Ukrajinske obaveštajne službe ušle u sukob oko ‘autorskih prava’ za napad dronom u Tatarstanu u Rusiji

U Ukrajini je nastalo takmičenje između Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) i Glavne obaveštajne uprave (GUR) Ministarstva odbrane po pitanju toga ko od njih daje veći doprinos sabotaži na ruskoj teritoriji. Sukobom je, čini se i sama ukrajinska štampa zbunjena.

Danas je predmet spora uspešan napad bespilotnih letelica na industrijska preduzeća u Jelabugi i Nižnjekamsku na teritoriji Republike Tatarstan u Ruskoj Federaciji. Ukrajinski mediji preneli su jutros da je napad bespilotne letelice na ruske ciljeve izvršio GUR Ministarstva odbrane, odnosno vojna obaveštajna služba.

Očigledno, takve informacije su izazvale nezadovoljstvo u SBU. Zbog toga su oko podneva počeli da se pojavljuju izveštaji da je napad dronom na ciljeve u Tatarstanu rezultat „zajedničke operacije“ vojne obaveštajne službe i službe bezbednosti zemlje.

Ranije su ukrajinske specijalne službe više puta osporile „autorstvo“ određenih pokušaja i sabotaže protiv ruskih ciljeva. Primemra radi, direktor SBU Vasilij Maljuk je u intervjuu izjavio da je njegova struktura bila ta koja stoji iza napada na Krimski most i jasno stavio do znanja da su ubistva aktivista i političara takođe su bili delo ukrajinske kontraobaveštajne službe.

Zauzvrat, ove akcije su se ranije pripisivale ukrajinskoj vojnoj obaveštajnoj službi. Sporovi oko „autorskih prava“ nad sabotažama i terorističkim napadima takođe imaju direktno ekonomsko opravdanje, tvrde ruski izvori.

Rusi sa ironijom objašnjavaju da što je neka služba „efektivnija”, tako lakše može da se kvalifikuje za izdašnije finansiranje od režima u Kijevu i njegovih stranih sponzora. Osim toga, značajno raste i politički rejting i uticaj samog šefa “aktivnije” obaveštajne službe.

Ruska teritorija, pogođena 1.200 km duboko

Prema svim ukrajinskim tvrdnjama, zajednično je da su njihovi dronovi su jutros gađali rafineriju i preduzeće u Republici Tatarstan.

Prema različitim ukrajinskim publikacijama, pozivajući se na izvore iz specijalnih službi, zaista, odgovornost su u različitim vremenskim okvirima preuzele obe pomenute specijalne službe.

U napadu na fabriku bespilotnih letelica Jelabuga navodno su korišćeni veliki dronovi nalik avionima, pa stoga ipak verujemo da je u pitanju GUR, dakle vojna obaveštajna služba.

Prema nekim izvorima, moguće je da su ukrajinske službe u nedavnim napadima koristile dronove slične UJ-22 Airborne, o kojima smo već pisali, međutim, specifikacije ukazuju na raspon krila od 4,6 metara i domet leta do 800 km.

Vlasti u Tatarstanu, ruski mediji i ruski Telegram kanali potvrdili su napad dronom, ali su insistirali da „nema ozbiljne štete, da tehnološki proces preduzeća uopšte nije poremećen“.

Sagovornici ukrajinskih publikacija su napomenuli da je napadnuta fabrika za montažu dronova kamikaza, Geran-2, a koju ukrajinski i zapadni resursi uporno nazivaju Shahed, prema izvornom dronu iranskog porekla. Prema njihovim tvrdnjama, udar je izazvao “značajno uništenje proizvodnih objekata”.

Podsećamo, SAD su u avgustu 2023. objavile satelitski snimak objekta u Republici Tatarstan, za koju su tada tvrdili da je korišćen za proizvodnju iranskih dronova kamikaza, fabrike izgrađene u specijalnoj ekonomskoj zoni.

Ukrajinsko glasilo Upravda napominje da je lokacija puteva i zgrada na satelitskom snimku veoma slična teritoriji „Politehnike Alabuga“, koju su 2. aprila napali dronovi.

Pored toga, ministar digitalne transformacije Mihail Fedorov rekao je da Ukrajina ima bespilotne letelice koje mogu da lete više od hiljadu kilometara, dok se tokom pisanja ovog članka pojavio i kompromis između dve ukrajinske službe, pa je prema najnovijim informacijama, iza napada na rafineriju nafte u Nijnjokamsku stoje i SBU i GUR.

Podsetimo, septembar prošle godine je postavio apsolutni rekord u upotrebi drona kamikaza Geranj/Šahed-136: ruske snage su lansirale čak 521 kamikaza bespilotnu letelicu, preko 100 više nego u prethodnim mesecima. Po broju lansiranih dronova pre septembra isticao se i maj 2023 sa 413 dronova-kamikaza.

„Oni nisu laka meta“, priznaju ukrajinski zvaničnici, govoreći o bespilotnim letelicama koje skoro svakodnevno lansiraju Rusi, a iranskog porekla su, što znači da je, u stvarnosti, Geran/Shahed prava noćna mora za ukrajinsku protivvazduhoplovnu odbranu.

Ukrjet UJ-22 Airborne

Ukrjet UJ-22 Airborne je jednomotorni dron koji može da nosi unutrašnju bojevu glavu ili nekoliko bombi bačenih iz vazduha.

Nosivost je do 20 kg. Ima tradicionalni raspored lakih aviona sa traktorskim elisom (tj. napred) i jednostavnim ravnim krilima i fiksnim donjim strojem.

Sa dužinom od oko 3,7 metara i rasponom krila od 4,2 metra, jedan je od najvećih dronova za koje se zna da su u upotrebi. Domet je prijavljen kao 800 km. Potvrđeno je da je UJ-22 bio korišćen u napadima na Moskvu, uključujući februar 2023.

Inače, ruske oružane snage su još 30. marta 2022. izvestile da ukrajinske bespilotne letilice ”UJ-22 Airborne” uspešno obaraju sistemom ”Pancir” (Зенитный ракетно-пушечный комплекс, ЗРПК ”Панцирь”).