Veliki eksperimentalni vojni projekat zasnovan na softveru veštačke inteligencije (AI) koji je razvila američka vojska dao je mešovite rezultate na ratištima u Ukrajini, jer se oni koji stoje iza njega bore da pošalju podatke i formacije na bojnom polju, sa metodama 21. veka vojnicima koji se bore u „19. vekovnim rovovima“, izvestio je Njujork tajms.
Projekat Maven je započet 2017. godine i predstavlja najznačajniji napor Pentagona da usvoji veštačku inteligenciju za ratovanje, utirući put algoritmima za donošenje odluka za vojnike i komandante.
Sukob u Ukrajini je prva velika prilika da se testira kako će se sistem ponašati u konvencionalnom kopnenom ratu između dve vojske.
Velika količina podataka iz bezbrojnih izvora, od satelita do Instagram objava ruskih vojnika, uneta je u projekat Maven, daleko više nego što su ljudi mogli da sortiraju i provere bez pomoći softvera.
Projekat Maven je najpoznatiji program za veštačku inteligenciju Ministarstva odbrane SAD dizajniran da obrađuje slike i video snimke sa dronova i automatski otkriva potencijalne mete.
Čini se da je jedan od glavnih trenutnih ciljeva projekta Maven ubrzanje automatskog otkrivanja ciljeva, a zatim dostavljanje ovih podataka roju autonomnih kamikaza dronova koji mogu da traže i unište neprijateljske mete uz minimalan trud oko unosa podataka ljudi.
Složenost ukrajinskog fronta predstavlja problem čak i za vojni softver sa veštačkom inteligencijom
Prema Bloombergu, tehnologija se poboljšava, ali mu predstoji još dugačak put. Kada koriste različite tipove slikovnih podataka, vojnici mogu ispravno da identifikuju tenk 84 odsto vremena, dok se softver za veštačku inteligenciju Mavena približava 60 odsto, što pada na 30 odsto u lošim vremenskim uslovima.
U prvoj godini rata Rusija je jedva koristila svoje mogućnosti elektronskog ratovanja. Danas ih uveliko koristi, čak dominira, zbunjujući talase dronova koje Ukrajinci bacaju u borbu.
Rakete koje su lansirali sistemi HIMARS, a koje su navodno trebale da budu ogromna prednost za Kijev na bojnom polju, ponekad su „pogrešno usmerene” pošto im Rusi ometaju sisteme za navođenje.
Nije iznenađujuće da se svi ovi nalazi sada koriste u nizu studija „naučenih lekcija“ koje se sprovode u Pentagonu i sedištu NATO-a u Briselu, ukoliko se NATO trupe ikada nađu u direktnoj borbi sa ruskim snagama. Ukrajina se od prvog dana eskalacije sukoba koristi kao optini centar, zamorče.
Među naučenim lekcijama je i otkriće da kada se nova tehnologija susreće sa brutalnošću staromodnog rovovskog ratovanja, rezultati retko ispadnu kakve očekuju kreatori iz Pentagona.
Međutim, zapadni medij iz Njujorka naglašava da je tehnologija bila korisna, a da Ukrajina koristi verziju projekta Maven „koja se ne oslanja na podatke vrhunskih američkih obaveštajnih službi ili naprednih sistema“.
Ukrajina je opremila neke od svojih dronova za napade sa mogućnostima ciljanja zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, koje su navodno korišćene u tekućoj kampanji Ukrajine za gađanje ruske energetske industrije.
Ukrajina je poslednjih nedelja sve češće vršila napade na ruske rafinerije nafte i druge industrijske objekte koristeći bespilotne letelice velikog dometa. Ukupno, nedavni napadi su prema zapadnim izvorima poremetili između 12-14% kapaciteta za preradu u Rusiji.
Anonimni izvor rekao je za CNN 2. aprila da su neki od ovih dronova počeli da koriste jednostavnu verziju softvera za veštačku inteligenciju koji pomaže bespilotnim letelicama da precizno odrede svoju metu, čak i u oblastima sa sistemima za elektronsko ratovanje.
„Letovi su unapred podešeni sa našim saveznicima i avioni prate plan leta kako bi nam omogućili da precizno pogodimo ciljeve u krugu od nekoliko metara “, rekao je izvor.
Jedan analitičar je rekao za CNN da korišćenje čak i ovog osnovnog oblika veštačke inteligencije, poznatog kao mašinski vid, omogućava da se dron programira da mapira teren duž putanje leta, što znači da dronu nisu potrebni podaci sa satelita.
Dok drugi konkretni detalji o projektu Maven u Ukrajini nisu javni, Njujork Tajms tvrdi da je pomogao ukrajinskim snagama da gađaju neprijatelja i, što je još važnije pružio je i Kijevu i Vašingtonu lekcije o slabostima veštačke inteligencije i oblastima u kojima se ona može treba poboljšati.
„Zvaničnici Pentagona sada shvataju, na način na koji nisu ranije, da američki vojni satelitski sistem mora da bude izgrađen i postavljen na potpuno drugačiji način, sa konfiguracijama sličnijim Elon Maskovim malim satelitskim sazvežđem Starlink“, piše Njujork tajms.
