“Prekretnica za rat u Ukrajini”: Kongres SAD izglasao vojnu pomoć Kijevu od 60 milijardi

Odluka republikanskog predsednika Predstavničkog doma da glasa o zakonu kojim bi se otključala vojna pomoć Ukrajini, demokrate nazivaj “prekretnicom za rat u Ukrajini”.

Predstavnički dom američkog Kongresa, koji kontrolišu republikanci, usvojio je, može se reći očekivano, u subotu prvi u nizu zakona u zakonodavnom paketu vrednom 95 milijardi dolara koji pruža pomoć Izraelu, Tajvanu i Ukrajini.

„Ako ne reagujemo sada, posledice će biti razorne. To nije blanko ček za Ukrajinu“, rekao je Majk Džonson, nekoliko minuta posle glasanja na plenarnoj sednici Predstavničkog doma.

Podsetimo, Majk Džonson je već uverio da će tokom vikenda biti dovoljno glasova za usvajanje zakonodavnog paketa o pomoći Ukrajini.

Direktor CIA Vilijam Berns dodao je pritisak samo dva dana pred glasanje, u četvrtak, kada je izjavio da bi, bez dodatne pomoći SAD, Ukrajina „mogla da izgubi na bojnom polju do kraja 2024. godine“.

“Istorijska odluka”

Smatra se da Evropa ne može da pruži ni polovinu neophodne pomoći Kijevu, a da su oružje i municija koje isporučuju SAD navodno od suštinskog značaja.

Takođe se kroz sve veće zapadne medije naširoko propagiralo da ako paket podrške Ukrajini sada ne bude odobren, verovatnoća da će ukrajinski front doći do kolapsa bio bi neminovan.

Na moral ukrajinskih trupa već utiče kašnjenje američke pomoći, a dalje odlaganje bi presudno uzdrmalo sposobnost Kijeva da mobiliše svoje vojno i civilno stanovništvo.

„Shvatamo da ne može više da se odlaže“, rekao je Majk Džonson, poslanik sa kojim je Politiko razgovarao pod uslovom da ostane anoniman. „Radili smo sa njim mesecima da pokušamo da ga ubedimo.

Tokom proteklih nekoliko meseci, Bela kuća (uključujući šefa CIA-e Bila Bernsa i savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana) izvršila je pritisak na Džonsona. Bajdenova administracija je održala nekoliko brifinga iza zatvorenih vrata za Džonsona i druge poslanike kako bi ih “obavestila o pogoršanju situacije u Ukrajini”. O njihovoj propagandi kroz medije ne treba ni trošiti reči.

Pomoć može stići i za nekoliko danas

Pentagon će brzo početi da prenosi municiju, artiljerijske granate i protivvazdušnu odbranu sada kada je Kongres konačno odobrio pomoć.

„Pentagon se sprema da pošalje artiljeriju i protivvazdušnu odbranu u Ukrajinu dok se Dom zatvara za glasanje“, pisao je Politiko par sati pred donošenje zakona, i ističe da SAD žele da ubrzaju proces isporuke oružja.

SAD imaju „veoma robusnu logističku mrežu koja nam omogućava da veoma brzo prenosimo materijale“ — verovatno u roku od nekoliko dana, potvrdio je i portparol Pentagona, general-major Patrik Rajder, bez detaljnijeg objašnjenja.

„Mogli bismo da počnemo odmah, u roku od nedelju ili dve, da obezbedimo municiju, artiljerijsku municiju, da obezbedimo presretače Ukrajini“, rekla je takođe pomoćnica sekretara Pentagona za međunarodnu bezbednost Seleste Valander.

Koliko novca ide Ukrajini?

Nacrt zakona daje vojsci 23,2 milijarde dolara za popunu zaliha naoružanja i opreme dostavljene Ukrajini.

Još 13,8 milijardi dolara otićiće u “Inicijativu za bezbednosnu pomoć Ukrajini” za kupovinu novog oružja za Kijev.

Pored toga, 11,3 milijarde dolara će finansirati operacije obuke trupa u Evropi.

Zakon takođe ponovo ovlašćuje Pentagon da pošalje Ukrajini zalihe oružja u vrednosti do 7,8 milijardi dolara, koje će zatim biti zamenjeno finansiranjem iz paketa.

Dakle, sada kada stignu sve ove milijarde u naoružanju i opremi, dolazi red na Kijev da opravda uloženo. Da li će? Ostaje da vidimo.