Brojni mediji u Hongkongu objavili su glavne tehničke karakteristike novog stelt lovca baziranih na nosaču aviona J-35, koji se sprema da uđe u službu nosača aviona Narodnooslobodilačke Armije Kine. Podaci su sastavljeni na osnovu javno dostupnih informacija Kineske korporacije vazduhoplovne industrije (AVIC).
Posebno je istaknuto da lovac J-35 neće biti opremljen motorom RD-93 ruske proizvodnje ili njegovim domaćim približnim analogom VS-13, kako se ranije očekivalo, već sa dva nova motora VS-19 Huangshan koje je razvila Kina.
Snažniji motor omogućava J-35 da ima maksimalnu težinu pri poletanju od 35 tona i maksimalnu brzinu leta od 2,2 maha. Istovremeno, maksimalno opterećenje bombe dostiže 8 tona, što je samo malo lošije u odnosu na glavni stelt lovac kineskog vazduhoplovstva J-20.
Pored toga, avionika J-35 je opisana kao „značajno naprednija“. Najnoviji lovac će imati mnogo naprednih podsistema, kao što su aktivna faza radar i pasivni infracrveni sistem detekcije.
Prema hongkonškim medijima, minimalna površina radarske refleksije u prednjoj projekciji je samo 0,01 kvadratni metar, što odgovara jednom od najviših nivoa prikrivenosti na svetu.
Kineski stručnjak za avijaciju Vang Janan primetio je da će maksimalna poletna težina J-35 u svakom slučaju premašiti onu američkog F-35 (29,9 tona), a napredniji je u prikrivenim i letnim karakteristikama.
Nosač aviona nove generacije Fujian, koji bi trebalo da bude isporučen Ratnoj mornarici 2025. godine, dizajniran je da bude opremljen lovcima J-35, a borbena efikasnost takve kombinacije, prema Kini, biće uporediva ili čak superiorniji od bilo kojeg od američkih nosača aviona na nuklearni pogon.
Zauzvrat, američki „stručnjaci“ već pokušavaju da kategorički opovrgnu ovu prognozu.
“Stvarne performanse J-35 najverovatnije neće biti onako kako se reklamira.. Iako je Kina potrošila mnogo novca na J-35, zemlja još uvek ima ograničeno iskustvo u razvoju stelt lovaca, dok su SAD iskusne razvijajući takve lovce od kraja Hladnog rata. Kakve god bile njihove krajnje performanse, mislim da ne mogu da se takmiče sa F-35,” rekao je američki vojni analitičar Ben Luis, osnivač sajta PLA Tracker, specijalizovanog za praćenje kineskog oružja.
Luis je takođe primetio da je navedena brzina J-35 (2,2 maha) mnogo veća od one kod F-35C (1,5 maha), možda samo zato što je Kina „iskoristila rupe“ u proračunima kapaciteta goriva, nosivosti i sl. prilikom testiranja svog borca pri najvećoj brzini.
Lako je uočiti da američki mediji i stručnjaci potcenjuju J-35, ali i generalno dostignuća Kine. Međutim, stvarnost može biti potpuno suprotna od onoga čemu se nadaju. Pre svega, J-35 je punopravni dvomotorni lovac za teške uslove rada na nosaču aviona, dok su verzije F-35 bazirane na nosaču jednomotorni lovci sa velikom težinom.
J-35 ima prednost u višku snage motora u odnosu na F-35, pa je logično da J-35 ima prednosti u performansama leta, opterećenju naoružanja i maksimalnoj težini pri poletanju, zaključuje LiuJuan.
Kineska onlajn publikacija takođe podseća da se F-35 koji su hvalili u SAD mnogima čini „naprednim“, ali je u stvari rezultat razvoja sa početka ovog veka. J-35 zaostaje mnogo godina za F-35 i normalno je da ima „prednost za kasniju“ u stelt svojstvima, avionici i drugim tehničkim oblastima.
Pa tek karakteristike F-35 nisu ni blizu onog što amerikanci pričaju.
J35 e to je ono što Srbiji, treba. Taman kada budu isticali resursi za naše 29, prelomimo i od Kine kupimo 2 eskadrile J35. Do tada će Kinezi isti uvesti u svoje naoružanje i otkloniti sve greške na avionu. Pre toga Srbija treba da uđe u BRIKS i da krene drugim, svojim putem.
Srbija svakako u opremanju ratne avijacije treba da razmotri kineske lovce.
Cinjenica je da Kina ide brzinom svetlosti u osvajanju najnovih naucnih dostignuca, posto je stvorila sve tehnicke predpostavke za takve uslove decenijama unazad. Ne treba zaboraviti da je kina skolovala svoju elitu na zapadu a stvorila je kod kuce institute i naucne parkove, gde sva stecena znanja ti strucnjaci-naucnici mogu da usavrsavaju u Kini okruzeni porodicom i prirodnim ambijentom. Na zapadu su zanemeli kada je Kina zapocela sa proizvodnjom nano-cipova, bez koih se nove tehnologije ne mogu zamisliti. Kina pored ekonomskog diva, sada je vec jasno, postaje i naucno- tehnoloski dzin posto je pored pomenutih pametnih investicija u nauku, ukljucila i obavestajnu i informacione ( hakovanje) mogucnosti. ,te u simbiozi naucnih znanja i saznanja i sa istoka i sa zapada primenila resenja u Ratnoj Avijaciji recimo, . Tako da cemo u buducnosti gledati kako Ameri i njihovi NATO saveznici, otvorenih usta gledaju na Kineske novotarije u vojnoj tehnologiji prije svega.