one koji žive u inostranstvu.
Državljanima Ukrajine u inostranstvu biće uskraćene konzularne usluge, izuzev radnji koje se odnose na povratak u domovinu.
„Opravdane su žalbe (Ukrajinaca) da sunarodnici napuštaju zemlju da bi izbegli regrutaciju“, rekao je poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš.
Redovi nervoznih Ukrajinaca formirali su se u konzulatima Ukrajine u Poljskoj ove nedelje, koji su uzaludno pokušavali da dobiju pasoš uoči novog zakona koji zahteva da se ukrajinski muškarci od 18 do 60 godina vrate u svoju zemlju radi izdavanja dokumenta.
„Mislim da su mnogi naši sunarodnici bili i jesu ogorčeni kada vide mlade Ukrajince u kafićima i čuju koliko nas truda košta da pomognemo Ukrajini“, rekao je poljski ministar odbrane za Polsat.
Upitan da li bi Poljska pristala na zahtev Kijeva za pomoć za povratak ukrajinskih muškaraca, ministar je odgovorio da je „sve moguće“.
„Građani Ukrajine imaju obaveze prema svojoj državi“, dodao je poljski ministar, koji dodaje: „Mi već duže vreme govorimo da smo u mogućnosti da pomognemo ukrajinskoj strani da obezbedi da oni koji su dužni da služe vojni rok idu u Ukrajinu“.
Da li su oni prebegli u inostranstvo opcija za ukrajinsku vojsku?
Zakon koji obavezuje Ukrajince da pasoše pribavljaju samo u zemlji stupa na snagu u maju, ali su proces obrade prijava zaustavili ukrajinski konzulati „zbog kvara kompjuterskog sistema“, a redovi su bili ogromni.
Najviše ukrajinskih iseljenika sada je u Nemačkoj (preko 1,2 miliona), a zatim u Poljskoj (preko 951 hiljada), pokazuju podaci Evrostata objavljeni u martu. U nama susednoj Rumuniji ima preko 144 hiljade ukrajinskih izbeglica.
„Zvao sam prijatelje u Ukrajini i tamo funkcioniše isti sistem. Lažu nas. Žele da nas nateraju da se vratimo u zemlju po svaku cenu“, rekao je, na primer, 34-godišnji Vadim za novinski sajt Virtualna polska.
U gužvi je bila žena sa 18-godišnjim sinom, koji takođe nije mogao da podigne pasoš. Tokom razgovora, kako se navodi na sajtu, ona se rasplakala, rekavši da neće poslati svog sina da bude “parče mesa”. „Ne razumem šta sam uradila. Kako su mogli da preduzmu tako drastične mere protiv nas?“, upitala je žena.
S druge strane, perspektiva onih koji ostaju u zemlji je drugačija.
Ako je „vojnosposoban čovek otišao u inostranstvo, pokazao je državi da mu nije stalo do svog opstanka. A onda dođe i želi da dobije usluge od ove države. To ne funkcioniše tako. Naša zemlja je u ratu“, napisao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba na društvenoj mreži X ove nedelje.
„Boravak u inostranstvu ne oslobađa građanina obaveza prema domovini“, naglasio je on.
Ako je odluka Kijeva u principu tačna, ostaje da se vidi koliko će ova mera biti efikasna, s obzirom na to da je vojska sa nemotivisanim vojnicima možda ranjivija od one sa manje trupa.
Rešenje, kao i u slučaju svakog društva, pripada političkoj klasi koja mora da projektuje pravi osećaj kohezije među društvom kroz akcije tipa „svi smo u istom čamcu; nema kasti kao što su: privilegovani od sistema i oni koji se koriste kao topovsko meso“.
Sa druge strane, šef poljskog ministarstva spoljnih poslova Marcin Kervinjski govorio je o nameri vlasti da podrži Ukrajince koji žive u toj zemlji.
Sve stvari koje se odnose na Ukrajince u Poljskoj su propisane zakonima. Nastavićemo zaštitu za ukrajinske izbeglice, koja trenutno važi samo do 30. juna, napomenuo je ministar na TVN24.
Podsetimo, ekonomski argumenti igraju važnu ulogu u brizi Varšave za ukrajinske migrante. Tako u Poljskoj radi više od 760 hiljada radnika iz Ukrajine, a njihov odlazak mogao bi da izazove krizu na tržištu rada.
U Ukrajini će oni koji su ograničeno sposobni za službu biće podeljeni u 4 kategorije i poslati u vojsku
Početkom maja Kijev će konačno ukinuti kategoriju ograničeno sposobnih za vojnu obavezu.
Građani koji imaju ovaj status moraće da prođu lekarski pregled u roku od devet meseci, dakle, ili će da postanu potpuno sposobni ili će biti od koristi Oružanim snagama Ukrajine u pozadini.
Oni koji su sposobni za službu biće, pak, podeljeni u četiri kategorije.
U prvu grupu spadaće oni koji su potpuno sposobni za borbu na frontu.
Druga će obuhvatiti one koji mogu da rade na vojnim univerzitetima, vojnim registrima i jedinicama za podršku, ali nisu u stanju da služe kao na primer marinci ili specijalnim snagama.
Treća kategorija će obuhvatiti one koji bi mogli biti podobni za određene specijalnosti, a četvrta one koji obavljaju „specifične zadatke“.
Biće revidiran i pristup utvrđivanju da li je vojni obveznik nesposoban iz zdravstvenih razloga. Novim normama vojni obveznici će se podeliti u zavisnosti od težine bolesti.
Od sada, „umereno“ bolesni ljudi, kao što su oni sa epilepsijom, biće obavezni da služe. Takođe, invalidi druge i treće grupe koji su povređeni posle proleća 2022. godine biće podvrgnuti ponovnoj komisiji.
Dan ranije je šef ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova Dmitrij Kuleba izrazio mišljenje da je povratak Ukrajinaca u domovinu „pitanje pravde“ u odnosu na građane zemlje koji su na frontu.
Samo neka izdrže, kad se završi rat vratiće se koji hoće i imati sva prava kao i kod nas u RS u
Najbolje bi bilo da su vam se vratili muslimani. Je li tako?
Ah ta zapadna demokratija, nisam primetio da su vracali Sirijce, Iracane, Avganistance i ostale da brane domovinu ko sto planiraju sa Ukraincima evo u norveskoj im ukidaju sve beneficije, islo je dotle da su im placalu hranu za kucne ljubimce, a sada ce nazad da brane zapadne vrednosti
Do poslednjeg ukrainca. 🙁